уторак, 28. јун 2016.

Видовдан

На Видовдан 1389. године на Косову пољу сусреле су се српска и османска војска под вођством кнеза Лазара Хребељановића и султана Мурата I. У току саме битке погинула су обојица владара.  Исход је и даље нејасан, али је једно сигурно, да је Србија остала без већине својих одраслих властелина који су чинили војску. Поред тога, Србија је постала вазал Османског царства.

"А када је умро и Оркан, подиже се најмлађих син Орканов, звани Амурат, и покори многе крајеве на западу. Најпосле се подиже на благочастивога кнеза Лазара. Овај не отрпе да више чека и да пренебрегне своје удове, а уз то још Христове, да се секу и кидају, него (одлучи) или да уклони срамоту њихову од свију, или сам да умре и још да (то) посведочи мучењем. Обузет оваквим мислима, устане он и пође на Исмаиљћане, и сукоб је био на месту званом Косово. Међу војницима који су се борили пред (војском), беше један веома благородан (Милош), кога оцрнише завидљивци пред господином и осумњичише као неверна. А овај, да покаже верност, а уједно и храброст, нађе згодно време, устреми се ка самоме великом начелнику, као да је пребеглица, и пут му отворише. А када је био близу, изненада појури и зари мач у тога самога гордога и страшнога самодршца. Ту и сам паде од њих. У први мах одолевали су Лазареви људи и побеђивали су. Али већ не беше време за избављење. Стога и син тога цара ојача опет у тој самој бици и победи, јер је Бог тако допустио да се и овај велики (Лазар) и они који су с њим свежу венцем мучеништва. Шта је било после тога? Постиже (Лазар) блажену смрт тако што му је глава посечена, а његови мили другови молили су усрдно да погину пре њега, да не виде његову смрт."
                            Константин Филозоф, Повест о словима (Сказаније о писменех) - Житије деспота Стефана Лазаревића, Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 11.

Ево које нам је догађаје кроз историју доносио Видовдан:
1389, битка на Косову, сукоб српске војске под вођством кнеза Лазара и турске војске под вођством султана Мурата,
1881,Тајна конвенција између Србије и Аустроугарске
1914, атентат на надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву, што је покренуло Први светски рат,
1915, српски министар унутрашњих послова Љубомир Јовановић са албанским политичарем Есад-пашом потписује у Тирани споразум о стварању реалне уније између Србије и Албаније.
1919, потписан Версајски споразум, чиме је завршен Први светски рат,
1921, српски краљ Александар I Карађорђевић донео Видовдански устав, Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца,
1948, на иницијативу Совјетских делегата Андреја Жданова, Маљенкова и Суслова донета Резолуција Информбироа што је означило разлаз између Југославије и источног блока,
1989, обележено 600 година Косовске битке, Милошевићевим говором на Газиместану,
1990, усвојени амандмани на Устав Хрватске, којим Срби више нису били конститутивни народ у Хрватској,
1991, случај наводног убиства тројице војника Југословенске народне армије, познатији као случај Холмец,
1992, пробијен коридор код Брчког, спојена два дела Републике Српске,
1995, снаге Војске Републике Српске спречиле покушај АРБиХ и ХВО Деблокаде Сарајева,
2001, Слободан Милошевић изручен трибуналу у Хагу,
2006, Црна Гора примљена у Уједињене нације као 192 земља чланица.





Косовски бој. Фламанска таписерија из 16. века у француском замку Шенонсо 
Косовски бој. Руска минијатура из 16. века
Видовдан постаје државни празник 1889. године.

петак, 10. јун 2016.

Кумановски споразум, 10. јун 1999.године; Престанак НАТО агресије

Војно-технички споразум у Куманову или Кумановски споразум потписан је 9. јуна 1999. године на војном аеродрому код Куманова и означио је крај НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије. Споразумом су прекинути ваздушни удари Североатланстког савеза на нашу земљу, а  дан касније усвојена је резолуција 1244 у Савету безбедности Уједињених нација. 
Споразум су потписали генерал Војске Југославије Светозар Марјановић, полицијски генерал Обрад Стевановић и британски генерал Мајкл Џексон.