понедељак, 30. децембар 2019.

Јагодинска омладина уз православну Црну Гору!

Вечерас, 30. децембра 2019, група младих људи окупила се на платоу испред цркве Св. апостола Петра и Павла у центру Јагодине одакле је послала поруку подршке и солидарности братском народу у Црној Гори. Истакнути омладински активиста из Јагодине, Александар Рацић, одрецитовао је стихове песме „Онамо, намо“ и послао кратку поруку браћи у Црној Гори: „Вечерас се јагодинска омладина окупила са циљем да подржи вековне чуваре Св. пећког трона, нашу Митрополију црногорско-приморску, и да искажемо солидарност и подршку братском народу у Црној Гори. Јер што би владика Николај рекао "Без Црне Горе, Српство би било као тело без костију!" Наша порука одавде гласи: ИЗДРЖИТЕ браћо! "Нека буде борба непрестана, нека буде што бити не може!" Бог вас поглед'о!“ Закључио је Рацић. Веома смо поносни што су учешће у вечерашњем перформансу и подршци народу у Црној Гори дали наши истакнути чланови.
Јагодинска омладина


понедељак, 11. новембар 2019.

Дан примирја и победе у Великом рату, 11. новембар

Симболично у 11 часова, када је потписано примирје у Великом рату 11. новембра 1918. године у вагону у шуми француског града Компјења, чланови Српске омладинске културне организације "СОКО" положили су венац на Споменик ратницима палим у ратовима за ослобођење 1912-1918. на Скверу омладине.






понедељак, 23. септембар 2019.

Удружење "Свесловенска омладина"

У Београду је 1919. године основано друштво Свесловенска омладина са сврхом да ради на упознавању, зближењу и духовном уједињењу свих Словена. Речју и делом за словенство.
Чланство је нарочито обраћало пажњу словенској књижевности и уметности. По пожаревачком округу и у околини Београда Свесловенска омладина је одржавала предавања током лета 1922. године. Друштво има своју књижницу, а трудило се и да отвори читаонице по селима и образовању течајева за неписмене.
Друштво Свесловенске омладине, април 1923.

субота, 21. септембар 2019.

СОКО еколошка акција - Светски дан чишћења

Светски дан чишћења је највећа волонтерска еколошка акција која се одржава широм наше планете са циљем да се инспирише појединца, заједницу, организације и државе да активно учествују у решавању проблема загађења животне средине. У петак, 20. септембра, по целом свету су организовани протести #FridaysForFuture због климатских промена. Сутрадан је обележен Светски дан чишћења. 

Чланови наше организације су активно учествовали и очистили највећи део депоније која је настала на градском земљишту на потесу Мала река код Старе фабрике у близини села Мајура.


четвртак, 12. септембар 2019.

Еколошка акција у Мајуру

Чланови Српске омладинске културне организације очистили су паркић у центру Мајура где се налази споменик палим Мајурцима у ратовима од 1912. до 1945. године. Овакви потези освешћују становништво и раде на корист животне средине. 

Надамо се да ће и сами мештани то схватити и не прљати спомен простор где се налази посвета њиховим прецима. 

четвртак, 15. август 2019.

СОКО организовао хуманитарни турнир у пикаду

У четвртак, 15. августа 2019, Српска омладинска културна организација СОКО је организовала хуманитарни турнир у пикаду. Турнир је одржан у просторијама Алтернативног Културног Центра у Јагодини. На турниру је скупљено 20.340 динара. Најбољим учесницима су подељене пехар и медаље које је донирао Gold Trophy пехари из Јагодине. Око стрелица помогао кафе и фан клуб "Локо". Скупљена средства су намењена за куповину школског прибора српској деци из енклава на Косову и Метохији. Посебна захвалност Милош Ракић за прелепе фотографије. 
Хвала свима учесницима и посетиоцима.


понедељак, 29. јул 2019.

Поређење БДП Републике Србије и наших суседа

Република Србија је по попису из 2011. имала 7, 1 милион становника, док данас знамо да је тај број пао на испод 7 милиона због великог одласка не само младих него и људи свих доба. Према подацима ОЕБС-а Републику Србију је од 2000. године до данас напустило 650.000 становника, највише у доби између 15 и 24 година.
За тај губитак становништва највише је одговорна лоша економска ситуација. Просечна плата у мају 2019. у Републици Србији је била 55. 380 динара (ако рачунамо да је евро 118 динара - 469, 32 евра). У БиХ у мају 2019. просечна плата је била 473,4 евра, у Црној Гори 513 евра, у Хрватској 875 евра, у Бугарској 450 евра, у Албанији 310 евра, у Македонији 404 евра, у Румунији 623 евра, у Словенији 1114 евра. Овде ћемо поставити податке Светске банке о БДП Републике Србије од 2012. године до данас.
Шта је БДП? 
Бруто домаћи производ (БДП или енгл. GDP) је сума финалних добара која су произведена и услуга (производних и непроизводних) које су пружене у једној земљи у одређеном временском периоду (најчешће годину дана). То је економски израз који представља укупну продукцију финалних роба и услуга, остварену у националној економији (домицилној земљи), без обзира на власништво. То подразумева да БДП укључује вредност продукције страних лица (компанија) у земљи, а искључује активности фирми у власништву домаћих резидената у иностранству. БДП представља укупно створен домаћи доходак.

