субота, 16. фебруар 2019.

Паунка Јагодинка

Српски писац Јоаким Вујић је током боравка у манастиру Бездину у периода 1831-1832. године написао дело Паунка Јагодинка. Дело говори о страховитој одмазди Турака након слома устанка 1813. године. Према мишљењу биографа Јоакима Вујића, Алојза Ујеса, ово дело Јоаким је од некога превео, прерадио и посрбио за потребе српског становништва. 
Главни јунаци ове драме су Бранко Јагодинац, његова кћер Паунка Јагодинац, сердар Вучета Ћупринац и други.
У Араду је ова представа изведена 1832. године и имала је добар одзив међу српском и румунском публиком. 

Литература:

1. Н. Станојловић, С. Жикић, Позориште у Јагодини, Јагодина 2005.
2. Љ. Церовић, Срби у Румунији, Нови Сад 1997. 

петак, 15. фебруар 2019.

Трибина "Два лица српске револуције: Вожд Карађорђе и књаз Милош"

   Уочи Сретења, 14. фебруара 2019. године, Српска омладинска културна организација СОКО по први пут је организовала трибину у јагодинском селу Багрдану. Државном празнику - Сретењу посвећене трибине Српска омладинска културна организација СОКО одржава традиционално још од свог оснивања желећи да истакне значај Првог српског устанка и Сретењског устава за нововековну историју српског народа. Српска револуција, којом смо повратили државу изгубљену у 15. веку, почела је на Сретење 1804. збором у Орашцу и почетком буне на дахије и националне револуције, а завршена на Сретење 1835. Сретењским уставом, када је завршено феудално доба.
 Трибина је одржана у сеоској библиотеци "Живко Јевтић" уз домаћинство багрданског књижевног клуба "Душан Д. Дачић". Предавач на трибини био је мр Дејан Танић, познати јагодински историчар. Он је говорио о вођама два српска устанка, вожду Карађорђу и књазу Милошу, и том приликом истакао да су они били вође какве су биле потребне српском народу у то време. Такође, мр Дејан Танић је напоменуо да је Српска револуција била међу првим револуцијама у Европи која је довела до ослобађања од стране власти и доношења устава.
   Трибина је окупила поприличан број заинтересованих мештана Багрдана али и суседних села.

Здравко Сретеновић, мр Дејан Танић, Александар Рацић

мр Дејан Танић

недеља, 13. јануар 2019.

