Декларација о стварању Уједињене Крајине, 27. јун 1991. године Босанско Грахово

 Уједињавањем српског народа императиван је задатак времена у којем живимо. Након свих искустава кроз историју, које је српски народ имао у борби за слободу живота у самосталној српској држави и живота у Југославији заједно са другим народима, данас, након разједињавања Југославије одвајањем Словеније и Хрватске, српски народ се налази на новом историјском искушењу поновног тражења форме свог државног обједињавања и конституисања. 

Садржавај те државе изражава се кроз начело да "сви Срби живе у једној држави". Прихватљиве су двије опције облика будуће државе. Југославија, као федерација Србије и Црне Горе и осталих који желе да живе у њој, и самостална српска држава.

Значајан корак у процесу српског државног обједињавања након разједињавања Југославије, јесте уједињавање двију српских крајина: Заједница општина Босанска крајина и САО Крајине. Зато Скупштина заједница општина Босанске крајине и САО Крајина, на заједничкој сједници у Босанском Грахову, уочи Видовдана 1991. доносе:

ДЕКЛАРАЦИЈУ О УЈЕДИЊЕЊЕ

Заједница општина Босанска крајина и Српске аутономне области крајина.

1. Декларацијом о уједињењу Заједница општина Босанска крајина и САО Крајина конституишу се у јединствену политичку-територијалну цјелину. Уједињена Крајина имаће јединствену политичко-територијалну цјелину. Имаће пуни политичко-правни субјективитет у одлучивању о карактеру веза са другим народима на простору Југославије, ма шта се под њом подразумијевало.

2. У циљу пуног изражавања свог политичког и територијалног субјективитета, легитимитета и интегритета Уједињена Крајина посебним одлукама, а на основу ове Декларације конституисаће своје институције и органе власти.

3. Декларација о уједињењу представља политички чин, јер је израз воље српског народа Заједнице општина Босанске крајине и САО Крајине да живе заједно. Она представља и правни акт који обавезује све субјекте који дјелују на територији Уједињене крајине да поступају у складу с њеном изреком и суштином. 

4. Декларација о уједињењу чини правну и политичку основу интегративне сарадње у областима привреде, политике, културе, просвјете, образовања, здравства, социјалног рада, социјалне политике, саобраћаја, веза, информисања, полиције, одбране и других сектора живота и рада у којима се укаже потреба за таквом сарадњом како је предвиђено уговором о сарадњи.

5. Према другим субјектима Уједињена Крајина наступа јединствено и своју политичку активност усмјериће у смјеру сопствене интеграције и интеграције српског народа у цјелини, а све с циљем стварања јединствене државе у којој ће живјети сви Срби на Балкану.

***********************************************************************************

Српска аутономна област Крајина проглашена је 21. децембра 1990. у Книну на заједничкој седници Привременог предсједништва Заједнице опћина Сјеверне Далмације и Лике и Српског националног вијећа. САО Крајину тада су чиниле општине Бенковац, Книн, Обровац, Грачац, Доњи Лапац, Титова Кореница и Војнић. За председника Извршног већа САО Крајине изабран је др Милан Бабић 30. априла 1991. године. Прва влада САО Крајине створена је 29. маја 1991. године и њен први председник постао је др Милан Бабић. 

Заједница општина Босанске крајине створена је 29. априла 1991. године и чиниле су је општине: Бања Лука (седиште ЗОБК), Босанска Градишка, Челинац, Лакташи, Прњавор, Скендер Вакуф, Србац, Кључ, Босанска Дубица, Босански Петровац, Дрвар, Мркоњић Град, Босанско Грахово, Гламоч, Купрес и Шипово. На чело скупштине Заједница општина Босанске крајине био је кадар Српске демократске странке Војо Купрешанин. ЗОБК 16. септембра 1991. прогласила је себе за Аутономну регију Босанску крајину са 19 општина. 

У Босанском Грахову, у спомен дому "Гаврило Принцип", 27. јуна 1991. године одржана је заједничка свечана седница Скупштине Заједнице општина Босанске крајине и Српске аутономне области Крајине која је започета уз звуке "Марша на Дрину" где је донета Декларација о уједињењу две крајине. Претходно је у Бањалуци потписан уговор о сарадњи ЗОБК и САО Крајине 24. јуна 1991. године.  