БДП (бруто домаћи приход) Републике Србије од 2004. до 2018. године изражен у америчким доларима ($).

2004. 24 861 000 000 $
2005. 27 683 000 000 $ 
2006. 32 482 000 000 $  
2007. 43 171 000 000 $ 
2008. 52 194 000 000 $ 
2009. 45 163 000 000 $ 
2010. 41 819 000 000 $ 
2011. 49 258 000 000 $ 
2012. 43 309 000 000 $ 
2013. 48 394 000 000 $  
2014. 47 062 000 000 $ 
2015. 39 629 000 000 $ 
2016. 40 630 000 000 $ 
2017. 44 120 000 000 $ 
2018. 50 508 000 000 $ 

Поставићемо овде и бруто домаћи производ (БДП) и наших суседа, од којих су неки у Европској Унији. 

БДП Републике Хрватске. До 1991. године Хрватска је била део СФРЈ од које се отцепила уз грађански рат и протеривање Срба током злочиначких акција Бљеска и Олује 1995. године и рушења Републике Српске Крајине. Р. Хрватска је 2013. приступила Европској унији.
Површина: 56.542 км²
Популација: 1991. 4.784.265 становника; 2001. 4.437.460 становника; 2011. 4.284.889 становника.

2004. 41 523 000 000 $
2007. 60 122 000 000 $
2008. 70 495 000 000 $
2012. 56 548 000 000 $
2014. 57 682 000 000 $
2015. 49 519 000 000 $
2016. 51 623 000 000 $
2017. 55 201 000 000 $
2018. 60 806 000 000 $

БДП Републике Бугарске. После слома комунизма Бугарска се кретала према Европској унији, којој је је приступила 2007. године.
Површина: 110.994 km2
Популација од 7 348 000 становника према попису из 2011. године (2001. 7 910 000 становника; 1991. 8 632 000 становника)

2004. 25 958 000 000 $
2008. 54 409 000 000 $
2012. 53 903 000 000 $
2014. 56 815 000 000 $
2015. 50 201 000 000 $
2016. 53 241 000 000 $
2017. 58 221 000 000 $
2018. 65 133 000 000 $

БДП Републике Албаније. Настала је новембра 1912. године, а независност јој је призната са завршетком Балканских ратова. У скоријој прошлости догодио се слом власти крајем 1996. године када су опљачкани многи војни магацини. 
Површина 28 748 км/2 
Популација од 2,8 милиона становника (2001. 3 069 000 становника; 1989. 3 180 000 становника). 

2004. 7 185 000 000 $
2008. 12 881 000 000 $
2012. 12 320 000 000 $
2014. 13 228 000 000 $
2015. 11 387 000 000 $
2016. 11 861 000 000 $
2017. 13 025 000 000 $
2018. 15 059 000 000 $

БДП Босне и Херцеговине. Грађански рат у БиХ је трајао од 1992-1995. и завршио се Дејтонским споразумом. Састоји се од два ентитета: Федерације БиХ (51%) и Републике Српске (49%). 
Површину 51.209,2 km2 и
Популација од 3.531.159 становника према попису из 2013; (1991. 4,372 милиона становника)

2004. 10 596 000 000 $
2008. 19 113 000 000 $
2012. 17 227 000 000 $
2014. 18 558 000 000 $
2015. 16 212 000 000 $
2016. 16 913 000 000 $
2017. 18 080 000 000 $
2018. 19 782 000 000 $

БДП БЈР Македоније (д. Северна Македонија). Настала отцепљивањем од СФРЈ септембра 1991. године. Велике проблеме има са албанском националном мањином и Републиком Грчком око имена.

Површина: 25.713 km2
Популација: 2002. 2.040.929 становника

2004. 5 683 000 000 $
2008. 9 910 000 000 $
2012. 9 745 000 000 $
2014. 11 362 000 000 $
2015. 10 065 000 000 $
2016. 10 672 000 000 $
2017. 11 280 000 000 $
2018. 12 672 000 000 $

БДП Републике Црне Горе. Самостална након референдума 2006. после кога је изашла из Државне заједнице Србије и Црне Горе.
Површина: 13.812 km2
Популација: 2003. 620.145 становника; 2011. 620.029 становника

2004. 2 073 000 000 $
2008. 4 546 000 000 $
2012. 4 088 000 000 $
2014. 4 588 000 000 $
2015. 4 053 000 000 $
2016. 4 374 000 000 $
2017. 4 845 000 000 $
2018. 5 452 000 000 $

БДП Републике Мађарске

Површина: 93.027,44 km2
Популација: 2011. 9.937.628 становника

2004. 104 067 000 000 $
2008. 157 998 000 000 $
2012. 127 857 000 000 $
2014. 140 083 000 000 $
2015. 123 074 000 000 $
2016. 126 008 000 000 $
2017. 139 761 000 000 $
2018. 155 703 000 000 $

субота, 06. јул 2019.

