понедељак, 29. април 2019.

ВАСКРШЊА ЧЕСТИТКА

Драга наша браћо и сестре, старешинство Српске омладинске културне организације "СОКО" честита свим православним верницима Васкрс. Наша жеља је да на свети дан васкрса Исуса Христа пожелимо свим нашим грађанима мир, здравље и љубав.
Наше жеље у овој години су да се наша омладина тргне из дубоког сна и да се врати својој историји, традицији, култури и вери, јер онај ко не познаје своју прошлост не може имати путoказ у будућност. Искрено се надамо да ће кренути да јача јединство и саборност, јер је то једини услов за јачање нашег колектива, односно друштва. Време је да кренемо да праштамо једни другима и да нa сваки начин гледамо како ћемо помоћи једни другима, како би превазишли све проблеме које имамо и који нас очекују. Ово је празник мира, љубави, праштања и давања. Потребно је да штитимо и помажемо једни друге. Када помогнемо неком другом помажемо себи. Нека нас љубав Божија води ка спасењу, миру и радости. 

ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ-ВАИСТИНУ ВАСКРЕСЕ! 

Старешинство Српске омладинске културне организације

петак, 12. април 2019.

СОКО положио венац на споменик палим пилотима Краљевине Југославије у Априлском рату 1941.

Српска омладинска културна организација "СОКО" положила је 12. априла венац на спомен обележје палим пилотима Краљевине Југославије који нису се предали током Априлског рата 1941. него су се борили до краја против авиона Тројног пакта. Авион Ратног ваздухопловства Краљевине Југославије са три члана посаде оборен је изнад Јагодине и срушио се на подручје Липара. том приликом погинула су три пилота: командант Бранко Фанедл, капетан I класе Никола Теофилов и наредник Фрањо Рибич. 
Чланови Српске омладинске културне организације "СОКО" су на месту спомен обележја палим пилотима затекли у потпуности зарастао у коров простор око споменика. Брзом акцијом чланова организације трава и друго растиње је покошено и склоњено. Нажалост, морамо да кажемо да је споменик девастиран јер су делови почели да отпадају због година небриге. Такође, однети су шипке које су биле део ограде око споменика. Апелујемо на све људе да штите споменик и да га не уништавају.  







субота, 06. април 2019.

Бој на Таборишту 1815.

Други српски устанак почео је на Цвети 1815. године у Такову под вождом Милошем Обреновићем. Пламен устанка брзо се ширио нахијама Београдског пашалука због великог зулума који су Турци Османлије спроводили над српском рајом. Пошто је Јагодина била важно стратегијско место на Цариградском друму и њој се налазило повремено и до 3.000 османских војника под командом Ђерим-паше, устаници планирали да блокирају Јагодину тако што би запосели Гиље, Табориште код села Белице, и на Липару. Устаници нису успели да запоседну Гиље, већ били на обронцима Јухора и пратили покрете османске војске.
Први сукоб у Јагодинској нахији у Другом српском устанку десио се на Таборишту, после битке на Љубићу маја 1815, када је 1000 Турака под командом Тахир-Кубура кренуло у помоћ Турцима у Крагујевцу где су их устаници држали под опсадом. Турски одред је сматрао да ће лако разбити малобројне српске устанике ушанчене на Таборишту, али показало се другачије. Од 1000 Турака у Јагодину се вратило само њих 300! Милосав Дробњак из Рековца успео је да убије коња команданте турског одреда Тахир-Кубура. Устаници су одсекли главе погинулим Турцима и набили их колац, опасавши њима свој шанац.
Табориште, на ђенералштабној карти из 1894. означено као Логориште
    Крагујевачки Турци после сазнања да је турска војска доживела пораз на Љубићу одлучили су да напусте Крагујевац и дођу до сигурније Јагодине. Њих 600-700 ишли су путем право на Табориште. Устаници који су држали опсаду Крагујевца нису приметили у првом тренутку када је турски одред напустио Крагујевац, а затим се дао у потеру за њима. Сустигли су их код Таборишта у тренутку када је турски одред вршио напад на српски шанац. Преживело је 50 Турака који су побегли у правцу Јагодине. Српски устаници су заробили око 70 турских војника са њиховим командантом Ахметом Смрдибубом. Њих су Срби разменили код Јагодине за заробљене Србе. 
     Када је стигло писмо књаза Милошу Обреновићу о подвигу Срба из јагодинске нахије у тренутку када су губили битку на Љубићу, тада је жена књаза Милоша, Љубица, рекла присутнима: Видите ли шта раде људи? А ви шта сте учинили? Кецеље пашите, а ми, жене, да идемо да се бијемо! (Милићевић 1876, 190)

петак, 05. април 2019.

Посета трибини "Косово и Метохија, куда и како даље?"

Чланови Српске омладинске културне организације СОКО посетили су трибину "Косово и Метохија, куда и како даље?", у организацији Дома омладине Параћин на којој су говорили проф. др Милош Ковић и проф. др Слободан Антонић са Филозофског факултета у Београду. 
Трибина је одржана у Завичајном музеју Параћин са почетком у 19 часова.

"Косово и Метохија, куда и како даље?"

Бојеви око Јагодине 1809. године

После великог устаничког пораза на Чегру маја 1809. османске чете дошли су до Делиграда, и наставиле даље поход до Ћуприје, коју су заузели, и Јагодине коју су опседали. Устаничке снаге у великом броју су биле размештене око Јагодине, један део око Гиља, други део око Багрдана. Сви путеви који су водили од Јагодине ка унутрашњости били су добро поседнути устаничким снагама и закрчени дрвима. После тешких борби и тек када су османске снаге прешле Мораву у снази од 6.000 војника, устаници су се повукли из Јагодине и спалили је. Запосели су нове положаје на Липару и на Црном врху. Устаници на Липару, њих 3.000, су успели да одбаце Турке Османлије (6.000 војника) према Јагодини, а 2.000 устаника, под командом Танаска Рајића и Јована Курсуле, на брду Стража између Горњег Штипља и Врановца потукло је војску Гушанца Алије.
Први српски устанака 1804-1813.