субота, 27. септембар 2014.

Воздвижење Часног Крста - Крстовдан

Римски цар Максенције чинио је многа зла народу, гонећи и мучећи хришћане, те Римљани послаше писмо цару Константину, да их избави и спасе од тога. Цар Константин, поче пријатељски убеђивати Максенција да престане са злоделима, али он не послуша, те Константин би принуђен да крене у поход на Рим, и ту би побеђен Максенције, силом и дејством Часног Крст. Велики цар Константин, победоносно уђе у Рим, где га народ дочека са великом радошћу и почастима. А сам цар узносаше велику благодарност Богу, који му силом Часног и Животворног Крста дарова победу. У ту част он постави усред Рима на високом стубу Крст и написа на њему: "Овим спасоносним знамењем ослобођен је овај град од насилничког јарма". Царица Јелена, мајка цара Константина, оде на поклоњење Христовом гробу у Јерусалим и тамо пронађе на ђубришту Крст, којим оживе једног мртваца и од тада се празнује ВОЗДВИЖЕЊЕ (Подизање) Часног Крста. Она са собом понесе само део овог Часног Крста Господњег и свете клинце, којима је Исус Христос био прикован за тај Крст, а сам Крст положи у сребрни ковчег и предаде га патријарху Макарију. Блажени цар Константин положи животворно дрво у златан ковчег, а свете клинце, царица Јелена баци у Јадранско море, а један цар укова у свој шлем, један у ђемове на узди свог коња. По повратку свете царице Јелене из Јерусалима у Византију, христољубиви цар Константин начини три велика крста, према броју јављених му у ратовима: први у Риму, други у Византији, а трећи, након победе над Скитима на Дунаву. Он начини три крста и написа на њима:

"ИС ХС НИКА - Христос побеђује. Нека је и од нас Њему част, слава и поклоњење сада и увек и кроза све векове. Амин.

Тропар (глас 1):

Спаси Господи људи твоја и благослови достојаније Твоје, побједи всјем православним христијаном нашим на сопротивнаја даруја, и твоје сохрањаја крестом твојим житељство.


среда, 24. септембар 2014.

Песничко вече Стефана Лазаревића

У четвртак 25. септембра у 19 часова у атељеу "Дарина" песничко вече нашег старешине Стефана Лазаревића и Јоване његове колегенице са факултета Педагошких наука. Дођите и уживајте!

уторак, 23. септембар 2014.

Промоција књиге ''Монумент'' Стефана Стојковића

Српска омладинска културна организација ''СОКО'' вас позива на промоцију књиге "Моментум" Стефана Стојковића која ће се одржати у среду 23. септембара у Културном центру Јагодина са почетком у 19 часова.

среда, 17. септембар 2014.

Педагошки факултет у Јагодини: Узмимо школу у своје руке!

"СОКО" учествовао у перформансу ''Узмимо школу у своје руке!'' на Педагошком факултету у Јагодини. Порука перформанса била је да се обнови стара зграда Учитељске школе у Јагодини!












четвртак, 11. септембар 2014.

Позив на традиционалну литију



"СОКО" вас позива да се 13. септембра у суботу придружите традиционалном ходочашћу (литији) од Старе Јагодинске цркве до манастира Јошаница. Окупљање ће бити испред Старе цркве са почетком у 13:30 часова.

среда, 10. септембар 2014.

СОКО одао почаст војводи Тодору Добрићу

Старешине "СОКО" организације биле су гости на 8. по реду сабору у част војводе Тодора Добрића у Ибарском колашину надомак Зубиног потока. Почаст војводи Тодору Добрићу испред "СОКО" организације одали су ген. секретар и старешина Рацић Александар и заменик ген. секретара и старешина Душан Марковић.



уторак, 2. септембар 2014.

Glas protiv nepravde: Umetnici, probudite se dok još nije kasno!

