Представљање “Српске приче“ у Јагодини

   У петак 10. маја 2019. године, у сали Поморавског округа, у организацији Српске омладинске културне организације СОКО, представљена је књига „Српска прича“. Реч је о мемоарима Александра М. Милошевића, мајора југословенске војске и ЈВуО и политичког емигранта. „Српску причу“ је приредио Немања Девић, историчар. Девић је на представљању књиге истакао да је „Српска прича“ врло важна за стварање комплетне слике о Другом светском рату, нарочито за период 1944-45. када долази до слома ЈВуО. Девић је своје излагање о књизи почео представљањем лика Александра Милошевић и његове биографије, као и важних догађаја у којима је учествовао. Било је речи о важним догађајима, сусретима са познатим личностима и ставовима које је Милошевић баштинио. Такође, било је речи и о само раду на књизи, шта је он изискивао и колико је времена и труда требало издвојити да би се писма и личне забелешке мајора Милошевића преточиле у књигу и да би настала „Српска прича“ оваква каква је данас пред нама.

Промоција књиге "Српска прича"

Српска омладинска културна организација СОКО позива Вас на промоцију књиге "Српска прича". О књизи ће говорити аутор и приређивач, историчар Немања Девић. Трибина ће бити одржана у петак 10. маја 2019. године у сали Поморавског округа у Јагодини. Улаз је слободан.

Србин Авдо Карабеговић - Ох, та љубим те

Ох, та љубим те,
Љубим, жаром срца,
Љубим те к’о зора
Исход раног сунца.

Љубим те мајко,
Љубим истински,
Ох, љубим те, љубим —
Љубим синовски...

Ево ти се кунем Тобом,
мени светом,
Кунем ти се мајко
Пред цијелим с’вјетом.

Тако ми правде
Вишњега Бога,
Тако ми српског
Имена мога.

Тако ми оних
Спомена свију,
Вјекови тамни,
Што н’о их крију.

И тако ми тебе
Најмилије,
Љубићу те дотле
Док ми срце бије!...

Противу ислама,
То ништа није,
Син отаџбину,
Љубити смије!...

Песма Авда Карабеговића у листу Босанска вила

Српска омладинска културна организација обележила своју славу Св. владику Николаја Велимировића

Српска омладинска културна организација "СОКО" прославила је 03. маја своју крсну славу Св. владику Николаја Велимировића и обележила пет година рада. Традиционално, као и сваке године "СОКО" је сечење колача обележио у цркви Св. Апостола Петра и Павла. Колачар је био један од старешина организације Давид Михајловић, а колач је преузео Александар Рацић такође један од старешина организације.

Старешине Александар Рацић и Давид Михајловић

1. мај 1995. године ОПЕРАЦИЈА БЉЕСАК - ПРОТЕРИВАЊЕ СРБА ИЗ ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ

    Пре 24 године, 1. маја 1995, хрватске снаге извршиле су напад на област Западне Славоније која је била део Републике Српске Крајине. Операција Блесак, како је име овог напада, трајалa је два дана и започета је у раним јутарњим часовима 1. маја 1995. године, артиљеријском паљбом хрватских трупа на српске положаје од Пакраца до Јасеновца са западне стране и од Доњих Богићеваца до Пакраца са источне стране Западне Славоније. Ово подручје било је под заштитом Уједињених нација, али то није спречило хрватску војску и полицију да изврши напад. Наиме, јордански контигент "плавих шлемова" требао је да спречи нападе хрватских снага на српску Западну Славонију, али уместо тога једноставно се повукао у своје базе. 

Бљесак... злочин који траје

    Треба додати да је тада на снази било примирје потписано између Слободанан Милошевића и Фрање Туђмана јануара 1992. године. Хрватске снаге са 16 000 војника и полицајаца ушле су у "тампон зону" у 6 часова изјутру 1. маја 1995. године. Овим брзим нападом окружени су Пакрац и Окучани у којима је тада било око 6 000 Срба. Однос снага је био 4 према 1 у корист хрватских трупа. Спаса за Србе није било, 15 000 их је протерано док је према подацима Документационог-информативног центра "Веритас" 283 убијено. Сви Срби нашли су склониште у Републици Србији. 

Република Српска Крајина

     Као одговор на ову акцију хрватских снага српска артиљерија је бомбардовала Загреб, 2. и 3. маја 1995. године и том прилико је страдало 6 Хрвата. За то бомбардовање некадашњи председник Републике Српске Крајине Милан Мартић добио је 35 година затворске казне. За Операцију "Блесак" нико није одговарао....

ВАСКРШЊА ЧЕСТИТКА

Драга наша браћо и сестре, старешинство Српске омладинске културне организације "СОКО" честита свим православним верницима Васкрс. Наша жеља је да на свети дан васкрса Исуса Христа пожелимо свим нашим грађанима мир, здравље и љубав.

