недеља, 27. јул 2014.

Писмо руског цара Николаја Другог Романова српском престолонаследнику Александру Првом Карађорђевићу

ЊЕГОВО ЦАРСКО ВЕЛИЧАНСТВО ГОСПОДАР ИМПЕРАТОР
ЊЕГОВОМ КРАЉЕВСКОМ ВИСОЧАНСТВУ КРАЉЕВИЋУ АЛЕКСАНДРУ СРПСКОМ
Петроград, 27. јула 1914.

Обративши ми се у тренутку необично тешком, Ваше Краљевско Височанство није се преварило у осећајима којима сам обузет према Њему, као ни у Мојој срдачној наклоности према Српском Народу. Садашња ситуација привлачи Моју најозбиљнију пажњу и Моја се влада труди свом снагом да уравна тешкоће које су се појавиле. Ни најмање не сумњам да Ваше Височанство и Краљевска Влада неће потпомоћи овај посао, чинећи све што може да се дође до решења које би отклонило нов рат и сачувало достојанство Србије.
Докле год буде и најмање наде да се избегне проливање крви, сви Моји напори тежиће томе циљу. Ако пак не успемо, упркос наше најискреније жеље, нека Ваше Височанство буде уверено да ни у том случају Русија неће напустити Србију.

Николај Други Романов

субота, 26. јул 2014.

Продужетак јавног позива за пројекат ''Албум сећања на наше претке из првог Светског рата'' у oрганизацији Савезa потомака ратника Србије 1912-1920.



Савез потомака ратника Србије 1912-1920. са Благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и у сарадњи са Канцеларијом за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Владе Републике Србије, у циљу обележавања сто година Првог светског рата упућује:

ЈАВНИ ПОЗИВ ГРАЂАНИМА СРБИЈЕ И СРБИМА У РЕГИОНУ И ДИЈАСПОРИ

ЗА ДОСТАВЉАЊЕ ФОТОГРАФИЈА И ОСТАЛИХ ДОКУМЕНАТА ИЗ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА и учешће у стварању АЛБУМА СЕЋАЊА на наше претке из Првог светског рата.
ОЖИВИМО СЕЋАЊА ОСВЕЖИМО ПАМЋЕЊЕ ПОМОЗИМО ИСТОРИЈИ!
Учините видљивим дух и дело ваших славних предака учесника Првог светског рата. Учествујте у стварању Албума сећања на наше претке из Првог светског рата.
Уколико поседујете фотографије, аутобиографске списе, дневнике, писма војника,разгледнице и друга документа од историјског значаја као сведочанства догађаја из периода Првог светског рата скенирана документa уврстите у заједнички Албум сећања.
Наша је историјска одговорност и задатак промовисање културног наслеђа српског народа, као незаменљивог сегмента културне баштине европских народа. Као таква српска историја и култура је равноправни члан европске и светске историје и културе, а српски народ један од најтужнијих сведока страховитог страдања учесника у Првом светском рату. Заслуге српске војске и многих појединаца за завршетак рата су огромне, а жртве које је поднео српски народ заслужују сећање.
Постаните сведоци векова славне прошлости наших предака. Извуците из албума фотографије својих предака, из фиока споменице и дневнике, из срца дедове и прадедове, и учините их видљивим творцима наше историје.
Историја нас обавезује и позива да сачувамо успомене и сећања на велике године српског народа 1914-1918. и улогу сваког појединца у њему, негујући љубав, хуманост, част, рад, стваралаштво и опште добро као личну одговорност за будућност наших потомака.

Продужетак Јавног позива

Са задовољством вас обавештавамо да је до сада на интернет адресу "Албума сећања на наше претке из Првог светског рата" пристигло преко 700 фотографија.
Будући да смо свесни важности активности које су ове јубиларне године започете поводом помена на хероје и жртве Великог рата, рок за слање фотографија и других докумената продужавамо до 31. јула.
Срдачно,
Ваш Албум сећања