СОКО добио захвалницу у Параћину

Српска омладинска културна организација "СОКО" добила је на затварању изложбе "У име народа" у Завичајном музеју Параћин, 6. јула 2019, захвалницу од удружења "У име народа - За слободну Србију". 
Удружење "У име народа - За слободну Србију" бави се изучавањем злочина комунистичких власти у току и после Другог светског рата над обичним људима.


Старешина Александар Рацић и др Срђан Цветковић

уторак, 11. јун 2019.

Позив на представљање књиге "У предворју пакла" и трибина о политичким затвореницима

   Православне црквене општине јагодинске и Српска омладинска културна организација СОКО позивају Вас на представљање књиге "У предворју пакла" и трибину о политичким затвореницима. На трибини ће говорити Саво Б. Јовић, Јовица Тркуља и Срђан Цветковић. Трибина ће се одржати у Гимназији "Светозар Марковић" у Јагодини, у четвртак 13. јуна са почетком у 19:00 часова. Улаз је слободан. Добродошли.

Представљање књиге "У предворју пакла"


петак, 24. мај 2019.

Посета трибини "У име народа - Репресија у Србији 1944-1953."

 Чланови Српске омладинске културне организације СОКО посетили су трибину, уједно и изложбу, "У име народа - Репресија у Србији 1944-1953", одржану у организацији Завичајног музеја у Параћину у њиховим просторијама. Трибина је одржана у петак, 24. маја, сапочетком у 19 часова.
 На трибини су говорили српски историчари, најзнаменитији познаваоци тог периода са Института за савремену историју: др Срђан Цветковић, др Бојан Димитријевић и др Предраг Марковић. Трибина је одржана у амбијенту изложбе "У име народа" чији је аутор др Срђан Цветковић. 
Са трибине



петак, 10. мај 2019.

Представљање “Српске приче“ у Јагодини

   У петак 10. маја 2019. године, у сали Поморавског округа, у организацији Српске омладинске културне организације СОКО, представљена је књига „Српска прича“. Реч је о мемоарима Александра М. Милошевића, мајора југословенске војске и ЈВуО и политичког емигранта. „Српску причу“ је приредио Немања Девић, историчар.
Немања Девић
Девић је на представљању књиге истакао да је „Српска прича“ врло важна за стварање комплетне слике о Другом светском рату, нарочито за период 1944-45. када долази до слома ЈВуО. Девић је своје излагање о књизи почео представљањем лика Александра Милошевић и његове биографије, као и важних догађаја у којима је учествовао. Било је речи о важним догађајима, сусретима са познатим личностима и ставовима које је Милошевић баштинио. Такође, било је речи и о само раду на књизи, шта је он изискивао и колико је времена и труда требало издвојити да би се писма и личне забелешке мајора Милошевића преточиле у књигу и да би настала „Српска прича“ оваква каква је данас пред нама.





недеља, 05. мај 2019.

Промоција књиге "Српска прича"

Српска омладинска културна организација СОКО позива Вас на промоцију књиге "Српска прича". О књизи ће говорити аутор и приређивач, историчар Немања Девић. Трибина ће бити одржана у петак 10. маја 2019. године у сали Поморавског округа у Јагодини. Улаз је слободан.


Србин Авдо Карабеговић - Ох, та љубим те

Ох, та љубим те,
Љубим, жаром срца,
Љубим те к’о зора
Исход раног сунца.

Љубим те мајко,
Љубим истински,
Ох, љубим те, љубим —
Љубим синовски...

Ево ти се кунем Тобом,
мени светом,
Кунем ти се мајко
Пред цијелим с’вјетом.

Тако ми правде
Вишњега Бога,
Тако ми српског
Имена мога.

Тако ми оних
Спомена свију,
Вјекови тамни,
Што н’о их крију.

И тако ми тебе
Најмилије,
Љубићу те дотле
Док ми срце бије!...

Противу ислама,
То ништа није,
Син отаџбину,
Љубити смије!...

Песма Авда Карабеговића у листу Босанска вила

петак, 03. мај 2019.

Српска омладинска културна организација обележила своју славу Св. владику Николаја Велимировића

Српска омладинска културна организација "СОКО" прославила је 03. маја своју крсну славу Св. владику Николаја Велимировића и обележила пет година рада. Традиционално, као и сваке године "СОКО" је сечење колача обележио у цркви Св. Апостола Петра и Павла. Колачар је био један од старешина организације Давид Михајловић, а колач је преузео Александар Рацић такође један од старешина организације.
Старешине Александар Рацић и Давид Михајловић

среда, 01. мај 2019.

