СОКО упалио свеће на споменик палим пилотима Краљевине Југославије на Липару

    Српска омладинска културна организација "СОКО" упалила је свеће на спомен обележје палим пилотима Краљевине Југославије који нису се предали током Априлског рата 1941. него су се борили до краја против ваздухоплова Луфтвафеа. Авион Ратног ваздухопловства Краљевине Југославије са три члана посаде оборен је изнад Јагодине 12. априла и срушио се на подручје Липара. Том приликом погинула су три авијатичара: командант 64. групе 3. бомбардерског пука мајор Бранко Фанедл (1903-1941), капетан I класе Никола Теофилов (1905-1941) и наредник-механичар-стрелац Фрањо Рибич (1911-1941). 

СОКО упалио свеће на споменик палим пилотима Краљевине Југославије

СОКО одао почаст пилоту Животи Ђурићу

 Чланови Српске омладинске културне организације СОКО положили су венац на спомен обележје хероју пилоту потпуковнику Животи Ђурићу у Давидовцу крај Параћина који погинуо 25. марта 1999. током дејства по кампу терористичке ОВК на простору Глоговца у јужној српској покрајини. Слава и хвала пилоту хероју Животи Ђурићу који је наставио славну традицију српских пилота који су се борили против вишеструко јачих непријатеља!

Чланови СОКО организације испред споменика пилоту хероју Животи Ђурићу

МАРТОВСКИ ПОГРОМ - 17 ГОДИНА ЈЕ ПРОШЛО, КРИВЦИ СУ И ДАЉЕ НА СЛОБОДИ!

    На данашњи дан 2004. године догодио се масовни погром Срба на Косову и Метохији. Од 17. до 19. марта из својих кућа је протерано више од 4000 људи, убијено двадесет и осморо а рањено преко 900 људи. Спаљено је 935 српских кућа, етнички је очишћено шест градова и девет села. Уништенe су или оштећене 32 цркве, од којих је 19 категорисано као споменици културе. Уништене су зграде Призренске Богословије и Епископски двор у Призрену. Оскрнављена су многа српска гробља.

    Уништено је око 10.000 вредних фресака, икона, путира и многих других црквених реликвија, као и књиге крштених, венчаних и умрлих, које сведоче о вековном трајању Срба на Косову и Метохији. На слици је улаз у спаљену и порушену цркву Светог Ђорђа у Призрену са поруком шиптарских терориста косовско-метохијским Србима. КФОР, који је задужен од Уједињених нација за одржавање реда и мира, није ништа учинио да заштити животе Срба и српског културног наслеђа. 

    Сећајте се јер ако ми заборавимо, ко ће се сећати. "Ако заборавим тебе Јерусалиме, нека ме заборави и десница моја. Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не упамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља својега." Псалам 137.

Поздравни говор Васиља Грђића ослободиоцима Сарајева 6. новембра 1918.

Овде преносимо цео текст говора Васиља Грђића (1875-1934), повереника народне организације у Сарајеву и осуђеника на смрт у Бањалучком велеиздајничком процесу 1915-1916. године, којим је поздравио српску војску, када је она ушла у Сарајево 6. новембра (24. октобра по јулијанском календару) 1918. године.

Бели орлови, 

Овјенчани вијенцима побједе долетесте нам данас и у наше лијепо Сарајево, да се разлетите Босном и Херцеговином, да се разлетите цијелом нашом Југославијом.

Бели орлови, 

Раскидасте окове ропства, вјековнога ропства угњетаванога, гаженог народа од Соче до Вардара.

Бели орлови, 

Донесосте слободу народу Срба, Хрвата и Словенаца и онђе гдје до сада није било. Причајте нам,  Бели орлови, зашто у крви огрезосте! Знам, чујем одговор! 

Требало нам је ослободити роба са Косова. Требало нам је преломити пјетвјековне печате ропства Српског Народа. Требало нам је љуте боје бити на Брегалници, да сломијемо, скршимо силу агарјанску!

И не починувши нити својих крила одморивши је требало нам је полетјети на север и запад, требало нам је крваве битке бити око Београда, Шапца, Црнога Врха и Ваљева, да код Аранђеловца сломијемо силу цара крвника народа, да задржимо бијес теутонски. Требало нам је код Битоља и на Вардару удружени са соколовима наших савезника скршити, уништити, згазити војске мрака да народима свијета донесемо свјетлост - свјетлост слободе.

Јесте ли се уморили Бели Орлови?

За умор ми од Косова не знадосмо!

Вијекове проводисмо по планинама и ломним горама чете четујући; народ  у ропство соколећи. Прије сто година запалисмо луч слободе на Балкану, да под водством Хероја Тополскога Карађорђа Бесмртнога положимо темеље слободи јединственога народа Срба, Хрвата и Словенца.

Ко вас роди Бели Орлови?

Где је ваша храбра постојбина?

Где је ваша кула непобједна?

Српска нас је мајка породила,

Српство нам је мила отаџбина,

Шумадија - кула непобедна.