Литература:

M. Marić, Podmetanje kukavičijeg jajeta, Šta se, zapravo, uoči Vidovdana dogodilo u Bosanskom Grahovu, Borba br. 186, petak 5. jul 1991, str. 14.

S. Stamatović, Cilj - jedinstvena država Srba, U Bosanskom Grahovu proglašeno ujedinjenje dveju krajina, Borba br. 179, petak 28. jun 1991, str. 9. 

Nepoznato, Ujedinjenje srpstva imperativan zadatak, Deklaracija o ujedinjenju Zajednice opština Bosanska krajina i SAO Krajina, Borba br. 296, utorak 22. oktobar 1991, str. 13.

М. Марић, Гдје Југославија ту и Крајина, Проглашење Аутономне регије Босанска крајина, Борба бр. 262, среда 18. септембар 1991, стр. 9.

28. јул - Дан града Јагодине

 На данашњи дан, 15. јула (по јулијанском календару), 1399. године први пут је поменут у писаним изворима наш град Јагодина. У разрешници рачуна, коју су издали кнегиња Милица и њени синови Стефан и Вук, дубровачком трговцу Живулину Станишићу, стоји да је она издата у "Јагодној". Чувени српски историчар, Михаило Динић (1899-1970), указује да није сасвим сигурно шта је Јагодина тада представљала - град, село или летњиковац владара. Књегиња Милица после боја на Косову 1389. године заједно је владала са својим синовима док они нису преузели вођење државом.

Отада је прошло 624 године. Град Јагодина обележава 28. јул као дан града.

Резултати пописа 2022. године за подручје града Јагодине

Попис на територији Републике Србије (без територије АП Косово и Метохија која се налази под управом Уједињених нација) одржан је 2022. године јер 2021. године још увек трајала пандемија коронавируса. На попису 2011. године на територији града Јагодине живело је 71 852 становника, на градском подручју 37 282 становника и на сеоском подручју 34 570 становника. По последњем попису из 2022. године на подручју града Јагодине живело је 64 644 становника, на градском подручју 34 892 становника и на сеоском подручју 29 752 становника. Треба узети у обзир да на последњем попису насеље Буџино Брдо се пописивало као део Вољавча, део насеља Колонија до некадашње фабричке пруге као део Мајура и део насеља Железнички мост као део Буковча, део Ракитова пописиван је као део Јагодине, део који је на прошлом попису пописиван као део Драгоцвета сада је пописиван као део Винораче.

Демографија Поморавског округа 2011-2022.
Преузето са инстаграм странице serb.hist.mapper

Овде ћемо представити број становника 52 села на подручју града Јагодине, према попису из 2022. године, а у заградама биће представљен број становника према попису 2011. године.

Багрдан 645 становника (809 становника према попису из 2011. године), - 20.27%

Белица 266 становника (342 становника према попису из 2011. године), - 22.22%

Бресје 515 становника (650 становника према попису из 2011. године), - 20.76%

Буковче 834 становника (844 становника према попису из 2011. године), - 1.18%

Бунар 343 становника (461 становника према попису из 2011. године), - 25.59%

Винорача 1084 становника (999 становника према попису из 2011. године), + 7.85

Вољавче 1703 становника (1910 становника према попису из 2011. године), - 10.83%

Врановац 113 становника (137 становника према попису из 2011. године), - 17.51%

Врба 149 становника (207 становника према попису из 2011. године), - 28.01%

Главинци 410 становника (524 становника према попису из 2011. године), - 21.75%

Глоговац 1102 становника (1287 становника према попису из 2011. године), - 14.37%

Горње Штипље 83 становника (145 становника према попису из 2011. године), - 42.75% 

Горњи Рачник 62 становника (88 становника према попису из 2011. године), - 29.54%

Деоница 524 становника (613 становника према попису из 2011. године), - 14.52%

Добра Вода 311 становника (379 становника према попису из 2011. године), - 17.94% 

Доње Штипље 158 становника (202 становника према попису из 2011. године), - 21.78%

Доњи Рачник 403 становника (548 становника према попису из 2011. године), - 26.45%

Драгоцвет 978 становника (1147 становника према попису из 2011. године), - 14.73%

