МАРТОВСКИ ПОГРОМ 2004, 18 година касније кривци су и даље на слободи

     На данашњи дан, 17. марта, 2004. године догодио се мартовски погром Срба на Косову и Метохији. Од 17. до 19. марта из својих кућа је протерано више од 4000 људи, убијено осморо Срба а повређено и рањено преко 900 људи. Спаљено је око 800 српских и око 90 ашкалијских кућа, етнички је очишћено шест градова и девет села од Срба. Уништено је или оштећено 35 манастира или цркава, од којих је 19 категорисано као споменици културе. Уништене су зграде Призренске Богословије и Епископски двор у Призрену. Оскрнављена су многа српска гробља.

Мартовски погром 2004.

    Република Србија је 21. марта 2004. прогласила дан жалости због жртава током немира. Међународна заједница остала је нема на погром над Србима. Мир у јужној српској покрајини је 2004. године чувао је КФОР  са 39.000 војника и 8.000 УН полицајаца који нису ништа предузели да заштите Србе од напада Албанаца.

    Сећајте се јер ако ми заборавимо, ко ће се сећати. "Ако заборавим тебе Јерусалиме, нека ме заборави и десница моја. Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не упамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља својега." Псалам 137.

Из прошлости: Долазак кочанских сокола у Ћуприју и Јагодину

 Савез српских соколских друштава „Душан Силни” основан је на Цвети 1908. године. Након уједињења 1918. године, на сабору на Видовдан 1919. године проглашено је стварање Соколског Савеза Срба, Хрвата и Словенаца. Већ следеће године промењено је име у Југословенски соколски савез. Након увођења диктатуре 1929. године, донет је Закон о оснивању Сокола Краљевине Југославије.

У Кочанима, некадашња Вардарска бановина, је Друштво за гимнастику после завршетка Првог светског рата, 1925. године, постало Соколско друштво Кочани. Припадало је Жупи Краљевић Марко које је обухватало Јужну Србију (Маћедонија и Косовска област). Свој Соколски дом су добили 1930. године. Соколско друштво из Кочана, њих 85, је јула 1933. године кренуло на турнеју кроз Шумадију да би стигли на крају у Београд. Соколско друштво из Кочана је 31. јула 1933. посетило Ћуприју и на железничкој станици дочекало их је чланство Соколског друштва из Ћуприје. Соколи из Ћуприје посетили су Кочане.(1) Два соколска друштва су заједно су прошла кроз Ћуприју на челу са музиком. Кочански соколи су увече истог дана одржали академију у Ћуприји у 14 тачака са почетком у 21 час. Прво је одржао говор просветар ћупријских сокола професор Милан Јовановић који је истакао значај доласка браће и сестара са царског југословенског југа. Након професора Милан Јовановића говорио је старешина кочанских сокола Благоје Џидровић и том прилико је рекао: "Прошло је двадесет година је прошло од крваве битке на Брегалници. Света српска крв проливена је на историјској реци. А сад, ево новог покољења са славне Брегалнице на Морави. У љубави према отаџбини, нашој Југославији, наши кочански соколи уједињују Мораву са Брегалницом. У њиховим очима видите блесак поноса да се налазе на Морави, одакле им је под вођством нашег дичног Краља, дошла слобода и зато из њихових срдаца један је поклич и поздрав нашем витешком Краљу." (2) Академија је потрајала до 12 часова увече. Извођене су вежбе и кола са југа. Сутрадан кочански соколи су кренули на пут за Јагодину преподневним возом. (3)

Након Јагодине кочански соколи посетили су Београд, Аранђеловац, Тополу, Опленац, Крагујевац, Краљево, Врњачку Бању.(4)

Словенски дан (1913)

Словенски дан

Доћи ће одређени час,

Јекнуће моћни глас,

Од куд нама сунца зрака допада, 

Све док сунце запада,

Зваће Словене Ратибор

У бојну врсту, у бојни збор!

У бој јунаци! Храбру чету

У бој за завет, за мис’о свету

Које је наша Лаба родила,

Дунава силна струја водила, 

Где даљни тамо шуми Дон,

Где с’ наших звона чује звон’

Чујете л’ сада моћни глас? 

Дош’ о је - збори-онај час

Од куд нама сунца зрака допада

Све док сунце запада,

Словена име ко радо носи

Да се победом братском поноси.

Потоком крв се нештедно лије, 

Хладног срца међ' нама није, 

Отаца крв нас зове напред,

Ступимо смело у бојни ред -

Крв врашка нека земљу полије.

Нек тело врашко земљу покрије!

Па кад славе осване дан,

И барјак части буде завитлан,

Словен ће среће празновати час,

И песме лепе хориће се глас - 

Напред, о браћо, корак нам је знан,

Словенски, ево, освиће нам дан!

Ова песма изашла је у часопису "Балкански рат у слици и речи" 1913. године и аутор није потписан.