1. мај 1995. године ОПЕРАЦИЈА БЉЕСАК - ПРОТЕРИВАЊЕ СРБА ИЗ ЗАПАДНЕ СЛАВОНИЈЕ

    Пре 24 године, 1. маја 1995, хрватске снаге извршиле су напад на област Западне Славоније која је била део Републике Српске Крајине. Операција Блесак, како је име овог напада, трајалa је два дана и започета је у раним јутарњим часовима 1. маја 1995. године, артиљеријском паљбом хрватских трупа на српске положаје од Пакраца до Јасеновца са западне стране и од Доњих Богићеваца до Пакраца са источне стране Западне Славоније. Ово подручје било је под заштитом Уједињених нација, али то није спречило хрватску војску и полицију да изврши напад. Наиме, јордански контигент "плавих шлемова" требао је да спречи нападе хрватских снага на српску Западну Славонију, али уместо тога једноставно се повукао у своје базе. 
Бљесак... злочин који траје
    Треба додати да је тада на снази било примирје потписано између Слободанан Милошевића и Фрање Туђмана јануара 1992. године. Хрватске снаге са 16 000 војника и полицајаца ушле су у "тампон зону" у 6 часова изјутру 1. маја 1995. године. Овим брзим нападом окружени су Пакрац и Окучани у којима је тада било око 6 000 Срба. Однос снага је био 4 према 1 у корист хрватских трупа. Спаса за Србе није било, 15 000 их је протерано док је према подацима Документационог-информативног центра "Веритас" 283 убијено. Сви Срби нашли су склониште у Републици Србији. 
Република Српска Крајина
     Као одговор на ову акцију хрватских снага српска артиљерија је бомбардовала Загреб, 2. и 3. маја 1995. године и том прилико је страдало 6 Хрвата. За то бомбардовање некадашњи председник Републике Српске Крајине Милан Мартић добио је 35 година затворске казне. За Операцију "Блесак" нико није одговарао....

понедељак, 29. април 2019.

ВАСКРШЊА ЧЕСТИТКА

Драга наша браћо и сестре, старешинство Српске омладинске културне организације "СОКО" честита свим православним верницима Васкрс. Наша жеља је да на свети дан васкрса Исуса Христа пожелимо свим нашим грађанима мир, здравље и љубав.
Наше жеље у овој години су да се наша омладина тргне из дубоког сна и да се врати својој историји, традицији, култури и вери, јер онај ко не познаје своју прошлост не може имати путoказ у будућност. Искрено се надамо да ће кренути да јача јединство и саборност, јер је то једини услов за јачање нашег колектива, односно друштва. Време је да кренемо да праштамо једни другима и да нa сваки начин гледамо како ћемо помоћи једни другима, како би превазишли све проблеме које имамо и који нас очекују. Ово је празник мира, љубави, праштања и давања. Потребно је да штитимо и помажемо једни друге. Када помогнемо неком другом помажемо себи. Нека нас љубав Божија води ка спасењу, миру и радости. 

ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ-ВАИСТИНУ ВАСКРЕСЕ! 

Старешинство Српске омладинске културне организације

петак, 12. април 2019.

СОКО положио венац на споменик палим пилотима Краљевине Југославије у Априлском рату 1941.

Српска омладинска културна организација "СОКО" положила је 12. априла венац на спомен обележје палим пилотима Краљевине Југославије који нису се предали током Априлског рата 1941. него су се борили до краја против авиона Тројног пакта. Авион Ратног ваздухопловства Краљевине Југославије са три члана посаде оборен је изнад Јагодине и срушио се на подручје Липара. том приликом погинула су три пилота: командант Бранко Фанедл, капетан I класе Никола Теофилов и наредник Фрањо Рибич. 
Чланови Српске омладинске културне организације "СОКО" су на месту спомен обележја палим пилотима затекли у потпуности зарастао у коров простор око споменика. Брзом акцијом чланова организације трава и друго растиње је покошено и склоњено. Нажалост, морамо да кажемо да је споменик девастиран јер су делови почели да отпадају због година небриге. Такође, однети су шипке које су биле део ограде око споменика. Апелујемо на све људе да штите споменик и да га не уништавају.  







субота, 06. април 2019.

Бој на Таборишту 1815.