Број Италијана у Далмацији у 19. и 20. веку

          Краљевина Далмација је уставом од марта 1850. била посебна круновина у саставу Хабзбуршке монархије. На Бечком конгресу 1815. године Аустрија је добила територије некадашње Млетачке републике. Претходно је власт вековима имала Република Светог Марка. Француске власти су током окупације Далмације, 1805-1815, спровеле попис 1806. године и том приликом је у котару Задар било 77.990 становника (62.290 римокатолика; 15.700 православаца), у котару Шибеник 54.580 становника (37.140 римокатолика; 17.440 православаца), у котару Сплит 87.070 становника (85.410 римокатолика; 1.490 православаца) Макарска 36.110 становника (35.290 римокатолика; 820 православаца). 
       У оквиру аустријске круновине постојала су четири округа: задарски, сплитски, дубровачки и которски. Према проценама за 1818. годину Далмација је имала 297.912 становника. Број становника се повећа са 341.292 (1828) на 416.144 (1857). Те 1857. спроведен је први модерни попис у Далмацији од стране хабзбуршких власти. Римокатолика је било 338.394 или 81,32%, док је православаца било 77.065 или 18.52%, укупно 416.144. Од тог броја Италијана је било 13.702 (око 5%)
            Године 1910. Срба и Хрвата је на попису било 610.649 (96.2%), док је Италијана било 18.028 (2.8%).
Копнена врата у Задру на којима се налази грб Млетачке републике
           У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (настала уједињењем 1. децембра 1918) 1921. спроведен је попис на целокупној територији. Треба подсети да је Истра, Горица, Градишка, део Крањске, Задар као и неколико острва припали Краљевини Италији Рапалским споразумом 1920. године. Такође, Слободна држава Ријека припала је Краљевини Италији Римским споразумом (1924). Пописом 1921. покрајина Далмација је има 620.432 становника, Срба или Хрвата 611.323, Италијана 4.706². Према Историји Југославије Бранка Петрановића у Краљевини СХС је 1921. године било 11.630 Италијана или 0,1%.
           Православних становника у Далмацији 1921. је било 106.132, док је римокатолика било 513.268. По срезовима: Бенковац (православних 25.433; римокатолика 18.664), Дубровник (православних 1986; римокатолика 36.001), Задар (православних 3.247; римокатолика 62.108), Имотски (православних 1.379; римокатолика 40.161), Книн (православних 29.572; римокатолика 25.402).
       После увођења Шестојануарске диктатуре и Закон о називу и подели Краљевине на управна подручја 1929, када је уведен назив Југославија и бановине, дошао је и попис 1931. године. Приморска бановина је обухватала највећи део Далмације али и делове Херцеговине и Босне, Дубровник је био у саставу Зетске бановине.
         Према ономе што би били срезови раније Далмације (од 1929. срезови Приморске и Зетске бановине): Бенковац (православних 31. 954; римокатолика 27.828), Биоград (православних 736; римокатолика 29.307), Брач (православних 30; римокатолика 17.294), Хвар (православних 295; римокатолика 22,834), Имотски (православних 1.440; римокатолика 41.327), Книн (православних 32.020; римокатолика 28.340), Корчула (православних 56; римокатолика 20.623), Макарска (православних 77; римокатолика 26.653), Сињ (православних 9.693; римокатолика 50.177), Сплит (православних 3.284; римокатолика 127.038), Шибеник (православних 10.028; римокатолика 57.762), Дубровник (Зетска бановина) (православних 2.342; римокатолика 47.132).³
           Италијанска мањина углавном је живела по већим градовима и острвима далматинским. Према попису из 1948. године у Народној републици Хрватској живело је  76.093 Италијана. Треба напоменути да је оволики број Италијана у Хрватској последица припајања Истре после Другог светског рата и пораза Италије. Према попису из 1991. године Италијана је било свега 21.303. Република Италија је 2005. године увела дан сећања (Дан сећања на фојбе) на прогоне и убијања Италијана у Демократској Федеративној Југославији и Федеративној Народној Републици Југославији.⁴ 

¹ Š. Peričić, O broju Talijana/talijanaša u Dalmaciji XIX. stoljeća, Radovi Zavoda za povijesne znanosti HAZU u Zadru, 45 (2003), 327-355
² Дефинитивни резултати пописа становништва од 31. јануара 1921, Сарајево, Државна штампарија 1932.; на основу језика.
³ Дефинитивни резултати пописа становништва од 31. марта 1931, Београд, Државна штампарија 1938.
⁴ Светлана Васовић-Мекина, Словеначке фојбе, италијански алиби за злочине фашизма, Политика, 10.02.2009.