http://славним-прецима.срб/http://славним-прецима.срб/

Албум сећања на наше претке из Првог светског рата


Драги суграђани,
Обележавање стогодишњице једног историјског догађаја, какав је Први светски рат, за цео српски народ представља својеврсну привилегију – привилегију спознања друштвеног и цивилизацијског хода кроз време и конституисања културно-историјске вертикале.
***
Узимањем учешћа у подухвату прибављања фотографија наших предака из периода Првог светског рата, свако од нас ће бити у прилици да на свој начин допринесе остварењу лепог и узвишеног обнављања наше историјске самосвести као одбране и потврде истине и правде. Наша је историјска одговорност и задатак промовисање културног наслеђа српског народа, као незаменљивог сегмента културне баштине европских народа. Као таква српска историја и култура је равноправни члан европске и светске историје и културе, а српски народ један од најтужнијих сведока страховитог страдања учесника у Првом светском рату. Заслуге српске војске и многих појединаца за завршетак рата су огромне, а жртве које је поднео српски народ заслужују сећање.
***
Одувек смо били спремни да мењамо и храбро идемо напред. Нека тај борбени поклич наших славних предака поведе и нас да прикупимо, обновимо и потврдимо, да остане запaмћено и документовано за векове који надиру.
***
Историја нас обавезује да ово катарзично искуство не препустимо забораву, већ да се освестимо и покренемо обнову општих вредности: љубав, част, културу сећања, стваралаштво и надасве – хуманост. Историја нас позива да преузмемо личну одговорност за будућност наших потомака.
***
Овом приликом Вам се обраћамо са молбом да се заинтересујете за тај одељак наше прошлости, да разговарате са Вашим ближњима, породицом и пријатељима, да се упустите у авантуру истраживања и потраге за документима, фотографијама, аутобиографским списима, споменицама, дневницима, ордењем, разгледницама, писмима војника – Ваших предака. Тим чином добре воље ћете показати да сте важан део наше заједнице, да сте свесни значаја и утицаја историје на савремени тренутак, да сте савесни и одговорни пред изазовима свога времена, али и да сте спремни да пружите јасан и недвосмислен одговор на питање шта значи чувати и неговати сопствени идентитет.
***
Учините видљивим дух и дело ваших славних предака учесника Првог светског рата. Учествујте у стварању Албума сећања на наше претке из Првог светског рата.
***
ОЖИВИМО СЕЋАЊА
ОСВЕЖИМО ПАМЋЕЊЕ
ПОМОЗИМО ИСТОРИЈИ!
***
Захваљујемо се свима који су својим несебичним залагањем допринели да Албум сећања заживи као драгоцено сведочанство обележавања 100-годишњице завршетка Првог светског рата.

Савез потомака ратника Србије 1912-1920.
http://славним-прецима.срб/
 

среда, 23. јул 2014.

Сто година од Јулског ултиматима



 Данас се навршава сто година од Јулског ултиматума који је упућен влади Србије 23. јула 1914. године, месец дана после Сарајевског атентата. Документ је описан као најтежи ултиматум икада упућен једној држави од стране друге од стране британског министра иностраних послова сер Едварда Греја. Сматрало се да се његови захтеви не могу испунити и да је ултиматум само начин за стварање повода за рат. Када је Аустроугарска одбила српско условно прихватање захтева и објавила рат, то је покренуло низ догађаја који ће свет увести у Први светски рат.

Захтеви


  1. Да спречи издавање публикација која подстичу мржњу и непријатељство према Аустроугарској.
  2. Да моментално распусти организацију Народна одбрана, и да исто поступи и са другим организацијама које учествују у пропаганди против Аустроугарске.
  3. Да из јавног образовања уклони све што би могло да служи или служи за подстицање пропаганде против Аустроугарске.
  4. Да из војске и администрације уопште уклони све официре који су криви за пропаганду против Аустроугарске, а имена тих официра доставила би власт Аустроугарске.
  5. Да прихвати учешће аустроугарских органа власти у сузбијању субверзивних делатности против Аустроугарске на територији Србије.
  6. Да предузме судски поступак против саучесника Сарајевског атентата који су на српској територији, уз помоћ и упутства аустроугарских органа.
  7. Да моментално ухапси две именоване особе које су уплетене у атентат по истрази коју је прелиминарно спровела Аустроугарска.
  8. Да ефикасним мерама спречи нелегални пренос оружја и експлозива преко границе.
  9. Да упути Аустроугарској објашњења поводом изјава високих српских званичника у Србији и иностранству, који су изразили непријатељство према Аустроугарској.
  10. Да без одлагања обавести Аустроугарску о испуњавању ових обавеза.

Одговор



Српска влада је условно прихватила све захтеве ултиматума, сем тачке број 5 која је захтевала мешање аустроугарских органа у судски поступак, јер би то представљало кршење устава и суверенитета Србије.