Драгошевац 346 становника (450 становника према попису из 2011. године), - 23.11%

Дражмировац 311 становника (419 становника према попису из 2011. године), - 25.77%

Дубока 439 становника (632 становника према попису из 2011. године), - 30.54%

Ивковачки Прњавор 77 становника (88 становника према попису из 2011. године), - 12.5% 

Јошанички Прњавор 18 становника (36 становника према попису из 2011. године), - 50%

Каленовац 13 становника (21 становника према попису из 2011. године), - 33.3%

Ковачевац 269 становника (287 становника према попису из 2011. године), - 6.27%

Коларе 396 становника (588 становника према попису из 2011. године), - 32.65%

Кончарево 1565 становника (1640 становника према попису из 2011. године), - 4.57%

Кочино Село 743 становника (930 становника према попису из 2011. године), - 20.11%

Ловци 637 становника (798 становника према попису из 2011. године), - 20.17%

Лозовик 226 становника (282 становника према попису из 2011. године), - 19.86%

Лукар 79 становника (116 становника према попису из 2011. године), - 31.89%

Мајур 2480 становника (2863 становника према попису из 2011. године), - 13.37%

Мали Поповић 265 становника (377 становника према попису из 2011. године), - 29.70%

Медојевац 119 становника (131 становника према попису из 2011. године), - 14.50%

Међуреч 359 становника (394 становника према попису из 2011. године), - 8.88%

Милошево 771 становника (1043 становника према попису из 2011. године), - 26.08%

Мишевић 112 становника (150 становника према попису из 2011. године), - 25.33%

Ново Ланиште 507 становника (618 становника према попису из 2011. године), - 17.96%

Рајкинац 300 становника (412 становника према попису из 2011. године), - 27.18%

Ракитово 1741 становника (2017 становника према попису из 2011. године), - 13.68%

Рибаре 3152 становника (3601 становника према попису из 2011. године), - 12.47%

Рибник 237 становника (287 становника према попису из 2011. године), - 17.42%

Сиоковац 315 становника (352 становника према попису из 2011. године), - 10.51%

Слатина 110 становника (167 становника према попису из 2011. године), - 34.13%

Старо Ланиште 417 становника (460 становника према попису из 2011. године), - 9.35%

Старо Село 30 становника (52 становника према попису из 2011. године), - 42.31%

Стрижило 225 становника (365 становника према попису из 2011. године), - 38.36%

Топола 21 становник (20 становника према попису из 2011. године), + 5%

Трнава 2394 (2448 становника према попису из 2011. године), - 2.21%

Црнче 141 становника (201 становника према попису из 2011. године), - 29.85% 

Шантаровац 310 становника (390 становника према попису из 2011. године), - 20.51%

Шуљковац 584 становника (643 становника према попису из 2011. године), - 9.18%

Целокупна територија града Јагодине од пописа 2011. до пописа 2022. изгубила је 7 208 становника или 10.03%. Само градско подручје је изгубило 2 390 становника или 6.41%, док су сеоска подручја изгубила чак 4 818 становника или 13.93%. Једина села која су имала повећање броја становника су Винорача (са 999 на 1084, због промена територије пописивања) и Топола (са 20 на 21). Највише су становника изгубила црновршка села од којих су нека имала већи број становника у 19. веку него данас. Такође треба додати да је епидемија коронавируса повећала број умрлих током 2020. и 2021. године за више од 50%. Наталитет и одлазак на рад у стране државе, где већина трајно остане, су највеће бољке наше државе. 

Литература:

Рађено на основу података Републиког завода за статистику за 2011. годину и 2022. годину.

Део повеље о племству аустријског цара Леополда II Радичу Петровићу (из Сиоковца) из 1792. године

 ...истога Радича Петровића, а преко њега и његове синове Милована, Јована и Михаила, добијене и рођене од супруге му Смиљане Васиљеве, као и све њихове наследнике и потомке оба пола који се у будућности благословом Божјим буду законито родили, на основу пуноће наше Царске и Краљевске власти и по нарочитој милости изузимамо из статуса и положаја неплеменитих лица, у којем је, како се наводи, до сада био, те налазимо за сходно убројати га, а њих изабрати и уписати у број истинских, исконских и непорецивих племића горепоменуте наше краљевине Угарске и придружених јој области, пристајући ту у пуној урачунљивости и по својој одлуци допуштајући му да свагда од сада надаље у будућа и вечита времена сме и може имати, користити и уживати све оне милости, почасти, допуштења, привилегије, слободе, права, прерогативе и имунитете које су до сада на било који начин по праву или по устаљеном обичају имали и уживали те имају и уживају остали истински, исконски и непорециви племићи речене наше краљевине Угарске и придружених јој области, те да то могу и смеју и његови наследници и потомци оба пола.