Други српски устанак почео је на Цвети 1815. године у Такову под вождом Милошем Обреновићем. Пламен устанка брзо се ширио нахијама Београдског пашалука због великог зулума који су Турци Османлије спроводили над српском рајом. Пошто је Јагодина била важно стратегијско место на Цариградском друму и њој се налазило повремено и до 3.000 османских војника под командом Ђерим-паше, устаници планирали да блокирају Јагодину тако што би запосели Гиље, Табориште код села Белице, и на Липару. Устаници нису успели да запоседну Гиље, већ били на обронцима Јухора и пратили покрете османске војске.
Први сукоб у Јагодинској нахији у Другом српском устанку десио се на Таборишту, после битке на Љубићу маја 1815, када је 1000 Турака под командом Тахир-Кубура кренуло у помоћ Турцима у Крагујевцу где су их устаници држали под опсадом. Турски одред је сматрао да ће лако разбити малобројне српске устанике ушанчене на Таборишту, али показало се другачије. Од 1000 Турака у Јагодину се вратило само њих 300! Милосав Дробњак из Рековца успео је да убије коња команданте турског одреда Тахир-Кубура. Устаници су одсекли главе погинулим Турцима и набили их колац, опасавши њима свој шанац.
Табориште, на ђенералштабној карти из 1894. означено као Логориште
    Крагујевачки Турци после сазнања да је турска војска доживела пораз на Љубићу одлучили су да напусте Крагујевац и дођу до сигурније Јагодине. Њих 600-700 ишли су путем право на Табориште. Устаници који су држали опсаду Крагујевца нису приметили у првом тренутку када је турски одред напустио Крагујевац, а затим се дао у потеру за њима. Сустигли су их код Таборишта у тренутку када је турски одред вршио напад на српски шанац. Преживело је 50 Турака који су побегли у правцу Јагодине. Српски устаници су заробили око 70 турских војника са њиховим командантом Ахметом Смрдибубом. Њих су Срби разменили код Јагодине за заробљене Србе. 
     Када је стигло писмо књаза Милошу Обреновићу о подвигу Срба из јагодинске нахије у тренутку када су губили битку на Љубићу, тада је жена књаза Милоша, Љубица, рекла присутнима: Видите ли шта раде људи? А ви шта сте учинили? Кецеље пашите, а ми, жене, да идемо да се бијемо! (Милићевић 1876, 190)

петак, 05. април 2019.

Посета трибини "Косово и Метохија, куда и како даље?"

Чланови Српске омладинске културне организације СОКО посетили су трибину "Косово и Метохија, куда и како даље?", у организацији Дома омладине Параћин на којој су говорили проф. др Милош Ковић и проф. др Слободан Антонић са Филозофског факултета у Београду. 
Трибина је одржана у Завичајном музеју Параћин са почетком у 19 часова.

"Косово и Метохија, куда и како даље?"

Бојеви око Јагодине 1809. године

После великог устаничког пораза на Чегру маја 1809. османске чете дошли су до Делиграда, и наставиле даље поход до Ћуприје, коју су заузели, и Јагодине коју су опседали. Устаничке снаге у великом броју су биле размештене око Јагодине, један део око Гиља, други део око Багрдана. Сви путеви који су водили од Јагодине ка унутрашњости били су добро поседнути устаничким снагама и закрчени дрвима. После тешких борби и тек када су османске снаге прешле Мораву у снази од 6.000 војника, устаници су се повукли из Јагодине и спалили је. Запосели су нове положаје на Липару и на Црном врху. Устаници на Липару, њих 3.000, су успели да одбаце Турке Османлије (6.000 војника) према Јагодини, а 2.000 устаника, под командом Танаска Рајића и Јована Курсуле, на брду Стража између Горњег Штипља и Врановца потукло је војску Гушанца Алије.
Први српски устанака 1804-1813.

понедељак, 25. март 2019.

СОКО одао почаст пилоту Животи Ђурићу

Српска омладинскa културнa организације "СОКО" заједно са удружењем БУНТ положила је венац у селу Давидовац крај Параћина на споменик хероју пилоту Животи Ђурићу, страдалом на данашњи дан пре 20 година извршавајући борбени задатак на Космету. Потпуковник Живота Ђурић био је командант 241. ловачко-бомбардерске ескадриле, а погинуо је 25. марта 1999. године после напада на камп терористичке ОВК. Ово је само почетак обележавања 20 година од НАТО агресије.
Представници Српске омладинске културне организације "СОКО"

недеља, 17. март 2019.

МАРТОВСКИ ПОГРОМ - 15 ГОДИНА ЈЕ ПРОШЛО, КРИВЦИ СУ И ДАЉЕ НА СЛОБОДИ!

На данашњи дан 2004. године догодио се масовни погром Срба на Косову и Метохији. Од 17. до 19. марта из својих кућа је протерано више од 4000 људи, убијено двадесет и осморо а рањено преко 900 људи. Спаљено је 935 српских кућа, етнички је очишћено шест градова и девет села. Уништенe су или оштећене 32 цркве, од којих је 19 категорисано као споменици културе. Уништене су зграде Призренске Богословије и Епископски двор у Призрену. Оскрнављена су многа српска гробља.
Мартовски погром 2004.
 Уништено је око 10.000 вредних фресака, икона, путира и многих других црквених реликвија, као и књиге крштених, венчаних и умрлих, које сведоче о вековном трајању Срба на Косову и Метохији. На слици је улаз у спаљену и порушену цркву Светог Ђорђа у Призрену са поруком шиптарских терориста косовско-метохијским Србима. Сећајте се јер ако ми заборавимо, ко ће се сећати. "Ако заборавим тебе Јерусалиме, нека ме заборави и десница моја. Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не упамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља својега." Псалам 137.

уторак, 26. фебруар 2019.