Никола Томазео: Песма Далмацији

Охоли свет, јадна земљо моја,
Мрзи те ил' жали. Као што с трупа
У пола откинута мишка болно виси,
Тако, Далмацијо моја, туђи живот,
Напором тешким кроз жиле ти струји.
Ти беше српска, турска, талијанска, 
И француска беше, али још никад 
Ни сасма туђа, а ни сасма своја!
Отаџбине живе нема ко се од тебе роди 
Ал'не лажу ли мојој љубави болној 
Ведро небо и у отвореном ветру 
Слободан кедар и мирисави снег
Бадемова, весника прамалећа,
Видећеш ти своје голе хумове покривене
Шумовитом гором и облацима плодним.
Као пловне горе изгледаће ти луке 
И димови брзи (дисања лађа брекћућих брзином)
Бацаће свој гар кроз ваздух ти ведар.
Kао што птица, после дугог лета, 
Спушта се на одмор у шумскоме хладу, 
Тако ће са севера и запада, 
Крећући ка врелој светлости Истока, 
Свраћати к теби и лађе и мисли. 
И тад нећеш више бити само парче сироте земље 
Измеђ брда и мора и неколико растрканих острва, 
О отаџбино мој а, него ће васкрсла Србија 
(Ратничка мишка и благородно срце), 
И све земље, као под италским осмехом рођене, 
Које у баре претвори отоманска лењост, 
Са тобом један живот иједну вољу уцинити, 
И унећe ти y уморне жиле
Нову снагу. И ти, пружајући десницу Италији 
И леву руку Хелади, спајаћеш их 
У свето коло љубавних загрљаја. 
Ваљда ће и Угри и Германи 
Скинути преда те бахатост и бесност 
И осетит се као браћа са срцима 
У која сунце улива љубав у крв узаврелу. 
Јер је у теби Бог, ка оно у новој Италији, 
Саздо српски род из разних сојева 
И облика и осећаја људских, 
И  сложио у теби и плахост и разбор.
Дао ти је језик младеначки крепак, 
Који је између свих других којима Европа збори
Најбоље очувао трагове јаких времена 
Када је свет био дете у сумњи а див у љубави. 
Трпи презир и надај се, мила моја домовино. 
Ти си презрена, али твоју чедну главу 
Не обавиј а венац ни нечистог богатства 
Ни срамне славе. 
С временом ћеш већа ти постати
Али ћеш и зрелија за велике болове бити.

Никола Томазео 

Споменик Николи Томазеу у Шибенику

Никола Томазео (Шибеник, 9. октобар 1802 — Фиренца, 1. мај 1874), италијански и српски књижевник, новинар и лингвист. Рекао је: „Нама Србима народне су песме једина школа из које се можемо учити чистоти језика”. Писао је углавном на италијанском. Био је уредник Речника италијанскога језика у осам томова и Речника синонима. Борио се за слободу штампе у Италији и за уједињење Италије под републиканским уређењем. Често је био прогањан и затваран због својих политичких ставова. Заслужан је за ослобађање Венеције од аустријске власти, па је једно време био министар просвете (1848) у једногодишњој Републици Светога Марка.

















среда, 28. новембар 2018.

Трибина: "Жене у Великом рату"

У уторак 27. новембра 2018. године са почетком у 17:30, у холу Гимназија "Светозар Марковић" Јагодина одржана је трибина „Жене у Великом рату“. На трибини су говорили ученици Гимназије „Вук Караџић“ из Трстеника: Никола Вељовић, Марко Миловановић, Анђелија Божановић и Александра Петровић. Они су на челу са њиховим професором историје, Иваном Нешићем, говорили о улози жена у Великом рату. Гимназијалци су трибину одржали, пре свега, због својих колега, гимназијалаца из Јагодине. Истакли су најважније жене из наше прошлости које су узеле учешћа у Великом рату, да ли као борци или одмах иза фронта, као добровољне болничарке. Посебно су истакли важност жена бораца, као што су Милунка Савић, Софија Јовановић и Љубица Чакаревић. Али такође и оних који су се бринуле о рањеницима, као што су Надежда Петровић и многе друге жене, махом странкиње, које су дошле у Србију, опустошену ратом, како би дале свој допринос. Трибини је присутвовао велики број гимназијалаца. Трибина „Жене у Великом рату“ одржана је у оквиру пројекта „Други у Великом рату“, који спроводи Српска омладинска културна организација СОКО, уз подршку Удружења "Сунце", Ресурс центра за Шумадијски и Поморавски округ у оквиру програма Млади су закон, финансира Министарство омладине и спорта Републике Србије.














недеља, 25. новембар 2018.

