субота, 30. јул 2016.

Шетња ка Црном врху

     Чланови Српске омладинске културне организације "СОКО" су током своје шетње ка Црном врху (707м) учинили једно лепо дело. Прикупили су отпатке поред пута које су могли да понесу са собом. Међутим, морамо рећи да неодговорни грађани уништавају нашу природу. Наиме, током шетње наишли смо на једну дивљу депонију поред пута. Желимо да таквих дивљих депонија има све мање.
На врху Српска омладинска културна организација "СОКО"


Сакупљање отпадака





Дивља депонија поред пута

Дивља депонија пред пута


четвртак, 28. јул 2016.

28. јул 1914. Почетак Великог рата

На данашњи дан 1914.године, Аустроугарска објавила рат Краљевини Србији, месец дана после атентата на престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву. Даљи ток догађаја довео до Првог светског рата.



субота, 16. јул 2016.

Tрибина у Јагодини: „Руска царска породица Романов и Србија од 1613. до 1918.“

Српска омладинска културна организација „СОКО“ oдржала је 14. јула 2016. године у препуној сали Поморавског округа трибину:„Руска царска породица Романов и Србија од 1613. до 1918.“ Трибина је почела извођењем руских народних песама које су извеле сестре Марија и Теодора Симоновић. Трибину је отворио старешина Српске омладинске културне организације "СОКО" Александар Рацић. Приликом отварања Рацић је рекао да само братска Русија је увек била ослонац Србима кроз векове а нарочито за време славне династије Романов. На трибини о односима руског и српског народа током владавине царске породице Романов говорили су мр Дејан Танић, истакнути јагодински историчар, један од најбољих српских познаваоца руске историје и гост из Санкт Петербурга, докторанд Василиј Кононов, проф. историје.


"Односи Србије и Русије од почетка 17. века до 1918. године били су интезивни. Наша земља је развијала дипломатске, културне и духовне односе са братском Русијом тога доба у колико се узме у обзир чињеница да смо били под турском влашћу. Постојало је снажно прожимање руског и српског народа, односно руске државе и онога што је тад замењивало српску државу, а то је Српска православна црква. Постојало је снажно прожимање, снажна веза, која није била прекидана ни у једном тренутку од почетка 17. века па до 1918. године. Русија је због Србије на крају и ушла у Први светски рат и изгубила Царство и своју суштину. Да није било Руса и руске помоћи можда не бисмо нестали потпуно као народ али би још већи део српског народа био изгубљен због преласка у другу веру, отућивања од својих корена итд, у времену од 15. века па до почетка 19. века", рекао је магистар Дејан Танић. 


Гост из Санкт Петербурга Василији Кононов, осврнуо се на живот Романових који су на власт дошли 1613. године, у време када Русија практично није ни постојала већ је била подељена између више земаља и племићких породица. Романови су обновили Руско царство, владали триста година, направили од земље империју. Након револуција погубљени су, по налогу Лењина, 1918. године у Јекатеринбургу. Истакао је да је пет стрељачких водова Руса погубљено јер нису хтели да пуцају на цара Николаја и његову породицу, да би на крају егзекуцију Романових извршили Мађари и Летонци, припадници Црвене армије. Кононов је истакао једну занимљиву чињеницу, да Руси до краја постојања Совјетског Савеза нису знали да је цар Николај био стрељан заједно са целом својом породицом. На крају трибине докторанду Василију Кононову додељна је, у име Српске омладинске културне организације, слика са аманетом светог владике Николаја Велимировића како се треба односити према братском руском народу.







https://www.youtube.com/watch?v=uXCNJADQHdo

недеља, 10. јул 2016.

Трибина: Руска царска породица Романов и Србија од 1613. до 1918.

          Српска омладинска културна организација "СОКО" организује у четвртак, 14. јула 2016. године, трибину Руска царска породица Романов и Србија од 1613. до 1918. године. Трибина ће се одржати у сали Поморавског округа у Јагодини, са почетком у 18.00 часова. На трибини о односима руског и српског народа током владавине царске породице Романов говориће предавачи мр Дејан Танић из Историјског архива "Средње Поморавље" Јагодина и докторанд Василији Кононов, проф. историје из Санкт Петербурга.