Извор: Википедија

уторак, 22. јул 2014.

Полагање венца на Српском гробљу у Солуну


Делегација Српске омладинске културне организације ''СОКО''  20. јула 2014. године посетила је Српско војничко гробље Зејтилник у Солуну. На војничком гробљу дочекао нас је неуморни чувар овог велелетног здања чича Ђорђе Михајловић. Чича Ђорђе нам је говорио о настанку, изградњи, броју жртава овог комплекса као и о познатим личностима које су посетиле здање. Након тога делегација Српске омладинске културне организације ''СОКО'' положила је венац на спомен костурницу палим Српским војницима. СОКО делегацију представљали су генерални секретар и старешина Рацић Александар, заменик генералног секретара и старешина Марковић Душан и чланн старешинства ''СОКО'' организације Живановић Ђорђе. Након обиласка Српског гробља старешине удружења су посетиле Саборну цркву светог Димитрија заштитника града Солуна. 




































субота, 19. јул 2014.

На данашњи дан рођен Живојин Мишић

На данашњи дан (19/6. јул) 1855. године рођен је војвода српске војске Живојин Мишић, учесник свих ратова Србије од 1876. до 1918, један од најбриљантнијих војсковођа Првог светског рата.

Војно образовање стекао је на Артиљеријској школи у Београду и аустријској Стрељачкој школи, а на Војној академији у Београду од 1898. до 1904. предавао је стратегију. У српско-турским ратовима од 1876. до 1878. успешно је командовао батаљоном, као и у Српско-бугарском рату 1885. а 1904. је пензионисан због сумње да је непријатељски расположен према официрима-завереницима који су 1903. убили краља Александра Обреновића. Због ситуације у којој се Србија нашла после аустроугарске анексије Босне и Херцеговине активиран је 1909.

У Првом балканском рату исказао се као сјајан стратег и један је од најзаслужнијих за победу над Турцима 1912. у Кумановској бици. У Балканским ратовима и на почетку Првог светског рата био је помоћник начелника штаба Врховне команде. На сопствену молбу 15. новембра 1914, током Колубарске битке, постављен је за команданта Прве армије која је запала у веома тешку ситуацију. Успео је изузетним тактичким потезима да запоседне Сувоборски гребен, а потом енергичним дејствима потпуно разбије аустроугарске трупе. Колубарска битка, после које је Мишић добио чин војводе, била је сукоб 300.000 аустроугарских војника са 120.000 српских војника. Као начелник штаба Врховне команде српске војске руководио је 1918. припремама за пробој Солунског фронта и потом незадрживом офанзивом српске војске. Пробој Солунског фронта који је извршила српска војска довео је до капитулације прво Бугарске и Аустро-Угарске, а затим и других, што је довело до победе савезника у Првом светском рату.

Дела: "Стратегија", "Српско-турски рат". Превео је "Тактику" Вилијема Балка. Постхумно су објављена његова сећања: "Моје успомене".

Делегација Сокола у Солуну

Делегација Српске омладинске културне организације "СОКО" вечерас полази за Солун на Српско гробље Зејтилник да ода почаст Српским војницима који су дали своје животе за своју отаџбину.


Информативна служба
Српске омладинске културне организације

четвртак, 17. јул 2014.

Убили су тело али нису могли и дух, он живи вечно!



„17. јул је најтужнији дан за све поштоваоце ђенерала Драгољуба Михаиловића и Југословенске војске у Отаџбини.
17. јула 1946. комунистички зликовци су убили првог герилца поробљене Европе, најодликованијег официра српске и југословенске краљевске војске!
Убили су га они који су седели у својим кућама када се он већ увелико борио против нацистичке немани!
Убили су га јер је био частан и поштен човек, веран своме Краљу и својој Отаџбини!
Убили су тело али нису могли и дух, он живи вечно!
Нека ти је вечна слава и хвала Чича!
С вером у Бога, за Краља и Отаџбину!“

Урош Парезановић
17. Jul 2014.

Преузето са: ПОГЛЕДИ.РС

петак, 11. јул 2014.

Српска омладинска културна организација ''СОКО'' из Јагодине за месец и по дана стекла популарност међу младима


Александар Рацић и Душан Марковић.