У ОДБРАНУ ДР МИЛОША КОВИЋА, А ЗА ЧАСТ ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА

    Данашње време носи нове изазове, а један од највећих изазова данашњице је - БИТИ ЧОВЕК. Једна пословица каже: „Васпитавај дечака – васпитао си човека, васпитавај девојчицу – васпитао си нацију!“ Огромну улогу у васпитању деце има сама породица, док онај кључни фактор има образовни систем.  

Проф. др Милош Ковић

    Једна од високо образовних установа која већ више од једног века одолевала свим друштвеним и политичким ударима, која је изнедрила врхунске интелектуалце и била расадник за стварање интелектуалаца који ће срчано бранити српске националне интересе јесте Одељење за историју Филозофског факултета у Београду. На нашу велику жалост последњих година ова најстарија установа на Београдском универзитету променила је свој курс, јер је воде људи који зарад својих личних интереса, интереса неких страних фактора ову установу претварају у своје лично власништво, а оне који се у њихов систем не уклапају и мисле слободно склањају са пута не бирајући средства. Ову групу на факултету предводе људи који годинама уназад врше прогон професора и студената, а за које се зна да су НАТО лобисти. Професор др Милош Ковић један је од ванредних професора који годинама уназад трпи прогоне ове скупине, као и студенти којима је он ментор. Прогон над др Ковићем ових дана је кулминирао јер ова скупина припрема да га остави без посла. 

     Шта им је проф. др Милош Ковић скривио? Крив је зато што брани српски народ! Крив је што не допушта кривљење историје по стандардима западних сила! Крив је што ради свој посао и што пише књиге! Крив је што одлучно и бескомпромисно брани Косово и Метохију! Крив је што је глас српске националне свести! Против њега су ове "колеге" поднеле и тужбе, али је проф. др Милош Ковић на суду изашао као победник. Изаћи ће он као победник и у овоме, али му у томе морамо помоћи сви ми! 

    Ова ситуација на Филозофском факултету, због своје историје и свега онога што смо навели у овом тексту, треба да буде тема и на неким већим инстанцама, као што је управа Универзитета која је дужна да овакво понашање санкционише јер најстарији факултет у Србији не сме да буде ничије приватно власништво, а камоли расадник НАТО лобиста. Зато овога пута апелујемо на студенте, интелектуалце, појединце, удружења, организације и покрете да се организујемо и да одлучно станемо у одбрану проф. др Милоша Ковића. Како радили тако нам Бог помогао! 

Старешинство "СОКО" организације

Никола Чупић о просвети

Никола Чупић је био најмлађи српски задужбинар, велики родољуб, артиљеријски капетан и унук устаничког војводе Стојана Чупића. Рано се разболео од грудобоље и решио је да од дела свог иметка направи задужбину која би служили просвети и отаџбини. Својој задужбини је оставио кућу у Шапцу и 16.000 динара у злату. Након његове смрти 1870. Задужбина Николе Чупића је штампала књижевно-научни алманах Годишњица Николе Чупића. О просвети је оставио запис: "... кад не бејах срећан (као што су моји стари) да будем од користи на бојном пољу, са сабљом у руци, за шта се спремах: оставићу све своје имање на просветне цељи.. О просвета је оштра као бојни мач, и она може да погњави Турке и да освети наше Косово."

СОКО упалио свеће на споменик палим пилотима Краљевине Југославије на Липару

    Српска омладинска културна организација "СОКО" упалила је свеће на спомен обележје палим пилотима Краљевине Југославије који нису се предали током Априлског рата 1941. него су се борили до краја против ваздухоплова Луфтвафеа. Авион Ратног ваздухопловства Краљевине Југославије са три члана посаде оборен је изнад Јагодине 12. априла и срушио се на подручје Липара. Том приликом погинула су три авијатичара: командант 64. групе 3. бомбардерског пука мајор Бранко Фанедл (1903-1941), капетан I класе Никола Теофилов (1905-1941) и наредник-механичар-стрелац Фрањо Рибич (1911-1941). 

СОКО упалио свеће на споменик палим пилотима Краљевине Југославије

СОКО одао почаст пилоту Животи Ђурићу

 Чланови Српске омладинске културне организације СОКО положили су венац на спомен обележје хероју пилоту потпуковнику Животи Ђурићу у Давидовцу крај Параћина који погинуо 25. марта 1999. током дејства по кампу терористичке ОВК на простору Глоговца у јужној српској покрајини. Слава и хвала пилоту хероју Животи Ђурићу који је наставио славну традицију српских пилота који су се борили против вишеструко јачих непријатеља!

Чланови СОКО организације испред споменика пилоту хероју Животи Ђурићу

МАРТОВСКИ ПОГРОМ - 17 ГОДИНА ЈЕ ПРОШЛО, КРИВЦИ СУ И ДАЉЕ НА СЛОБОДИ!