Улице Јагодине: Митра Радановића

 Улица Митра Радановића налази се у јагодинској МЗ Табане и мањим делом у МЗ Стрелиште. Секу је улице Воје Марковића, Марка Радовановића, Живадина Смиљковића, Петра Кочића, Сарајевска, Лазе Лазаревића, Црновршка, Милана Премасунца, Живорада Костића.

Митар Радановић рођен је, пре Другог светског рата, у Турмету код Требиња, па је зато носио надимак Требињац. После одређеног времена прешао је да живи на подручје Горње Јабланице, у село Леце. Након завршетка Априлског рата, 17. априла 1941, у неком тренутку је Митар Радовановић приступио Жандармерији Владе народног спаса генерала Милана Недића. Добио је чин жандармеријског наредника али је сарађивао са партизанима. Он је помогао партизанима у нападу на рудник "Леце" септембра 1941. године и новембра 1941. у нападу на Лебане, Медвеђу и Леце. Вероватно је после тога приступио партизанском Јабланичком одреду. Као десетар Јабланичке чете Јабланичког НОП одреда Митар Радановић Требињац кажњен је, негде 1941-1942, опоменом пред стројем јер је у селу Лалиновцу одбио да руча јер је домаћица изнела само хлеб и со.

На планини Кукавици, у селу Калуђерцу, 7. фебруара 1943. године створен је Први јужноморавски НОП одред од Јабланичко-пасјачког одреда и Лесковачког одреда. За командира Друге чете Јабланичког батаљона  Првог јужноморавског НОП одреда одређен је Митар Радовановић Требињац. Јула 1943. године због већег прилива нових бораца створе још два ударна батаљона у оквиру Првог јужноморавског НОП одреда. За команданта Другог ударног батаљона је постављен Митар Радановић Требињац. Од Јужноморавског партизанског одреда 11. октобра 1943. године на простору формирана је Прва јужноморавска бригада на простору Пусте реке. За команданта Другог батаљона Прве јужноморавске бригаде одређен је Митар Радановић Требињац. На Пониквама, код Чајнича (дана Република Српска), од Шумадијске и Јужноморавске бригаде формирана је Трећа српска пролетерска ударна бригада фебруара 1944. године. Та бригада дошла је на простор Пусте реке августа 1944. године. У листу Борба, од 12. априла 1945. године, у делу Личне вести, наишли смо на обавештење Митра Радановића, сада капетана Југословенске армије, својој мајци и сестри у Требињу да је жив и здрав.

Ипак, након тог јављања мајци и сестри преко листа Борба, Митар Радановић није дуго поживео. Према подацима са његовог надгробног споменика погинуо је 1. маја 1945. године али није записано место страдања. Стоји да је био заменик команданта 47. дивизије и то у чину мајора Југословенске армије. 47. српска дивизија створена је 1. октобра 1944. године код Лебана. До пребацивања на простор Славонског Брода почетком маја 1945. године ова дивизија је имала задатак да чисти терене око Крагујевца и Краљева од заосталих припадника Југословенске војске у Отаџбини (четника). 

Надгробни споменик мајора Митра Радановића на јагодинском гробљу

Литература:

1) Д. Туровић, Горња Јабланица кроз историју, Београд 2002.

2) Н. Илић, Партизанско судство - фактор правде, морала и дисциплине у лесковачком крају 1941-1942, Лесковачки зборник 50 (2010), 273-288.

3) Лист Борба, од 12. априла 1945, бр. 90 страна 4.

Кобни 10. јун - Крај династије Обреновић

 За династију Обреновић кобан је 10. јун.