Најава трибине у Деспотовцу


Поводом обележавања стогодишњице победе у Великом рату, Народна библиотека "Ресавска школа" и Српска омладинска културна организација СОКО, позивају Вас на трибину "Век од победе у Великом рату. Предавач ће бити Ђорђе Мамула, историчар. Трибина ће се одржати 29. новембра 2018. године у свечаној сали Народне библиотеке "Ресавска школа" у Деспотовцу, са почетком у 18 часова.
Добро дошли.




петак, 23. новембар 2018.

Најава трибине: "Жене у Великом рату"



У оквиру пројекта "ДРУГИ У ВЕЛИКОМ РАТУ" СОКО Вас позива на трибину "Жене у Великом рату" која ће се одржати у јагодинској гимназији у уторак 27. новембра са почетком у 17:30 часова. На трибини ће говорити ученици гимназије "Вук Караџић" из Трстеника и проф. историје Иван Нешић.
Пројекат "Други у Великом рату" спроводи НГ СОКО уз подршку Удружења "Сунце", Ресурс центра за Шумадијски и Поморавски округ у оквиру програма Млади су закон, финансира Министарство омладине и спорта Републике Србије.


четвртак, 22. новембар 2018.

Најава пројекта "Други у Великом рату"

Пројекат "Други у Великом рату" спроводи НГ СОКО уз подршку Удружења "Сунце", Ресурс центра за Шумадијски и Поморавски округ у оквиру програма Млади су закон, финансира Министарство омладине и спорта Републике Србије.

Погледајте:

https://www.youtube.com/watch?v=UonzIQfZKbE&feature=youtu.be&fbclid=IwAR1hZ3bSkgKQtOoYG-QcqMuykSY6k8uMgH0kSAAmQzeBRJ7cbL5ChmUBsZc

среда, 14. новембар 2018.

СОКО у препуној библиотеци „Милутин Бојић“ у Београду

Поводом обележавања стогодишњице победе у Великом рату, Српска омладинска културна организација СОКО је у уторак 13. новембра 2018. у просторијама библиотеке „Милутин Бојић“ организовала трибину под називом „Век од победе у Великом рату“. Предавач на трибини био је Ђорђе Мамула, историчар и један од старешина Српске омладинске културне организације. Трибину је отворио господин Јовица Кртинић, директор библиотеке „Милутин Бојић“. Модератор је био Марио Јегдић, који је такође представио досадашњи рад и циљеве Српске омладинске културне организације СОКО београдској публици. Мамула је говорио о узроцима за избијање Великог рата и укратко је представио шта је Велики рат, својим избијањем, донео Европи и свету. Кренувши од општег ка посебном, своју причу је концентрисао на Србију и њено учешће у Првом светску рату. Хронолошки, пратећи след догађаја, говорио је о Србији, њеним војним успесима и поразима, преласку српске војске преко Албаније, опоравку на Крфу, Африци и Француској. Касније је било речи о формирању Солунског фронта, ратовању на фронту и његовом пробоју. Задњи део предавања био је посвећен причи о победи, ослобођењу Србије и променама које је Велики рат донео Србима, као народу, српском друштву али и Европи и свету. Предавање је било изузетно посећено, а сала библиотеке „Милутин Бојић“ на Палилули била је мала да прими све заинтересоване посетитеље. Ова трибина је била прва трибина коју је Српска омладинска културна организација СОКО организовала у Београду а уједно је означила и почетак рада СОКО-ла на територији Београда.















уторак, 06. новембар 2018.

Позив за трибину: „Век од победе у Великом рату“

Поводом обележавања века од победе у Великом рату, Српска омладинска културна организација СОКО, позива Вас на трибину "Век од победе у Великом рату". Предавач ће бити Djordje Mamula, историчар. Трибина ће се одржати у уторак, 13. новембра 2018. године, у библиотеци "Милутин Бојић", у улици Илије Гарашанина бр 5. на Палилули.
Видимо се!