СОКО: Скандалозно скрнављење бисте Сретена Аџића – захтевамо хитну реакцију надлежних

 📜 САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ ПОВОДОМ СКАНДАЛОЗНОГ СКРНАВЉЕЊА БИСТЕ СРЕТЕНУ АЏИЋУ

Српска омладинска културна организација СОКО најоштрије осуђује вандалски чин скрнављења бисте Сретена Аџића у Јагодини и захтева хитно утврђивање одговорности и санкционисање починилаца.

Као организација настала на Факултету педагошких наука у Јагодини, чији су оснивачи већином свршени студенти ове установе, не можемо остати неми пред нападом на симболе образовања, културе и националног достојанства.

Оскрнављена је биста човека који је утемељио Учитељску школу у Јагодини и оставио неизбрисив траг у српској просвети. Сретен Аџић није био само педагог — био је пример пожртвованости и човечности. У време Првог светског рата, учитељску школу претворио је у ратну болницу, док је као отац поднео најтежу жртву, изгубивши свог малолетног сина Милована.

Зато је овај чин више од обичног вандализма — он представља удар на вредности које као друштво морамо да бранимо.

Посебно забрињава чињеница да се овакви напади дешавају на месту које треба да буде простор знања, васпитања и поштовања историје. Биста се налази у дворишту Факултета педагошких наука у Јагодини, што овом догађају даје додатну тежину и озбиљност.

Очекујемо од надлежних органа да без одлагања идентификују и казне починиоце. Ћутање и нечињење у оваквим случајевима представљају опасан сигнал да је скрнављење културних и историјских симбола прихватљиво — а то не смемо дозволити.

Позивамо јавност да јасно стане у одбрану наших вредности, јер ако данас ћутимо на овакве поступке, сутра ћемо остати без онога што нас као народ одређује.

Старешинство
Српске омладинске културне организације СОКО

 

Оскрнављени споменик Сретену Аџићу

 

ТРИБИНА: ЈАГОДИНСКА СТАКЛАРА – 180 ГОДИНА ИНДУСТРИЈЕ У СРБИЈИ

      У новом парохијском дому Старе цркве у Јагодини одржана је трибина поводом 180 година од оснивања прве српске стакларе и почетка индустрије у Србији, на којој је говорила историчарка уметности и музејски саветник Завичајног музеја у Јагодини, Јасмина Трајков.

       Трибину су организовали Архијерејско намесништво Беличко и Српска омладинска културна организација СОКО, са циљем да се јавности приближи богата индустријска и културна историја Јагодине. Догађај је изазвао значајно интересовање публике, што потврђује и добра посећеност. 

Присутне је у име организатора поздравио један од старешина СОКО организације, проф. историје, Владимир Орбовић, који се захвалио Архијерејском намесништву Беличком на сарадњи, као и Јасмини Трајков, којој је дао реч.

       Говорећи о почецима индустријског развоја у Србији, Трајков је истакла да је јагодинска стаклара представљала један од његових темеља средином 19. века.

     „Прву стаклару отворио је Аврам Петронијевић, истакнута личност политичког живота Србије прве половине 19. века. Занимљиво је да је имао и кућу у Јагодини, где су му живели родитељи и супруга, и где су му рођена деца. Код њега је долазио и кнез Милош Обреновић, који му је био кум.

      Фабрика се налазила у селу Мишевићу, на обронцима Црног врха. Главна зграда, названа ‘Стаклана’, била је изграђена од печене цигле и имала је пет пећи, од којих су две служиле за топљење стакла. У посебној згради вршена је израда стакла за прозорска окна, а за раднике и њихове породице подигнуто је више стамбених објеката. Опрема је набављена у Баварској, а мајстори су доведени из Баварске и Чешке, па је технологија израде била слична оној у чешким и баварским мануфактурама. Према сачуваним изворима, фабрику је посећивао и кнез Александар Карађорђевић. Након смрти Аврама Петронијевића, фабрика је престала са радом. Ипак, њено оснивање представљало је важан корак у развоју државе, која је у том периоду тежила економском осамостаљивању и преласку са аграрне на индустријску привреду“, истакла је Трајков.

           Она је додала да су након затварања прве стакларе у Јагодини основане још две фабрике.

       „Другу фабрику отворио је Јулије Позитовац, Србин из Пеште, а трећу наш суграђанин Нацко Јанковић. Ипак, производња није могла да задовољи потребе домаћег тржишта, па је стакло увожено, што је отежавало пословање домаћих фабрика". Предузећа су се суочавала са финансијским потешкоћама и дуговима. Након смрти Нацка Јанковића 1898. године, његов син Душан покушао је да одржи производњу и спречи пропаст фабрике, али упркос напорима у томе није успео. Тако је једина домаћа фабрика стакла продата ‘Првој српској повлашћеној фабрици стакла за прозоре’ у Костолцу“, закључила је Трајков.

Предавање поводом 150. година од смрти Светозара Марковића

Српска омладинска културна организација "СОКО" у сарадњи са Гимназијом "Светозар Марковић" уприличила је 26. новембра 2025. у холу јагодинске гимназије предавање поводом 150. годишњице од смрти Светозара Марковића, политичког делатника, зачетника српске социјалистичке мисли, теоретичара економије, књижевности.