Пре тачно 155 година, 10. јуна (29. маја, по старом календару) 1868. године, нешто после 5 сати поподне у Кошутњаку, атентатори су убили просвећеног и државотворног владара Србије, кнеза Михаила М. Обреновића III.

Пре тачно 120 година, у ноћи између 10. јуна и 11. јуна (29. маја и 30. маја) официри завереници убили су краља Александра Обреновића и његову супругу Драгу Машин на зверски начин. тиме је престала да постоји државотворна династија Обреновића која је владала Србијом од 1815. до 1903. година са мањим прекидом од 1842. до 1858. године.

Представљање књиге "Родослов Обреновића"

 У четвртак, 8. јуна 2023. године, наши чланови посетили су представљање књиге "Родослов Обреновића". Организатори су били Историјски архив "Средње Поморавље" - Јагодина и Црквена општина при Храму Светих архангела Михаила и Гаврила. Представљање је одржано у новосаграђеној сали парохијског дома Старе цркве у Јагодини. Уводничар је био мр Дејан Танић који је објаснио на врло леп начин значај династије Обреновић али и династије Карађорђевић, наводећи да је под тим народним династијама изведена Српска револуција која је као најзначајнију последицу имала стварање економски независног српског сељака - сопственика поседа. Напослетку писац "Родослова Обреновића" Предраг Обреновић Јаковљевић је причао о томе зашто је написао ову књигу и поменуо неколико важних споредних делова породице Обреновић. 

Предраг Обреновић Јаковљевић и мр Дејан Танић

ОПЕРАЦИЈА БЉЕСАК 1. И 2. МАЈ 1995. - АГРЕСИЈА НА ЗАПАДНУ СЛАВОНИЈУ - ДЕО РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ КРАЈИНЕ

     Пре 28 године, 1. маја 1995, хрватске снаге извршиле су напад на област Западне Славоније која је била део Републике Српске Крајине. Операција Блесак, како је име овог напада, трајалa је два дана и започета је у раним јутарњим часовима 1. маја 1995. године, артиљеријском паљбом хрватских трупа на српске положаје од Пакраца до Јасеновца са западне стране и од Доњих Богићеваца до Пакраца са источне стране Западне Славоније. Ово подручје било је под заштитом Уједињених нација, али то није спречило хрватску војску и полицију да изврши напад. Наиме, јордански контигент "плавих шлемова" требао је да спречи нападе хрватских снага на српску Западну Славонију, али уместо тога једноставно се повукао у своје базе.

ОПЕРАЦИЈА БЉЕСАК - ЗЛОЧИН КОЈИ НЕ ТРАЈЕ

    Треба додати да је тада на снази било примирје потписано између Слободана Милошевића и Фрање Туђмана јануара 1992. године. Хрватске снаге са 16 000 војника и полицајаца ушле су у "тампон зону" у 6 часова изјутру 1. маја 1995. године. Овим брзим нападом окружени су Пакрац и Окучани у којима је тада било око 6 000 Срба. Однос снага је био 4 према 1 у корист хрватских трупа. Спаса за Србе није било, 15 000 их је протерано док је према подацима Документационог-информативног центра "Веритас" 283 убијено. Сви Срби нашли су склониште у Републици Србији.

    Као одговор на ову акцију хрватских снага српска артиљерија је бомбардовала Загреб, 2. и 3. маја 1995. године и том прилико је страдало 6 Хрвата. За то бомбардовање некадашњи председник Републике Српске Крајине Милан Мартић добио је 35 година затворске казне. За Операцију "Блесак" нико није одговарао....

УЛИЦЕ ЈАГОДИНЕ: Улица Милана Премасунца

    Улица Милана Премасунца налази се у јужном делу МЗ Стрелиште, скоро на самој граници према МЗ Табане, између улица Димитрија Димитријевића, Змај Јовине, Живорада Костића, Бранка Радичевића и Црновршке. 