Емилијан Јосимовић и креирање визуелног идентитета Београда. Трибина у Београду

Библиотека "Милутин Бојић" и Српска омладинска културна организација СОКО су организовали предавање "Емилијан Јосимовић и креирање европског визуелног идентитета Београда". Предавач је била Ана Самарџић, историчар уметности, а модератор Ђорђе Мамула. Предавање је било одржано у библиотеци "Милутин Бојић" у улици Илије Гарашанина бр. 5, у уторак 26. фебруара 2019. године у 19 часова. 


Линк за догађај: Библиотека Милутин Бојић

субота, 16. фебруар 2019.

Паунка Јагодинка

Српски писац Јоаким Вујић је током боравка у манастиру Бездину у периода 1831-1832. године написао дело Паунка Јагодинка. Дело говори о страховитој одмазди Турака након слома устанка 1813. године. Према мишљењу биографа Јоакима Вујића, Алојза Ујеса, ово дело Јоаким је од некога превео, прерадио и посрбио за потребе српског становништва. 
Главни јунаци ове драме су Бранко Јагодинац, његова кћер Паунка Јагодинац, сердар Вучета Ћупринац и други.
У Араду је ова представа изведена 1832. године и имала је добар одзив међу српском и румунском публиком. 

Литература:

1. Н. Станојловић, С. Жикић, Позориште у Јагодини, Јагодина 2005.
2. Љ. Церовић, Срби у Румунији, Нови Сад 1997. 

петак, 15. фебруар 2019.

Трибина "Два лица српске револуције: Вожд Карађорђе и књаз Милош"

   Уочи Сретења, 14. фебруара 2019. године, Српска омладинска културна организација СОКО по први пут је организовала трибину у јагодинском селу Багрдану. Државном празнику - Сретењу посвећене трибине Српска омладинска културна организација СОКО одржава традиционално још од свог оснивања желећи да истакне значај Првог српског устанка и Сретењског устава за нововековну историју српског народа. Српска револуција, којом смо повратили државу изгубљену у 15. веку, почела је на Сретење 1804. збором у Орашцу и почетком буне на дахије и националне револуције, а завршена на Сретење 1835. Сретењским уставом, када је завршено феудално доба.
 Трибина је одржана у сеоској библиотеци "Живко Јевтић" уз домаћинство багрданског књижевног клуба "Душан Д. Дачић". Предавач на трибини био је мр Дејан Танић, познати јагодински историчар. Он је говорио о вођама два српска устанка, вожду Карађорђу и књазу Милошу, и том приликом истакао да су они били вође какве су биле потребне српском народу у то време. Такође, мр Дејан Танић је напоменуо да је Српска револуција била међу првим револуцијама у Европи која је довела до ослобађања од стране власти и доношења устава.
   Трибина је окупила поприличан број заинтересованих мештана Багрдана али и суседних села.

Здравко Сретеновић, мр Дејан Танић, Александар Рацић

мр Дејан Танић

уторак, 05. фебруар 2019.

Мање позната страна Великог рата: Савезници у очима Срба. СОКО трибина у Београду.

Библиотека "Милутин Бојић" и Српска омладинска културна организација СОКО су организовали трибину: "Мање позната страна Великог рата: Савезници у очима Срба". Предавач је Јасмина Томашевић. Трибина је одржана 5. фебруара 2019. у 19 часова, у библиотеци "Милутин Бојић", Илије Гарашанина бр. 5, Палилула. Модератор вечери био је Ђорђе Мамула.
Савезници у очима Срба
Линк догађаја: Савезници у очима Срба

понедељак, 28. јануар 2019.

Изложба "Други у Великом рату" у школи у Мајуру.

Српска омладинска културна организација СОКО је 28. 01. 2019. у склопу пројекта "Други у Великом рату" представила своју изложбу у ОШ "Радислав Никчевић" у јагодинском селу Мајуру. Изложбу су представили аутори, историчари Владимир Орбовић и Марио Јегдић. Ђацима старијих разреда ОШ "Радислав Никчевић" говорили су о мотивима и циљевима овог пројекта, како се дошло на идеју о изложби о другима у Великом рату и шта ова изложба заправо представља. На отварању изложбе, обратила се и директорка школе. Такође, ученица осмог разреда Александра Јовановић је рецитовала своју ауторску песму посвећену победи Србије у Велико рату.

Поставка изложбе "Други у Великом рату" у ОШ "Радислав Никчевић" у Мајуру
Почетак изложбе

уторак, 22. јануар 2019.

Отварање изложбе "Други у Великом рату" у јагодинској Гимназији

Дана 22. јануара 2019. Српска омладинска културна организација СОКО представила је своју изложбу "Други у Великом рату" ђацима и професорима јагодинске гимназије али и заинтересованим грађанима. Изложбу су отворили аутори, историчари Владимир Орбовић и Марио Јегдић, као пријатељ организације, историчар Ненад Анжел. Аутори су говорили о томе шта је била основна идеја за прављење баш ове изложбе и које су њене основне поруке, док је Анжел говорио о значају оваквих пројеката и њиховом доприносу општем познавању националне прошлости и едукацији младих, којима је, пре свега, овај пројекат намењен.

