субота, 29. август 2015.

Преминуо истакнути историчар и академик Милорад Екмечић

Данас, 29. августа 2015. године, умро  је један од најумнијих Срба-академик Милорад Екмечић
Кажу да због болести није могао да присуствује на освештењу храма Васкрсења у страдалним српским Пребиловцима, где су усташе, по италијанским сведочењима у само једном дану у основној школи убили 120 ђака и њихову учитељицу.
Кажу да је у болници на телевизији гледао церемонију освештења и на паноу видео свог убијеног оца, те га је то много потресло. Растао је са трагедијом Пребиловаца и умро са Пребиловцима, страдалним српским Пребиловцима.

Његове књиге су таква дела која мора сваки Србин да чита изнова и изнова. Ствари које не можете сваки дан да чујете или сазнате. Ствари које је он истраживао и записивао пуних 88 година свога живота.
Ненадокнадив губитак за српски народ.
Нек нађе вечни мир са својим Пребиловчанима.
Слава му и хвала!

Академик Милорад Екмечић (1928-2015)

четвртак, 27. август 2015.

Јован Скерлић (1877-1914)

   Један од најчувенијих српских књижевних критичара и утемељивача књижевне критике у Срба, уз Љубомира Недића и Богдана Поповића, јесте Јован Скерлић, рођен 20. августа 1877. у Београду.
   Његов обимни критичарски опус стао је у девет свезака чувеног дела под називом „Писци и књиге“. Свакако његово најцелокупније и најсинтетичкије дело јесте „Историја нове српске књижевности“ издата непосредно пре његове смрти, 1914, прво у скраћеном издању као средњошколски уџбеник, а онда објављена и у целини. Што се тиче остатка његовог књижевног рада, познате су студије о Јакову Игњатовићу, затим студије о књижевним епохама: „Омладина и њена књижевност“ и „Српска књижевност у 18. веку“. Ту су и огледи: „Поглед на данашњу француску књижевност“, „Уништење естетике и демократизација уметности“, као и књижевно-политички оглед „Светозар Марковић“. Свакако, немогуће је прескочити и његов рад на уредништву у Српском књижевном гласнику, који је у почетку уређивао са Павлом Поповићем, а касније сам.
Поред свог несумњивог критичарског талента и великог рада на књижевном пољу, Скерлићев није мали ни на политичко-националном питању. Као ђак усвајао је социјалистичке идеје, да би касније приступио Самосталној радикалној странци. Последњих година живота истакао се и као посланик у Народној скупштини својим радом против зеленашке „банкократије“,како је називао тада један од горућих проблема у Краљевини Србији.
На националном пољу, показао се као један од првих поборника идеје југословенства. Држао је предавања на многим европским универзитетима, од којих је најзначаније оно у Прагу, десет дана пред смрт. Писао је и националне огледе о Анти Старчевићу, једном од зачетника великохрватске идеје, као и полемику вођену у „Српском књижевном гласнику“ за увођење латинице у Срба.

Дописни члан Српске краљевске академиије постао је 3. фебруара 1910, а умро је 15. маја 1914, у Београду.

уторак, 18. август 2015.

ПРАВОСЛАВНИ КАЛЕНДАР:19.август (06.авг) Преображење Господа Бога и спаса нашег Исуса Христа