    Милан Премасунац рођен је у Комленцу код Босанске Дубице (данас Козарска Дубица) 1919. године.(1) Отац му се звао Рада Премасунац. Милан Премасунац је вероватно био талентовано и паметно дете јер је постао питомац Српског привредног друштва Привредник који је помогао сиромашнију српску децу да се школују или стекну занат. Повереник за њега је био Милан Ст. Кукић, учитељ из Босанске Дубице. У спомен књизи Српског привредног друштва Привредник, под редним бројем 25.175 за 1931. годину, уписан је Милан Премасунац из места Комленац. Као питомац Српског привредног друштва Привредник добио је запошљење код Петровић Луке, бравара у Крунској улици 22 у Београду.(2) Завршио је Мушку занатску школу мајсторско-деловодског типа у Београду.(3) Полиција Краљевине Југославије стално је радила на разбијању Комунистичке Партије Југославије чији рад је забрањен Законом о заштити државе 1921. године. Милан Премасунац се у неком тренутку између 1931. и 1938. године прикључио раду илегалне КПЈ. Новембра 1938. Милан Премасунац је ухапшен у акцији полиције Краљевине Југославије, када су поред њега ухапшени  Милош Мамић, Иса Јовановић, Аца Здравковић и други.(4) То хапшење је било познато под називом провала Јована Радоњића. После неког времена Милан Премасунац нашао се на слободи. 

Милан Премасунац 1919-1941.

    Трећи рајх са својим савезницима из Тројног пакта напао је Краљевину Југославију 6. априла 1941. године. Југословенска краљевска војска капитулирала је 17. априла 1941. сломљена бројношћу и бољом опремљеношћу непријатеља као и издајом у својим редовима. Јагодина је 10. априла пала у руке нацистичке војске. КПЈ је била у стању активног мировања јер је Немачка потписала са Савезом Совјетских Социјалистичких Република споразум о ненападању (пакт Рибентроп-Молотов) 23. августа 1939. године. На састанку Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију у другој половини маја 1941. године учествовао је и Милан Премасунац као његов члан. Том приликом на састанку говорили су Александар Ранковић (секретар ЦК КПЈ) и Иво Лола Рибар (секретар ЦК СКОЈ) о потреби окупљања омладине под окупацијом, прикупљању оружја, обуци омладине у руковању оружјем итд.(5)

    После напада Трећег Рајха са својим савезницима на СССР 22. јуна 1941. године дошло је до промена у Окружном комитету КПЈ за Поморавље. У његов рад се укључује, тада радник, Милан Премасунац који је био и секретар Окружног комитета Савеза комунистичке омладине Југославије (ОК СКОЈ).(6) Окружни комитет КПЈ под својом ингеренцијом је имао не само Белички, Темнићки, Ресавски, Раванички, Деспотовачки, Моравски и Параћински срез у Моравској бановини већ и срез лепенички и срез Велико Орашје у Дунавској бановини. Јуна 1941. године у кући Виде Милосављевић у Јагодини одржан је састанак чланова КПЈ на коме је био присутан Петар Стамболић инструктор Покрајинског комитета КПЈ за Србију, Милан Премасунац, секретар ОК СКОЈ-а и други. Предмет састанка је био скорашње формирање чете. Јуна 1941. Милан Премасунац је и даље био у Јагодини јер је тада саопштио Милисаву Живановићу да је постао члан партије. Јула 1941. године ОК КПЈ за Поморавски округ чинили су Петар Велебит (секретар), Радослав Никчевић, Јоца Милосављевић, Ратомир Ристић, Милан Премасунац, Живота Станисављевић и Милорад Марковић.(7) После завршетка Априлског рата Милан Премасунац је неколико пута обилазио партијску организацију у Свилајнцу јер је остала без свог секретара. На састанку ОК КПЈ за Јагодину одржаном у једној колиби у винограду на Ђурђевом брду одржаном 7. августа 1941. године одређено је да Милан Премасунац заједно са Животом Станисављевићем и Јоцом Милосављевићем задрже у Ћуприји по неком партијском задатку и да успоставе везу са Параћинско-ћупријском четом.(8) Одмах после добијаног задатка њих тројица кренули су за Ћуприју преко Рибара и глоговачког моста желећи да заобиђу немачке страже на ћупријском мосту. Стигли су у Ћуприју али веза из Параћинско-ћупријске чете није стигла у одређено време. Они су заноћили 7. августа у Ћуприји и сутрадан док су ходали улицом један од доушника немачке обавештајне службе показао их је немачком тумачу и официру који је убио Животу Станисављевића на улици и тешко ранио Јоцу Милосављевића кога су дотукли у згради општинске управе. Милан Премасунац није био са њим већ је свратио до куће Косаре Дамњановић, али када је чуо пуцње кренуо је напоље али га је вратила Зорица Дамњановића спасавши га сигурне смрти. После му је показала пут до Велике Мораве и тиме помогла да се извуче из блокаде. Милан Премасунац је кренуо пут Свилајнца. Немци су тај дан стрељали неколико људи у Ћуприји. Након Свилајнца, Милан Премасунац је отишао за Рачу и даље за Смедеревску Паланку, одакле је слао извештаје. Орашка и Ресавска чета заузеле су 4. септембра 1941. године Свилајнац. Сутрадан, 5. септембра, два немачка камиона стигла су до Свилајнца и кренуо је немачки напад. Док је вођен сукоб партизана и Немаца код "Бука", Милан Премасунац је имао партијски састанак у кући једног опанчара у Свилајнцу. Петар Стамболић му је послао позив да дође у Окружни комитет КПЈ у Јагодину, али је на путу између Брзана и Марковца наишао на заседу жандарма и убијен је након што су му жандарми нашли револвер. (9)