Наше жеље у овој години су да се наша омладина тргне из дубоког сна и да се врати својој историји, традицији, култури и вери, јер онај ко не познаје своју прошлост не може имати путoказ у будућност. Искрено се надамо да ће кренути да јача јединство и саборност, јер је то једини услов за јачање нашег колектива, односно друштва. Време је да кренемо да праштамо једни другима и да нa сваки начин гледамо како ћемо помоћи једни другима, како би превазишли све проблеме које имамо и који нас очекују. Ово је празник мира, љубави, праштања и давања. Потребно је да штитимо и помажемо једни друге. Када помогнемо неком другом помажемо себи. Нека нас љубав Божија води ка спасењу, миру и радости. 

ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ-ВАИСТИНУ ВАСКРЕСЕ! 

Старешинство Српске омладинске културне организације

СОКО положио венац на споменик палим пилотима Краљевине Југославије у Априлском рату 1941.

Српска омладинска културна организација "СОКО" положила је 12. априла венац на спомен обележје палим пилотима Краљевине Југославије који нису се предали током Априлског рата 1941. него су се борили до краја против авиона Тројног пакта. Авион Ратног ваздухопловства Краљевине Југославије са три члана посаде оборен је изнад Јагодине и срушио се на подручје Липара. том приликом погинула су три пилота: командант Бранко Фанедл, капетан I класе Никола Теофилов и наредник Фрањо Рибич. 

Чланови Српске омладинске културне организације "СОКО" су на месту спомен обележја палим пилотима затекли у потпуности зарастао у коров простор око споменика. Брзом акцијом чланова организације трава и друго растиње је покошено и склоњено. Нажалост, морамо да кажемо да је споменик девастиран јер су делови почели да отпадају због година небриге. Такође, однети су шипке које су биле део ограде око споменика. Апелујемо на све људе да штите споменик и да га не уништавају.  

Бој на Таборишту 1815.

Други српски устанак почео је на Цвети 1815. године у Такову под вождом Милошем Обреновићем. Пламен устанка брзо се ширио нахијама Београдског пашалука због великог зулума који су Турци Османлије спроведили над српском рајом. Пошто је Јагодина била важно стратегијско место на Цариградском друму и њој се налазило повремено и до 3.000 османских војника под командом Ђерим-паше, устаници планирали да блокирају Јагодину тако што би запосели Гиље, Табориште код села Белице, и на Липару. Устаници нису успели да запоседну Гиље, већ били на обронцима Јухора и пратили покрете османске војске.

Први сукоб у Јагодинској нахији у Другом српском устанку десио се на Таборишту, после битке на Љубићу маја 1815, када је 1000 Турака под командом Тахир-Кубура кренуло у помоћ Турцима у Крагујевцу где су их устаници држали под опсадом. Турски одред је сматрао да ће лако разбити малобројне српске устанике ушанчене на Таборишту, али показало се другачије. Од 1000 Турака у Јагодину се вратило само њих 300! Милосав Дробњак из Рековца успео је да убије коња команданте турског одреда Тахир-Кубура. Устаници су одсекли главе погинулим Турцима и набили их колац, опасавши њима свој шанац.

Табориште, на ђенералштабној карти из 1894. означено као Логориште

Крагујевачки Турци после сазнања да је турска војска доживела пораз на Љубићу одлучили су да напусте Крагујевац и дођу до сигурније Јагодине. Њих 600-700 ишли су путем право на Табориште. Устаници који су држали опсаду Крагујевца нису приметили у првом тренутку када је турски одред напустио Крагујевац, а затим се дао у потеру за њима. Сустигли су их код Таборишта у тренутку када је турски одред вршио напад на српски шанац. Преживело је 50 Турака који су побегли у правцу Јагодине. Српски устаници су заробили око 70 турских војника са њиховим командантом Ахметом Срдибубом. Њих су Срби разменили код Јагодине за заробљене Србе. 

Бојеви око Јагодине 1809. године

После великог устаничког пораза на Чегру маја 1809. османске чете дошли су до Делиграда, и наставиле даље поход до Ћуприје, коју су заузели, и Јагодине коју су опседали. Устаничке снаге у великом броју су биле размештене око Јагодине, један део око Гиља, други део око Багрдана. Сви путеви који су водили од Јагодине ка унутрашњости били су добро поседнути устаничким снагама и закрчени дрвима. После тешких борби и тек када су османске снаге прешле Мораву у снази од 6.000 војника, устаници су се повукли из Јагодине и спалили је. Запосели су нове положаје на Липару и на Црном врху. Устаници на Липару, њих 3.000, су успели да одбаце Турке Османлије (6.000 војника) према Јагодини, а 2.000 устаника, под командом Танаска Рајића и Јована Курсуле, на брду Стража између Горњег Штипља и Врановца потукло је војску Гушанца Алије.

Први српски устанака 1804-1813.

СОКО одао почаст пилоту Животи Ђурићу

Српска омладинскa културнa организације "СОКО" заједно са удружењем БУНТ положила је венац у селу Давидовац крај Параћина на споменик хероју пилоту Животи Ђурићу, страдалом на данашњи дан пре 20 година извршавајући борбени задатак на Космету. Потпуковник Живота Ђурић био је командант 241. ловачко-бомбардерске ескадриле, а погинуо је 25. марта 1999. године после напада на камп терористичке ОВК. Ово је само почетак обележавања 20 година од НАТО агресије.

Представници Српске омладинске културне организације "СОКО"