 ДУХОВНО НАСЛЕЂЕ И ХУМАНИЗАМ

За кратко време одржано више запажених манифестација, а планови за даљи рад су веома амбициозни

Српска омладинска културна организација „СОКО“ са седиштем у Јагодини формирана је, као друштвена непрофитна организација, 16. маја ове године и до данас, дакле за кратко време, успела да избори респектабилну  популарност, нарoчито међу младима. Централа ове организације младих, која посебну пажњу посвећује традицији, култури и спорту, је у Јагодини, а Одбори на подручију Округа – мада је у плану формирање Одбора и у околним већим градовима, па и шире, о чему ће се више чути у догледно време.                             – Многи нас повезују са предратним соколима који су били више спортска, а ми смо више културна организација, мада, наравно, не бежимо ни од спорта. Напротив. Видевши да је омладина успавана и да се удаљила и од родитеља и од цркве и свега што је вековима стуб државе, Аца и ја смо одлучили да засучемо рукаве, кренемо са мртве тачке и покушамо да пробудимо српску омладину – објашњава Душан Марковић старешина и заменик генералног секретара организације која је регистрована као Удружње грађана и своје деловање заснива на очувању изворне традиције, обичаја, историје и духовног наслеђа. Све то са циљем да се млади испоље кроз културу и спорт, а наравно и кроз хуманитарни рад.                                                                        - Одржавање оснивачке Скупштине, односно Сабора планирали смо за раније, али смо због елементарних непогода морали да то одложимо за 16. мај када је оснивачки Сабор и одржан у сали Поморавског округа у Јагодини. Пре тога трећег маја, на Дан Светог владике Николаја Велимировића, имали смо „Вече беседа“ и то је наш званични почетак рада, а у току поплава слали смо хуманитарну помоћ Параћину, Свилајнцу и Смедеревској Паланци, а у акцији чишћења на подручију Јагодинске и Свилајначке општине, у сарадњи са Факултетом педагошких наука из Јагодине. Такође смо организовали и изложбу Душка Грбовића историчара Завичајног музеја из Јагодине, посвећену сарајевском атентату и Првом светском рату у Културном центру у Јагодини, као и предавање уочи Видовдана о Сарајевском атентату које су одржали Душко Грбовић и Нинослав Станојловић у сали Поморавског округа, а укључили смо се и у акцију Равногорског покрета обележавања Видовдана. „Соко“ је, наиме, расположен да сарађује са свима који гаје изворну традицију и обичаје, а треба додати да смо и поводом 73 године од напада Немачке на Русију положили цвеће на Руско гробље у Јагодини – „рапортира“ о досадашњим активностима Српске омладинске културне организације „СОКО“ из Јагодине њен старешина и генерални секретар Александар Аца Рацић.                                                                                                                                           Јагодински „соколови“ напомињу да планирају да наставе са обележавањем датума везаних за Први светски рат и већи акценат усмере ка, до сада, мање познатим људима који су и те како заслужни, и то за ово подручје. Планирају и да очисте гробља и то она места где су сахрањени припадници других народности, организоваће и вече слободне поезије у Јагодини. Намеравају да и у Рековцу организују промоцију и одрже предавање везано за Први светски рат, исто као и у Свилајнцу али ће због елементарних непогода то морати још да сачека. Јагодински „соколови“ ће ускоро организовати и турнир у малом фудбалу који ће имати хуманитарни карактер, као и још много тога.

Као да их је нека виша сила баш у ово доба безнађа послала баш у Поморавску престоницу. Јер још од омладинске организације која је административним путем угашена још пре готово пуне три деценије све до појаве „Сокола“ чини се да није било праве организације међу младима. Манифестације ове организације само радују и храбре и буде наду да млади нису изгубили интересовања за духовност, племенитост, наслеђе, културу и спорт. А то већ, само по себи много значи.

                                                                              Б. Џ.

субота, 5. јул 2014.

Промоција књиге „Лирске скале“



У петак 04. јула 2014. године у препуном фоајеу Центра за културу у Јагодини одржана промоција књиге „Лирске скале“ професора Милорада Радуновића. Професор Милорад Радуновић је један од великих живих Српских писаца. До сада је продато преко 23.000 примерака књига које је професор Радуновић написао. О каквом писцу је реч говори и то да је Мр Предраг М. Јашовић написао књигу „Живот и дело Милорада Радуновића“.
Част да читају стихове нових песама Милорада Радуновића имали су Рацић Александар, Душан Марковић и Ратко Петровић старешине Српске омладинске културне организације „СОКО“.

                                               Информативна служба „СОКО“ удружења