Улице Јагодине: Митра Радановића

 Улица Митра Радановића налази се у јагодинској МЗ Табане и мањим делом у МЗ Стрелиште. Секу је улице Воје Марковића, Марка Радовановића, Живадина Смиљковића, Петра Кочића, Сарајевска, Лазе Лазаревића, Црновршка, Милана Премасунца, Живорада Костића.

Митар Радановић рођен је, пре Другог светског рата, у Турмету код Требиња, па је зато носио надимак Требињац. После одређеног времена прешао је да живи на подручје Горње Јабланице, у село Леце. Након завршетка Априлског рата, 17. априла 1941, у неком тренутку је Митар Радовановић приступио Жандармерији Владе народног спаса генерала Милана Недића. Добио је чин жандармеријског наредника али је сарађивао са партизанима. Он је помогао партизанима у нападу на рудник "Леце" септембра 1941. године и новембра 1941. у нападу на Лебане, Медвеђу и Леце. Вероватно је после тога приступио партизанском Јабланичком одреду. Као десетар Јабланичке чете Јабланичког НОП одреда Митар Радановић Требињац кажњен је, негде 1941-1942, опоменом пред стројем јер је у селу Лалиновцу одбио да руча јер је домаћица изнела само хлеб и со.

На планини Кукавици, у селу Калуђерцу, 7. фебруара 1943. године створен је Први јужноморавски НОП одред од Јабланичко-пасјачког одреда и Лесковачког одреда. За командира Друге чете Јабланичког батаљона  Првог јужноморавског НОП одреда одређен је Митар Радовановић Требињац. Јула 1943. године због већег прилива нових бораца створе још два ударна батаљона у оквиру Првог јужноморавског НОП одреда. За команданта Другог ударног батаљона је постављен Митар Радановић Требињац. Од Јужноморавског партизанског одреда 11. октобра 1943. године на простору формирана је Прва јужноморавска бригада на простору Пусте реке. За команданта Другог батаљона Прве јужноморавске бригаде одређен је Митар Радановић Требињац. На Пониквама, код Чајнича (дана Република Српска), од Шумадијске и Јужноморавске бригаде формирана је Трећа српска пролетерска ударна бригада фебруара 1944. године. Та бригада дошла је на простор Пусте реке августа 1944. године. У листу Борба, од 12. априла 1945. године, у делу Личне вести, наишли смо на обавештење Митра Радановића, сада капетана Југословенске армије, својој мајци и сестри у Требињу да је жив и здрав.

Ипак, након тог јављања мајци и сестри преко листа Борба, Митар Радановић није дуго поживео. Према подацима са његовог надгробног споменика погинуо је 1. маја 1945. године али није записано место страдања. Стоји да је био заменик команданта 47. дивизије и то у чину мајора Југословенске армије. 47. српска дивизија створена је 1. октобра 1944. године код Лебана. До пребацивања на простор Славонског Брода почетком маја 1945. године ова дивизија је имала задатак да чисти терене око Крагујевца и Краљева од заосталих припадника Југословенске војске у Отаџбини (четника). 

Надгробни споменик мајора Митра Радановића на јагодинском гробљу

Литература:

1) Д. Туровић, Горња Јабланица кроз историју, Београд 2002.

2) Н. Илић, Партизанско судство - фактор правде, морала и дисциплине у лесковачком крају 1941-1942, Лесковачки зборник 50 (2010), 273-288.

3) Лист Борба, од 12. априла 1945, бр. 90 страна 4.

Кобни 10. јун - Крај династије Обреновић

 За династију Обреновић кобан је 10. јун.

Пре тачно 155 година, 10. јуна (29. маја, по старом календару) 1868. године, нешто после 5 сати поподне у Кошутњаку, атентатори су убили просвећеног и државотворног владара Србије, кнеза Михаила М. Обреновића III.

Пре тачно 120 година, у ноћи између 10. јуна и 11. јуна (29. маја и 30. маја) официри завереници убили су краља Александра Обреновића и његову супругу Драгу Машин на зверски начин. тиме је престала да постоји државотворна династија Обреновића која је владала Србијом од 1815. до 1903. година са мањим прекидом од 1842. до 1858. године.

Представљање књиге "Родослов Обреновића"

 У четвртак, 8. јуна 2023. године, наши чланови посетили су представљање књиге "Родослов Обреновића". Организатори су били Историјски архив "Средње Поморавље" - Јагодина и Црквена општина при Храму Светих архангела Михаила и Гаврила. Представљање је одржано у новосаграђеној сали парохијског дома Старе цркве у Јагодини. Уводничар је био мр Дејан Танић који је објаснио на врло леп начин значај династије Обреновић али и династије Карађорђевић, наводећи да је под тим народним династијама изведена Српска револуција која је као најзначајнију последицу имала стварање економски независног српског сељака - сопственика поседа. Напослетку писац "Родослова Обреновића" Предраг Обреновић Јаковљевић је причао о томе зашто је написао ову књигу и поменуо неколико важних споредних делова породице Обреновић. 

Предраг Обреновић Јаковљевић и мр Дејан Танић