preobrazhenie
ПРЕОБРАЖЕЊЕ ГОСПОДA БОГА И СПАСА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА
Треће године Своје проповеди на земљи Господ Исус чешће говораше ученицима Својим о блиском страдању Своме, но уједно и о слави Својој после страдања на крсту. Да не би предстојеће страдање Његово раслабило ученике те да не би отпали од Њега, он хтеде да им пре страдања покаже делимично и славу своју божанску. Зато узе собом Петра, Јакова и Јована, изиђе с њима ноћу на гору Тавор, и ту се преобрази пред њима. И засја се његово лице као сунце, а хаљине његове постадоше бијеле као свет. И гле, указаше им се Мојсије и Илија, који с њим говораху. А Петар одговарајући Исусу рече: Господе!
Добро нам је овде бити, ако хоћеш да начинимо овамо три сјенице: теби једну, Мојсију једну, а једну Илији. Док он још говораше, гле, облак сјајан заклони их, и гле, глас из облака говорећи: Ово је мој син љубазни, који је по мојој вољи, њега послушајте (мат. 17). Зашто Господ узе само тројицу ученика на Тавор? Јер Јуда не беше достојан да види божанску славу Учитеља кога ће издати, а њега самог Господ не хте оставити под гором, да не би тиме издајник правдао своје издајство. Зашто се преобрази у гори, а не у долини? Да би нас научио трудољубљу и богомислију. Јер пењање на висину захтева труд, а висина представља висину мисли наших. Зашто се преобразио ноћу?
Јер је ноћ подеснија за молитву и богомислије него дан, и јер ноћ закрива тамом сву земаљску красоту и открива красоту звезданог неба. Зашто се појавише Мојсеј и Илија? Да се разбије заблуда јеврејска да је Христос неки од пророка. Зато се он јавља као Цар над пророцима, а Мојсеј и Илија као слуге његове. Дотле је Господ много пута показао ученицима божанску моћ своју, а на Тавору им је показао божанску природу своју. То виђење Божанства Његовог и слушање небеског сведочанства о њему као Сину Божјем требало је да послужи уценицима у дане страдања Господњег на укрепљење непоколебљиве вере у Њега и Његову крајњу победу.
Тропар, глас 7:
Преобразилсја јеси на горје, Христе Боже, показавиј учеником твојим славу твоју, јакоже можаху: да возсијајет и нам грјешним свјет твој присносушчниј, молитвами Богородици, свјетодавче, слава тебје.
Тамо где Израиљ победи Сисару
Изволи се тамо и Небесном Цару
На молитве поћи и на ноћна бдења,
Да покаже славу Свог Преображења,
И утврди веру својих следбеника
У победу трајну Њега – Победника.
Ту светлост божанску Он из Себе пусти
Па обасја Тавор, мрак разагна густи;
Светлост што ј’ у Себи дуго задржав’о
Од које је свету по мало раздав’о
Пустио је сада лучама обилним,
Лучама радосним, лучама умилним.
Небу да открије блесак човечанства,
Земљи и људима истину Божанства.
Нека небо види Посланика свога,
Нека земља позна Спаситеља Бога.
РАСУЂИВАЊЕ
Зашто Господ не показа славу Своју божанску на Тавору пред свима ученицима него само пред тројицом? Зато, прво, што је Он сам кроз уста Мојсејева дао закон: на рјечима два или три свједока да остане ствар (V Мојс. 19, 15) … Три сведока су, дакле, довољна. Даље, и за то још, што су та три сведока били одабрани. Њих тројица представљају 3 главне добродетељи: Петар – веру, јер је он први исказао веру своју у Христа као Сина Божјег, Јаков – наду, јер је с надом у обећање Христово први положио живот свој за Господа будући први убијен од Јевреја, Јован – љубав, јер је на прси Господње наслоњен био и под Крстом Господњим остао до краја.
Бог се не назива Бог многих него Бог одабраних. Ја сам Бог Аврама, Исака и Јакова. Често је једног верног човека Бог ценио више него цео један народ. Тако је Он у више махова хтео уништити народ Јеврејски, но због молитава праведнога Мојсеја оставио је народ тај у животу. И више је слушао Бог верног Илију пророка него целу царевину неверног Ахава. Због молитава једног човека често је Бог спасавао градове и народе. Тако грешни град Устјуг имаше бити срушен огњем и градом, да га не спасе молитвама својим један једини праведник у њему, св. Прокопије јуродиви (8. јула).
СОЗЕРЦАЊЕ
Да созерцавам Промисао Божји који награди врлину Руте и Воза (Рут.) и то:
1. како Рута оставши удова оста верна свекрви својој старој и трудом својим храњаше и њу и себе;
2. како богати Воз беше милостив и помагаше ове две сироте жене;
3. како Воз и Рута ступише у брак, из ког, се роди Овид, отац Јесеја, оца Давидова.
БЕСЕДА
о узвишености цркве Божје
Биће у потоња времена гора дома
Господњега утврђена уврх гора и
узвишена изнад хумова, и стјецаће
се к њој сви народи (Иса. 2, 2).
Ово пророчанство односи се на Цркву Христову. Колико је ово пророчанство могло изгледати тајанствено за Јевреје пре Христа, толико је оно нама данас сасвим јасно. Гора, или висина, дома Господњега заиста је утврђена уврх гора, т.ј. уврх висина небесних; јер Црква Христова прво не држи се земљом него небом, и јер најзад један део чланова цркве (и то сада већи део) налази се на небу док је други још на земљи.
Даље, Црква Христова узвишена је изнад хумова, т.ј. изнад свих земаљских и људских величина. И философија људска, и уметност, и све културе народа, и све вредности земаљске представљају само ниске хумове према недогледној висини Цркве Христове. Јер све те хумове цркви није било тешко створити, док ниједан од њих – нити сви они укупно, у течају многих хиљада година – није могао створити цркву. Најзад, говори пророк, стјецаће се к њој сви народи.
Коме су се, у истини, до сада стекли сви народи, ако не Цркви Христовој? Храм Јерусалимски био је неприступан незнабошцима под претњом смртне казне. Црква је пак од почетка призивала све народе на земљи, послушна заповести Господа: идите, и научите све народе (Мат. 28, 19). То је виђење Исаије, сина Амосова, виђење из далеке даљине, виђење истинито и чудесно.
О Господе чудесни, ми Ти благодаримо непрекидно, што си нас удостојио, да будемо деца цркве Твоје свете и истините, и узвишене изнад свих светских висина. Теби слава и хвала вавек. Амин.
 (pravoslavnikalendar.iz.rs)