    На данашњи дан 2004. године догодио се масовни погром Срба на Косову и Метохији. Од 17. до 19. марта из својих кућа је протерано више од 4000 људи, убијено двадесет и осморо а рањено преко 900 људи. Спаљено је 935 српских кућа, етнички је очишћено шест градова и девет села. Уништенe су или оштећене 32 цркве, од којих је 19 категорисано као споменици културе. Уништене су зграде Призренске Богословије и Епископски двор у Призрену. Оскрнављена су многа српска гробља.

    Уништено је око 10.000 вредних фресака, икона, путира и многих других црквених реликвија, као и књиге крштених, венчаних и умрлих, које сведоче о вековном трајању Срба на Косову и Метохији. На слици је улаз у спаљену и порушену цркву Светог Ђорђа у Призрену са поруком шиптарских терориста косовско-метохијским Србима. КФОР, који је задужен од Уједињених нација за одржавање реда и мира, није ништа учинио да заштити животе Срба и српског културног наслеђа. 

    Сећајте се јер ако ми заборавимо, ко ће се сећати. "Ако заборавим тебе Јерусалиме, нека ме заборави и десница моја. Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не упамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља својега." Псалам 137.

Поздравни говор Васиља Грђића ослободиоцима Сарајева 6. новембра 1918.

Овде преносимо цео текст говора Васиља Грђића (1875-1934), повереника народне организације у Сарајеву и осуђеника на смрт у Бањалучком велеиздајничком процесу 1915-1916. године, којим је поздравио српску војску, када је она ушла у Сарајево 6. новембра (24. октобра по јулијанском календару) 1918. године.

Бели орлови, 

Овјенчани вијенцима побједе долетесте нам данас и у наше лијепо Сарајево, да се разлетите Босном и Херцеговином, да се разлетите цијелом нашом Југославијом.

Бели орлови, 

Раскидасте окове ропства, вјековнога ропства угњетаванога, гаженог народа од Соче до Вардара.

Бели орлови, 

Донесосте слободу народу Срба, Хрвата и Словенаца и онђе гдје до сада није било. Причајте нам,  Бели орлови, зашто у крви огрезосте! Знам, чујем одговор! 

Требало нам је ослободити роба са Косова. Требало нам је преломити пјетвјековне печате ропства Српског Народа. Требало нам је љуте боје бити на Брегалници, да сломијемо, скршимо силу агарјанску!

И не починувши нити својих крила одморивши је требало нам је полетјети на север и запад, требало нам је крваве битке бити око Београда, Шапца, Црнога Врха и Ваљева, да код Аранђеловца сломијемо силу цара крвника народа, да задржимо бијес теутонски. Требало нам је код Битоља и на Вардару удружени са соколовима наших савезника скршити, уништити, згазити војске мрака да народима свијета донесемо свјетлост - свјетлост слободе.

Јесте ли се уморили Бели Орлови?

За умор ми од Косова не знадосмо!

Вијекове проводисмо по планинама и ломним горама чете четујући; народ  у ропство соколећи. Прије сто година запалисмо луч слободе на Балкану, да под водством Хероја Тополскога Карађорђа Бесмртнога положимо темеље слободи јединственога народа Срба, Хрвата и Словенца.

Ко вас роди Бели Орлови?

Где је ваша храбра постојбина?

Где је ваша кула непобједна?

Српска нас је мајка породила,

Српство нам је мила отаџбина,

Шумадија - кула непобедна.

Смијемо ли вам приступити Бијели Орлови? Допуштате ли робу петовјековном починути у вашем загрљају? Жељно смо вас чекали као дијете мајку, као трава росу, као озебао сунца. За то се борисмо и крв своју вијековима лисмо. За то  су нам и сада крваве ноге до колена и крила до рамена, за то у крви запливасмо.

Добро нам дошли Бијели Орлови!

Скините мрежу са очију наших! Одагнајте бојазан из срца, коју нагомила ропство, да се устручавају приближити Вам се! 

Бели Орлови! Научите нас соколовати! Научите нас жртвовати се! Научите нас прегарати за слободу све - све.

Да сте на здрави Бели Орлови!

Господине потпуковниче. Све осјећаје, сву своју душу, желио бих у једној мисли исказати: Живио краљ Петар I Карађорђевић, врховни командант непобедних армија српске војске!"

Вечерње новости, Поздрав Васиља Грђића, 13, новембар 1918. бр 20.

СРЕТЕЊЕ 2021.

 Због тешке епидемиолошке ситуације проузроковане епидемијом корона вируса Српска омладинска културна организација донела је одлуку да не организује традиционалну трибину поводом дана државности - Сретења!

Поставићемо овде снимак наше последње трибине посвећене Сретењу - Вожд Карађорђе и књаз Милош