Смијемо ли вам приступити Бијели Орлови? Допуштате ли робу петовјековном починути у вашем загрљају? Жељно смо вас чекали као дијете мајку, као трава росу, као озебао сунца. За то се борисмо и крв своју вијековима лисмо. За то  су нам и сада крваве ноге до колена и крила до рамена, за то у крви запливасмо.

Добро нам дошли Бијели Орлови!

Скините мрежу са очију наших! Одагнајте бојазан из срца, коју нагомила ропство, да се устручавају приближити Вам се! 

Бели Орлови! Научите нас соколовати! Научите нас жртвовати се! Научите нас прегарати за слободу све - све.

Да сте на здрави Бели Орлови!

Господине потпуковниче. Све осјећаје, сву своју душу, желио бих у једној мисли исказати: Живио краљ Петар I Карађорђевић, врховни командант непобедних армија српске војске!"

Вечерње новости, Поздрав Васиља Грђића, 13, новембар 1918. бр 20.

СРЕТЕЊЕ 2021.

 Због тешке епидемиолошке ситуације проузроковане епидемијом корона вируса Српска омладинска културна организација донела је одлуку да не организује традиционалну трибину поводом дана државности - Сретења!

Поставићемо овде снимак наше последње трибине посвећене Сретењу - Вожд Карађорђе и књаз Милош

СВЕТОСАВСКА АКЦИЈА - СОКО приложник обнове Рајкове цркве

 Због тешке епидемиолошке ситуације проузроковане корона вирусом није било могуће одржати традиционално Вече беседе у част Св. Саве, првог српског архиепископа и просветитеља. Зато је старешинство наше организације дошло на идеју да помогне обнови цркве Св. Николе (Рајкове цркве) у Призрену, властелина задужбине Рајка Киризмића, из 14. века. Црква је пострадала током османске власти и обновили су је Срби Призренци 1857. године. Поново је Рајкова црква пострадала после 1999. године и окупације наше јужне покрајине. 

Петар Костић, Црквени живот православних Срба у Призрену и његовој околини 19. веку

Српска културна организација СОКО уплатила је скроман прилог за обнову Рајкове цркве и купила књигу Петра Костића "Црквени живот православних Срба у Призрену и његовој околини 19. веку". И ви можете да будете приложници обнове куповином књига које се нуде преко странице Обновимо Цркву Светог Николе - Рајкову у Призрену. Време је да обновимо Рајкову цркву!

СОКО приложник обнове Рајкове цркве

Напади на Србе на Косову и Метохији у периоду од Васкрса до Видовдана 2020. године

После НАТО бомбардовања и потписивања Кумановског споразума много Срба је отишло са Косова и Метохије. Срби су доживели прави погром марта 2004. године када је протерано преко 4 хиљаде Срба. Отада сваке године имамо етнички мотивисане нападе на Србе. Осећали смо потребу да документујемо учестале нападе на Србе на Косову и Метохији у 2020. години, у периоду од Васкрса до Видовдана, да бисмо јавности показали колико су константни етнички напади. Само у периоду од 19. априла до 28. јуна 2020. године, тј. од Васкрса до Видовдана, било је двадесетак напада и то углавном у повратничким местима.

1. 24. април 2020. - Украден мотокултиватор са приколицом Славку Петровићу из села Бабин Мост, општина Обилић.1

2. 25. април 2020. - Запаљена кућа покојног Момира Станојевића у селу Новаке, општина Призрен. У селу живи 15 Срба.2

3. 28. април 2020. - У Церници, општина Гњилане, запаљена кућа Светозара Цветковића. У селу Церници је 18. фебруара срушена и кућа Јовице Менковића. У селу живи 2000 Албанаца и 70 Срба.3

4. 29. април 2020. - Украдена комплетна пољопривредна механизација из домаћинства Љиљане Милић из села Бабин мост, општина Обилић. Разбијена црква и исписани графити „УЧК” у селу Гојбуљи. Следећег дана графити су прекречени. Милица Апостоловиће је током шетње са дететом била вређана од стране албанских младића.4

5. 1. мај 2020. - Албанци су на основној школи у Гојбуљи, општина Вучитрн, исписали графит „УЧК” и нацртали арбанашку заставу.5

6. 3. мај 2020. - Напад на породицу Вицковић у селу Бабин мост код Обилића. Бабин мост је етнички мешовито село, Срба је  2018. године било око 750.6

7. 10. мај 2020. - Исписани увредљиви графити у селу Горње Кусце, општина Гњилане.7

8. 23. мај 2020. - Запаљена кућа, саграђена 2019. године, Жарка Вучковића у селу Берково, општина Клина.8

9. 25. мај 2020. - Двојица Албанаца претила су Ђорђију Ђоровићу у селу Бичи код Клине. Иначе Ђорђије је у селу Бичи привремено док чека да му обнове родну кућу у селу Дреновчић, општина Клина. У селу Дреновчић живело је тридесетак српских домаћинстава али сва су запаљена или порушена.9

10. 26. мај 2020. - Непознате особе каменовале су у уторак увече кућу повратника Жарка Зарића у селу Љубожда, општина Исток. Жарко Зарић се вратио у своје село 2017. године.10