недеља, 16. август 2015.

Церска битка 1914. године

Битка је била део прве аустроугарске офанзиве на Краљевину Србију и избила је у ноћи 15. августа 1914. године, српске Комбиноване дивизије I позива наишли на аустроугарске извиднице улогорене на падинама Цера. Борбе које су уследиле прерасле су у битку за контролу неколико градића и села у околини планине, као и за контролу Шапца. Морал аустроугарских трупа је 19. августа опао и хиљаде војника су се повукли у Аустроугарску, а многи су се подавили у Дрини бежећи у паници. Српска војска је 24. августа  опет ушли у Шабац, чиме се битка званично завршила.
Српска војска у покрету
У току десетодневне битке српски губици су износили 3.000 мртвих и 15.000 рањених. Аустроугарски губици су били знатно већи. Било је 8.000 мртвих војника, 30.000 рањених и 4.500 заробљених. Српска победа над бројно надмоћнијим непријатељем је означила прву победу Антанте у Првом светском рату.
Слава српским војницима!
Споменик церским јунацима


Војвода Степа Степановић

субота, 15. август 2015.

Пребиловци-српско стратиште

СОКО у Пребиловцима
Током Другог светског рата на подручју Доње Херцеговине усташе су убиле око 4 000 Срба и бациле у тринаест јама. Током 1990. године извађене су кости Срба бачених у јаме. Сахрањени су 4. августа 1991. године у крипти цркве. Хрватско вијеће одбране, хрватске одбрамбене снаге и редовна хрватска војска дигла је у ваздух цркву у којима су били остаци Срба. Након 2000. године кости пребиловачких мученика су поново сакупљене и сахрањене у крипти новоподигнуте цркве. Храм васкресења Христовог освештан је 8. августа 2015. године и том чину присуствовао је наш члан, Богдан Огњановић.


петак, 14. август 2015.

Руско-сиријски односи

     Руско-сиријско савезништво датира још од времена совјетског лидера Никите Хрушчова (1953-1964). Сиријски и египатски званичници позвани су 1955. да се прикључе просовјетском блоку. Турска, амерички савезник, нагомилале је трупе на турско-сиријској граници ради одговорања Сирије од савеза са СССР-ом. Међутим, Турска није успела у свом науму, јер је совјетски министар спољних послова Молотов запретио турској страни. Сирија је добила од СССР више 200 милиона долара у војној помоћи ради оснаживања совјетског-сиријског савеза и спречавања утицаја САД на Блиском истоку. Такође, СССР је на своју страну привукао Либију, Египат и Ирак. После Шестодневног рата 1967. године, СССР је за годину дана 2,5 милијарди долара војне помоћи Сирији, ради опоравка од рата.
Совјетски инструктури са сиријским колегама
     И након пуча, који је 1971. извео командант сиријског ваздухопловства Хафиз ел Асад, сиријско-совјетска сарадња је настављена. Савез је учвршћен успостављањем безбедносног пакта Дамаска и Москве,1972. године.Сиријско-египатске трупе доживеле су још један пораз 1973. од стране Израела.Сирији је опет помогао Совјетски савез. 
Проблем у односима између СССР и Сирије настаје током грађанског рата у Либану 1976. године, када је 30 000 сиријских војника ушло у Либан ради одбране хришћана. Совјети су у том тренутку подржавали левичарске муслиманске организације. Савезнички односи су настављени али са оптуживањем на обе стране.

