Према речима османског путописца Евлије Челебије (1611-1682) Јагодина је била пријатна паланка са две џамије, дрвеном сахат-кулом (часовником), хамамом, мектебом (основна школа за муслимане), јавним чесмама, каравансарајем, безистаном и сарајем Дервиш-бега Јахјапашића. Имала је 1600 кућа и стотину дућана и у руке хришћанске аустријске војске у Бечком рату (1683-1699) доспела је након победе аустријског заповедника Лудвига Баденског над османском војском код Баточине 29. августа 1689. године. После аустријске предаје Ниша 1690. на саветовању генерала одлучено је да се српски крајеви напусте и да се направи фронт на Сави и Дунаву. Аустријски одреди су спалили Јагодину и њену околину.
 |
| Јагодина на карти из 1769. године |
Главнина османске војске ушла је у Јагодину 20. септембра 1690. и затекла је згариште. О том потресном призору писао је један од учесника османског похода Абдулах бин Ибрахим ел-Ускудари: "Ова љупка касаба изгледала је као да је порушена и разорена пре неколико стотина година. Подсећала је на Хејхат поље након пустошења Тимур Ленка, Џингиз-хановог потомка, онога који је само невољу доносио. Две џамије с минаретом који је личио на надгробни камен и велики камени хан с баџом било је све што је остало. Све друге куће и дућани били су спаљени и од њих није остао камен на камену. По подовима је било само трње и слама, а помисао на улазак унутра обузимао је стравом и ужасом и испуњавао страхом све оне који су видели овај призор. Авај!"
Литература:
1. Т. Катић, Турско освајање Србије 1690. године, Београд 2012, 83.