Отварање изложбе "Други у Великом рату"

Отварање изложбе "Други у Великом рату" 

Незапосленост у Поморавском округу на крају 2018. године

  Поморавски управни округ чине 6 општина: Јагодина, Ћуприја, Параћин, Рековац, Деспотовац и Свилајнац. На том подручју децембра 2018. било је незапошљено 24.524 особа, што је за 7,2% мање него децембра 2017. године. У свим општинама, према филијали Националне службе за запошљавање у Јагодини, пада незапосленост. У Јагодини је децембра 2018. године било незапослено 8.763 лица, што представља пад од 8.3% у односу на децембар 2017. године.
    Према попису из 2011. године Поморавски управни округ има 212.839. становника, док сам град Јагодина има 71.852 становника (градско подручје 37.282 становника). Град Јагодина спада према Закону о регионалном развоју у 2. групу по степену развијености.


четвртак, 17. јануар 2019.

Отварање изложбе "Други у Великом рату" и отворени час у ЕТШ "Славка Ђурђевић"

Српска омладинска културна организација СОКО је 17. јануара 2019. представила своју изложбу "Други у Великом рату", ђацима ЕТШ "Славка Ђурђевић" у Јагодини. Изложба "Други у Великом рату" је део истоименог пројекта "Други у Великом рату" који спроводи СОКО уз подршку Удружења "Сунце", ресурс центра за Шумадијски и Поморавски округ, у оквиру програма "Млади су закон", Министарства омладине и спорта Републике Србије.
После изложбе чланови Српске омладинске културне организације СОКО су у оквиру пројекта "Други у Великом рату" одржали отворени час за заинтересоване ђаке ове школе. Отворени час је носио назив "Очување културе сећања на примеру Великог рата" а одржали су га историчари Владимир Орбовић и Марио Јегдић.

Отварање изложбе "Други у Великом рату"

Отварање у изложбе "Други у Великом рату"

Отворени час

недеља, 13. јануар 2019.

Број Италијана у Далмацији у 19. и 20. веку

          Краљевина Далмација је уставом од марта 1850. била посебна круновина у саставу Хабзбуршке монархије. На Бечком конгресу 1815. године Аустрија је добила територије некадашње Млетачке републике. Претходно је власт вековима имала Република Светог Марка. Француске власти су током окупације Далмације, 1805-1815, спровеле попис 1806. године и том приликом је у котару Задар било 77.990 становника (62.290 римокатолика; 15.700 православаца), у котару Шибеник 54.580 становника (37.140 римокатолика; 17.440 православаца), у котару Сплит 87.070 становника (85.410 римокатолика; 1.490 православаца) Макарска 36.110 становника (35.290 римокатолика; 820 православаца). 
       У оквиру аустријске круновине постојала су четири округа: задарски, сплитски, дубровачки и которски. Према проценама за 1818. годину Далмација је имала 297.912 становника. Број становника се повећа са 341.292 (1828) на 416.144 (1857). Те 1857. спроведен је први модерни попис у Далмацији од стране хабзбуршких власти. Римокатолика је било 338.394 или 81,32%, док је православаца било 77.065 или 18.52%, укупно 416.144. Од тог броја Италијана је било 13.702 (око 5%)
            Године 1910. Срба и Хрвата је на попису било 610.649 (96.2%), док је Италијана било 18.028 (2.8%).
Копнена врата у Задру на којима се налази грб Млетачке републике
           У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (настала уједињењем 1. децембра 1918) 1921. спроведен је попис на целокупној територији. Треба подсети да је Истра, Горица, Градишка, део Крањске, Задар као и неколико острва припали Краљевини Италији Рапалским споразумом 1920. године. Такође, Слободна држава Ријека припала је Краљевини Италији Римским споразумом (1924). Пописом 1921. покрајина Далмација је има 620.432 становника, Срба или Хрвата 611.323, Италијана 4.706². Према Историји Југославије Бранка Петрановића у Краљевини СХС је 1921. године било 11.630 Италијана или 0,1%.
           Православних становника у Далмацији 1921. је било 106.132, док је римокатолика било 513.268. По срезовима: Бенковац (православних 25.433; римокатолика 18.664), Дубровник (православних 1986; римокатолика 36.001), Задар (православних 3.247; римокатолика 62.108), Имотски (православних 1.379; римокатолика 40.161), Книн (православних 29.572; римокатолика 25.402).
       После увођења Шестојануарске диктатуре и Закон о називу и подели Краљевине на управна подручја 1929, када је уведен назив Југославија и бановине, дошао је и попис 1931. године. Приморска бановина је обухватала највећи део Далмације али и делове Херцеговине и Босне, Дубровник је био у саставу Зетске бановине.
         Према ономе што би били срезови раније Далмације (од 1929. срезови Приморске и Зетске бановине): Бенковац (православних 31. 954; римокатолика 27.828), Биоград (православних 736; римокатолика 29.307), Брач (православних 30; римокатолика 17.294), Хвар (православних 295; римокатолика 22,834), Имотски (православних 1.440; римокатолика 41.327), Книн (православних 32.020; римокатолика 28.340), Корчула (православних 56; римокатолика 20.623), Макарска (православних 77; римокатолика 26.653), Сињ (православних 9.693; римокатолика 50.177), Сплит (православних 3.284; римокатолика 127.038), Шибеник (православних 10.028; римокатолика 57.762), Дубровник (Зетска бановина) (православних 2.342; римокатолика 47.132).³
           Италијанска мањина углавном је живела по већим градовима и острвима далматинским. Према попису из 1948. године у Народној републици Хрватској живело је  76.093 Италијана. Треба напоменути да је оволики број Италијана у Хрватској последица припајања Истре после Другог светског рата и пораза Италије. Према попису из 1991. године Италијана је било свега 21.303. Република Италија је 2005. године увела дан сећања (Дан сећања на фојбе) на прогоне и убијања Италијана у Демократској Федеративној Југославији и Федеративној Народној Републици Југославији.⁴ 