11. 27. мај 2020. - Чобанин албанске националности напао Миодрага Сташића из Дреновца код Клине и напасао стоку на његовом имању. У селу Дреновац живи петнаестак Срба повратника.11

12. 31. мај 2020. - Група младића албанске националности оскрнавила место на коме је подигнут крст на Мокрој Гори у општини Зубин Поток.12

13. 31. мај 2020. - Претучена металним шипкама два Србина, Бранислав Вучић и Жика Вучић, од стране групе Албанаца у селу Доња Гуштерица, у општини Грачаница/Липљан.13 14

14. 31. мај 2020. - Каменована повратничка кућа Јована Ристића у селу Љубожда, општина Исток.15

15. 2. јун 2020. - Опљачкана повратничка породица Репановић из Осојана, општини Исток. Једном делу породице Репановић опљачкана је кућа, док је другом делу породице украден трактор.16

 

16. 12. јун 2020. - Јединог Србина повратника у село Опрашке (надомак села Кош), у општини Исток, претукли су Албанци, који су нелегално секли његову шуму, и украли му мобилни телефон. Петко Милетић је због задобијених повреда задржан у локалној болници. Његова породица се пре 10 година вратила на огњиште.17

17. 15. јун 2020. - Запаљена кућа Николе Симића у Ораховцу. То је био 27. напад на Србе у протекла 4 месеца. 18

18. 23. јун 2020. - Опљачкана повратничка породица Ранка Бичанина у селу Велико Крушево, у општини Клина. Пет српских породица се вратило у село Велико Крушево 2010. године од 40 колико их је било јуна 1999. године.19     

19. 24. јун 2020. - На кући повратника Јована Ристића у селу Љубожда, у општини Исток, исписан графит „УЧК”, док је готово истовремено проваљено у кућу Радоја Пумпаловића у селу Дубрава у општини Исток. Писање графита „УЧК” догодило се и 2017. године.20 21

20. 28. јун 2020. - Инцидент на Газиместану, арбанашка полиција тукла Србе због заставе. 22 

Извештај о нападима на Србе од Васкрса до Видовдана 2020.

Долине тутње

Долине тутње, а гора јечи

И грокћу пушке, бије се бој.

Додија ропство и љута патња,

Србин се диже за народ свој.

Душманска рука пали и руши,

У огњу пламти село и град.

Сунашце јарко с' неба се клони,

Неће да гледа тај голем јад.

Неслоге клете било је доста,

Доста је раздор давио нас.

Слога нек' стару подигне славу,

У слози лежи Србину спас.

Слободе златне, сунашце јарко,

Целоме Српству сини што пре.

За тебе Србин крвцу је лио,

За тебе живи, за тебе мре.

Од Товачовског, пре 1896. године

Владимир Станимировић, Поклич

О поздравна песмо слоге и јединства,

Шири се Балканом  у најдаљи кут,

Још живи и лута наше племе храбро, 

Покажи Словену за будућност пут!

О поздравна песмо братства и прегнућа,

Купи нас и буди наш полет и жар.

Нек братими, спаја велика идеја

Омладину целу за народну ствар.

Диж' те се из чаме младалачке душе 

Нек' не плаше срца рад мучан и дуг:

Око нас се  јата завидни душмани

А ћути и спава наш Словенски југ...

В. Станимировић, Из Југословенске лирике, Словенски и бугарски песници, Препеви Владимира Станимировића, 141. издање Задужбине Илије Милосављевића Коларца, Београд 1909. 

Део приповетке Баба Гаја од Зарије Поповића (1856-1934)

 Зарија Поповић је српски писац и вишегодишњи учитељ српске школе у Гњилану, рођен 1856. године у истом граду. У својој приповеци Баба Гаја изнео је један случај заузимања и отмице земље неког Траје клисара од стране његових суседа Емина и Бислима. Ова приповетка је објављена 1904. године у другом делу књиге Зарије Поповића Слике из Старе Србије.

Гњилане 1925. године

"Каква ти њива, (...) каква ти земља, каква ти кућа, какво имање ти у Турској? Ништа неје твоје, ништа не можеш ни имати!... Најбоље продај све, па иди у Србију, сачувај главу - то је доста! Живи после колико ти дао Бог; барем знаш да ћеш од свог дана умрети, кад ти је суђено, а не овако без дана, од душманске руке... Ето данас умало несам погину (...) - Препирали смо се више од два сахата. Бре хоће бит, бре неће бит. Преорао моју њиву... еј куд је остао "Побијени Камен"! У пола њиве. Толико заузео. Ја кажем: "Моје је - ево белеге"; он каже: "Не, то је моје, ево ове белеге". Бре овако, бре онако, аја. Хоће да отме, па да отме. Реч по реч... реч по реч, и мени прекипе, те му викнем; Е па узми, Емин-ага, за мало ће ти бити. Доћи ће онај (пружи руку на Србију) брзо.. брзо... па ћеш и ти, и твоја њива, и твоја кућа - овако! (Пружи длан и духну на њ). - Хајд, бре ћавур! - викну Емин-ага и ухвати пиштољ".

В. Стојанчевић, Српски народ у Старој Србији у Великој источној кризи 1876-1878, Београд 1998, 162.