 У потпуности преносимо чланак са портала
 
 
Piše: Aleksandar Racić, mladi jagodinski glumac i pesnik
Šta se dešava sa nama? Zašto smo ovakvi? Kojim to putem idemo? Šta nam se sprema? Ovo su pitanja na koja niko nema konkretan odgovor. Kada ustanem ujutru prosto se zapitam kuda plovi ovaj brod na kome smo mi. Šta smo toliko skrivili pa nam sve nekako ide nizbrdo. Gde su one prave vrednosti? Gde su se izgubili poštenje, ljubav, iskrenost, vera i kultura?
Ima ih još po negde, ali se polako gube i nestaju. Od toliko problema koliko ih imamo, a broj je veoma veliki ja bih se osvrnuo na problem kulture. Prosto se zapitam šta se dešava sa našom kulturom, a po nekad mi se prosto čini da je i nema. Ustanem tako ujutru odem do prve trafike da kupim dnevne novine, da ih prelistam i vidim šta ima novo.
Prelistavam tako strane i u devedeset posto novina ne mogu da nađem delove iz kulture, možda ponekad i naletim na neki tekstić koji jedva da ima i desetak rečenica. Međutim tu negde na sredini gde bi trebala da bude kultura nalaze se čitave strane sa fotografijama nekakvih nazovi poznatih ličnosti. Te nazovi poznate ličnosti su grandiozne starlete. Jednog dana jedna ima dečka, narednog dana druga ima dečka, trećeg dana se one navodno svađaju i jedna drugoj otimaju dečka, ali ja i dalje ne razumem zašto je to uopšte nekome bitno.
Zna li neko ko su te ili šta su te starlete? Da nisu možda one neke umetnice? Pitam se gde su tekstovi o promocijama knjiga, o pozorišnim premijerama i predstavama, o festivalima, o likovnim izložbama, o koncertima.
Jedino mesto gde uspem da nađem takvu vrstu tekstova, a da u njoj nema starleta jeste nedeljnik mog grada i mog okruga. U njemu se nalaze najave kulturnih dešavanja i izveštaji sa tih dešavanja. Jedino ovde mogu da pronađem taj kulturni kutak i da vidim šta se dešava i šta će se dešavati.
Međutim, to moje zadovoljstvo i zadovoljstvo onih ljudi koji misle na ovaj način kao i ja uskoro bi moglo da se uskrati. Čuo sam da se sprema zakon o privarizaciji lokalnih medija, a da one kuće koje se ne budu prodale moraju da se zatvore. Pitam se prosto šta se to sa nama dešava? Zar je moguće da sve ono što iole vredi mora da nestane i isčezne. Kao mladi umetnik, čovek koji se bavi glumom i pisanjem pesama morao sam da dignem svoj glas protiv ove nepravde.
Ovom prilikom pozivam i druge umetnike i intelektualce da se objave i dignu svoj glas, jer svojim ćutanjem samo podržavaju ovu ideju i misiju koju neko mora da izvrši i sprovede u delo. Kažu da moramo da idemo u pravcu Evropskih vrednosti. Pa zar su Evropske vrednosti gole starlete na televiziji i pune strane novina sa njihovim fotografijama i nebuloznim izjavama. Pitam se jesu li to te vrednosti za kojima toliko žudimo i čeznemo? Jel tako trebamo da obrazujemo našu decu ili po nečijem nalogu izgleda moramo da ih što više zatupljujemo? Izgleda da nam više ne trebaju neki novi Jakšić, Dis, Dučić ili Zmaj. Izgleda da nam više ne trebaju pastiri koji će da čuvaju svoje ovce, već nam trebaju oni koji će ih voditi na klanje umesto na pašu.
Ukidanjem lokalnih medija nećemo imati tu dozu objektivnosti svega onoga što se dešava u gradu jer pojedine medijske kuće to uopšte i ne zanima. Zato je ovo poziv i apel mojim kolegama i svim umetnicima i ne samo njima već svima onima kojima je stalo do kulture. Danas će to biti gašenje medija, a sutradan ko zna možda to budu pozorišta, centri za kulturu, ateljei, biblioteke ili književni klubovi. PROBUDITE SE SADA, JER POSLE MOŽE BITI KASNO!