¹ Š. Peričić, O broju Talijana/talijanaša u Dalmaciji XIX. stoljeća, Radovi Zavoda za povijesne znanosti HAZU u Zadru, 45 (2003), 327-355
² Дефинитивни резултати пописа становништва од 31. јануара 1921, Сарајево, Државна штампарија 1932.; на основу језика.
³ Дефинитивни резултати пописа становништва од 31. марта 1931, Београд, Државна штампарија 1938.
⁴ Светлана Васовић-Мекина, Словеначке фојбе, италијански алиби за злочине фашизма, Политика, 10.02.2009.

Никола Томазео: Песма Далмацији

Охоли свет, јадна земљо моја,
Мрзи те ил' жали. Као што с трупа
У пола откинута мишка болно виси,
Тако, Далмацијо моја, туђи живот,
Напором тешким кроз жиле ти струји.
Ти беше српска, турска, талијанска, 
И француска беше, али још никад 
Ни сасма туђа, а ни сасма своја!
Отаџбине живе нема ко се од тебе роди 
Ал'не лажу ли мојој љубави болној 
Ведро небо и у отвореном ветру 
Слободан кедар и мирисави снег
Бадемова, весника прамалећа,
Видећеш ти своје голе хумове покривене
Шумовитом гором и облацима плодним.
Као пловне горе изгледаће ти луке 
И димови брзи (дисања лађа брекћућих брзином)
Бацаће свој гар кроз ваздух ти ведар.
Kао што птица, после дугог лета, 
Спушта се на одмор у шумскоме хладу, 
Тако ће са севера и запада, 
Крећући ка врелој светлости Истока, 
Свраћати к теби и лађе и мисли. 
И тад нећеш више бити само парче сироте земље 
Измеђ брда и мора и неколико растрканих острва, 
О отаџбино мој а, него ће васкрсла Србија 
(Ратничка мишка и благородно срце), 
И све земље, као под италским осмехом рођене, 
Које у баре претвори отоманска лењост, 
Са тобом један живот иједну вољу уцинити, 
И унећe ти y уморне жиле
Нову снагу. И ти, пружајући десницу Италији 
И леву руку Хелади, спајаћеш их 
У свето коло љубавних загрљаја. 
Ваљда ће и Угри и Германи 
Скинути преда те бахатост и бесност 
И осетит се као браћа са срцима 
У која сунце улива љубав у крв узаврелу. 
Јер је у теби Бог, ка оно у новој Италији, 
Саздо српски род из разних сојева 
И облика и осећаја људских, 
И  сложио у теби и плахост и разбор.
Дао ти је језик младеначки крепак, 
Који је између свих других којима Европа збори
Најбоље очувао трагове јаких времена 
Када је свет био дете у сумњи а див у љубави. 
Трпи презир и надај се, мила моја домовино. 
Ти си презрена, али твоју чедну главу 
Не обавиј а венац ни нечистог богатства 
Ни срамне славе. 
С временом ћеш већа ти постати
Али ћеш и зрелија за велике болове бити.

Никола Томазео 

Споменик Николи Томазеу у Шибенику

Никола Томазео (Шибеник, 9. октобар 1802 — Фиренца, 1. мај 1874), италијански и српски књижевник, новинар и лингвист. Рекао је: „Нама Србима народне су песме једина школа из које се можемо учити чистоти језика”. Писао је углавном на италијанском. Био је уредник Речника италијанскога језика у осам томова и Речника синонима. Борио се за слободу штампе у Италији и за уједињење Италије под републиканским уређењем. Често је био прогањан и затваран због својих политичких ставова. Заслужан је за ослобађање Венеције од аустријске власти, па је једно време био министар просвете (1848) у једногодишњој Републици Светога Марка.