Совјетски лидер Леонид Брежњев и сиријски председник Хафиз ел Асад
     Доласком Горбачова на власт 1985. године, сиријско-совјетски односи ишли су силазном путањом. Совјети су и даље финансирали снабдевање и обуку сиријске војске али све мање су улагали новац у то. Од 1980. до 1984. совјетска страна давала је Сирији годишње 2,4 милијарде долара, док је у периоду од 1985. до 1989. тај износ на годишњем нивоу био 1,3 милијарде долара.
    После распада Савеза Совјетских Социјалистичких Република децембра 1991. године, Сирија је остала без моћног савезника али ипак се и даље одупирала Сједињеним Америчким Државама.
       Након доласка Владимира Путина за председника Руске федерације, сиријско-руски односи крећу узлазном путањом. Сирији се опраштају три четвртине дуга (9,6 милијарде од 13,4 милијарде дуга) 2006. године, улагања Русије се повећавају сваке године до почетка грађанског рата у Сирији. Руска привреда уложила је 2009. године 19,4 милијарде долара у Сирију, док је извоз Русије у Сирију био 1,1 милијарду долара. Нарочито су  била велика улагања у нафтну индустрију. Велики део ратне опреме сиријска војска купује од руске војне индустрије. Тако су 2008. године купљени авиони, подморнице и ПВО системи. Сиријске власти дозволиле су Русима да прошире стару совјетску базу у Тартусу и тиме омогуће пристаниште за веће бродове Црноморске флоте.
     После почетка грађанског рата 2011. године Русија је пружила подршку Сирији у борби са исламским терористима и прозападном опозицијом и тиме спречила директно уплитање САД-а у грађански рат. Осим тога Русија тако спречава окруживање своје територије америчким савезницима. На реду је повезивање Ирака, Сирије и Ирана у борби са исламистима и њихов савез са Русијом.
      Руско-сиријска сарадња у борби против тероризма се и даље наставља.

Борци сиријске арапске армије


понедељак, 10. август 2015.

Делегација ратних ветерана Русије, Републике Српске и Србије посетила Јагодину

Представници ветеранских организација Русије, Републике Српске и Србије посетиле су Јагодину и положиле венац пали совјетским војницима на Руском гробљу. Српска омладинска културна организација водила је разговоре о сарадњи са председником међународног Савеза наследника победе, Валеријем Вјачеславовичем Каљакином. Том приликом договорена је будућа сарадња.




субота, 8. август 2015.

На данашњи дан рођен је Ђура Јакшић

Песник љубави, гнева и револта
На данашњи дан 1832. године у Српској Црњи рођен је Ђура Јакшић, један од најизразитијих представника романтизма у српској књижевности и сликарству. Отац га је уписао у трговачку школу, коју није желео да похађа, па је на крају уписао нижу гимназију у Сегедину. После завршене основне школе у Српској Црњи и ниже гимназије у Сегедину, одлази у Темишвар, а потом и у Пешту да учи сликање. Због револуционарних догађаја из 1848. године напушта Пешту и сликарство наставља да учи у Бечкереку код Константина Данила, једног од најпознатијих српских сликара тог доба. Често је мењао место боравка, те је студије настављао у Бечу и у Минхену. Године 1855. настанио се у Кикинди, где је живео од сликарства, писао песме и објављивао их. Наредне године отишао је у Нови Сад, да би 1857. прешао у Србију, где је радио у многим местима као учитељ и наставник цртања. У Београду је становао у Скадарлији, која је тада била један од сиромашнијих крајева града, у тешким условима у кући која и данас постоји, са женом, синовима и ћеркама. Уз помоћ Стојана Новаковића запослио се 1872. године у Државној штампарији, а на том положају је био до смрти. Учесник је и српско-турских ратова (1876-1878), где се и разболео од туберкулозе. Умро је од туберкулозе, у четрдесет и шестој година живота. Бунтован, емотиван, страствен и маштовит, Ђура Јакшић је био један од најдаровитијих наших лиричара и сликара романтизма.. Најпознатије песме су му: На Липару, Отаџбина, Падајте браћо, Ноћ у Горњаку, Ја сам стена, Кога да љубим, Мила и друге. Поред поезије написао је и четрдесетак приповедака, од којих су неке замишљене као романи, а драма Сеоба Србаља  добила је и награду Матице српске у износу од 100 дуката. Као сликар радио је углавном портрете, иконе и историјске композиције. Најзначајнија дела су му: Девојка у плавом, Жена са лепезом, Погибија Карађорђева, На стражи и остале које се данас чувају у Народном музеју у Београду.

понедељак, 3. август 2015.

Подршка порезу на кич и шунд!

Српска омладинска културна организација подржава инијацитиву за опорезивањем кича и шунда коју је изнео директор Културног центра Новог Сада, Бојан Панаотовић. 
Сувише дуго на српској медијској сцени владају некакви естрадни уметници и старлете који упропашћују младе нараштаје. Порез на шунд и кич омогућио би финансирање младих уметника и културно-уметничких друштава,  као и стипендирање талентованих научника.  

                                   Старешинство Српске омладинске културне организације