Његова фамилија, Премасунац, страшно је пострадала 1942. године од стране усташа током офанзиве Немаца и усташа на Козари. Тада је страдало десетине хиљаде Срба од усташа и Немаца. Његов надгробни споменик налази се на Старом гробљу у Јагодини.

По имену Милана Премасунца је названо и предузеће у Качареву 1950. године, које је дотле носило име Банат.(10)

Референце:

(1)У Јагодинском биографском речнику стоји место Комаснаца у општини Босанска Дубица. Такво место не постоји већ то грешка приређивача. Место које постоји на подручју Босанске Дубице (Козарске Дубице) зове се Комленац и ту су живели и живе чланови фамилије Премасунац. Р. Милосављевић, Јагодински биографски речник, Јагодина 2006, 151.

(2) Спомен књига Српског привредног друштва "Привредник" 1897-1947, Београд 1984, 618.

(3) С. Миљанић, Прилог историји развоја стручног школства у Београду, Годишњак града Београда, Књ. 17 (1970), 307. (289-308) 

(4) Н. Јовановић, Ђуро Стругар (Прилог биографији), Историјски записи 28, св. 1-4 (1971), 244. фус. 64. 231-261.

(5) J. Marjanović, Ustanak i Narodno-oslobodilački pokret u Srbiji 1941, Beograd 1963, 63 fusn. 71. 

(6) Б. Живановић, Д. Поповић, М. Јовановић, Поморавље у Народноослободилачкој борби 1941-1945, 101.

(7) J. Marjanović, Ustanak i Narodno-oslobodilački pokret u Srbiji 1941, Beograd 1963, 96.

(8) Б. Живановић, Д. Поповић, М. Јовановић, Поморавље у Народноослободилачкој борби 1941-1945, 158.

(9) Б. Живановић, Д. Поповић, М. Јовановић, Поморавље у Народноослободилачкој борби 1941-1945, 177.

(10) В. Лукић, Демографски развитак и функционална структура Панчева, Београд 2011, 75.

Васкршња честитка

 Драга наша браћо и сестре, старешинство Српске омладинске културне организације "СОКО" честита свим православним верницима Васкрс. Наша жеља је да на свети дан васкрса Исуса Христа пожелимо свим нашим грађанима мир, здравље и љубав.

Наше жеље у овој години су да се наша омладина тргне из дубоког сна и да се врати својој историји, традицији, култури и вери, јер онај ко не познаје своју прошлост не може имати путoказ у будућност. Искрено се надамо да ће кренути да јача јединство и саборност, јер је то једини услов за јачање нашег колектива, односно друштва. Време је да кренемо да праштамо једни другима и да нa сваки начин гледамо како ћемо помоћи једни другима, како би превазишли све проблеме које имамо и који нас очекују. Ово је празник мира, љубави, праштања и давања. Потребно је да штитимо и помажемо једни друге. Када помогнемо неком другом помажемо себи. Нека нас љубав Божија води ка спасењу, миру и радости. 

ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ-ВАИСТИНУ ВАСКРЕСЕ! 

Старешинство Српске омладинске културне организације