Уводничар и водитељ предавања била историчарка Ана Станковић, професор јагодинске гимназије. Она је поздравила присутне ђаке и професоре јагодинске гимназије и госте у име организатора овог предавања. Након тога, реч су узели јагодински историчари Нинослав Станојловић и мр Дејан Танић. Они су говорили о животу Светозара Марковића (1846 - 1875), његовим идејама, утицајима, књижевном стваралаштву, политичко - економским идејама и раду. Незабилазна тема је била његов живот у Јагодини, као и његове породице.

Позив на предавање о Светотозару Марковићу поводом 150. година од његове смрти

 Поводом 150. година од смрти Светозара Марковића, Гимназија "Светозар Марковић" и Српска омладинска културна организација "СОКО" позивају вас на предавање "СВЕТОЗАР МАРКОВИЋ - ЖИВОТ И ДЕЛО" које ће се одржати у холу Гимназије у среду 26. новембра 2025. у 19 часова.

Говоре: мр Дејан Танић из Историјског архива "Средње Поморавље" у Јагодини и професор историје Нинослав Станојловић.

Улаз је слободан.

Позив на предавање

28. јул - Дан Града Јагодине. Цртице из јагодинске средњовековне историје

На данашњи дан,  28. јула, (по јулијанском календару 15. јула ), 1399. године први пут је поменут у писаним изворима наш град Јагодина. У разрешници рачуна, коју су издали монахиња Евгенија (књегиња Милица) и њени синови Стефан и Вук, дубровачком трговцу Живулину Станишићу, десет година након Косовског боја, стоји да је она издата у "Јагодној". Књегиња Милица, после боја на Косову 1389. године и погибије кнеза Лазара Хребељановића, заједно је владала са својим синовима док они нису преузели вођење државе.

Други помен Јагодне у писаним историјским изворима везује за једну повељу деспота Стефана Лазаревића. Наиме, деспот је у Јагодни 8. јуна 1411. године издао повељу манастиру Хиландару којом је приложио манастиру неколико села у својој држави у замену шест аделфата (доживотно издржавање) у Хиландару.

Споменик књегињи Милици у Јагодини

Чувени српски историчар, Михаило Динић (1899-1970), указује да није сасвим сигурно шта је Јагодина тада представљала - трг, село или летњиковац владара. Ипак, највећи број историчара се слаже да је Јагодна у позном средњем веку имала статус трга. Треба напоменути да је Јагодна припадала жупи Белица која се помиње у Житију Св. Симеона (Стефана Немање). Постоји мишљење да је жупа Белица припадала српској држави већ у време великог жупана Вукана (оснивача династије Вукановић са краја 11. века), али да је дефинитивно ушла у састав тек са освајањем Стефана Немање. Саво Ветнић, познати јагодински археолог, сматрао је да се трг у Јагодни налазио око тадашње црквице (данас оронула зграда некадашње задруге "Вихор" на углу улице Вука Караџића и Иво Лоле Рибара). 

Историчари сматрају да је Јагодна једно време била део властелинства познате породице Јакшић (помињу се у народним епским песмама; некадашња улица Масарикова носи данас име Браћа Јакшић). Након што су Турци Османлије освојили Српску деспотовину 1459, Јагодна се поново помиње у вези са османским дефтером (попис) из 1476. године. Наводи се да је Јагодна припадала тимару (турски спахилук са могућим приходима до 20 хиљада акчи) хришћанина-спахије Милоша Белмужевића и да је доносила приход од 8 583 акче. У самом месту пописан је да има има 101 рајетинска кућа, 4 удовичке куће и да је досељено 26 влашких (влашких се односи на друштвени слој а не народност; слој становништва који је имао мање пореских обавеза од раје) породица. Ипак, због угарско-турских сукоба део становништва се разбежао а процењени приходи за закуп пазара у Јагодни био је 2600 акчи. Забележено је да су постојале и две воденице у Јагодни, једна рајетинска а друга је припадала нечијем хасу (турски спахилук са могућим приходима преко 100 хиљада акчи).  На основу овог дефтера можемо сматрати да је у Јагодни живело отприлике 600-700 житеља. 

Већ на дефтеру из 1516. године у Јагодни имамо 98 рајетинских кућа, две удовичке куће и 26 неожењених мушкараца. Саво Ветнић је сматрао да се у османско доба трг налазило на падини испод Црвеног брда, између Вољевачког потока и Лозног расадника. Током изградње фабрике "Елмос" нађен је дубровачки новац, а током проширења Лозног расадника, после 1945, нађен је млетачки новац из 17. века. На раскршћу путева између Јагодине, Багрдана и Доњег Штипља налази се потес који има назив Панађуриште где су налажени археолошки остаци од 12. до 18. века.

 Статутом Града Јагодине који је донела Скупштина Града Јагодине 2008. године за Дан града је узет датум првог помена Јагодине - 28. јул.

Истраживачи из 19. века о јагодинској средњовековној историји

Милан Ђ. Милићевић о старинама у Јагодини 

"У Јагодини имају темељи од грађевина, које као да ће бити старије од Турака, а стоји и једна лепа џамија, од тесаног камена, што је, наравно, сведок њихове некадашње моћи у овој моравској питомини. На Ђурђевом брду, више саме Јагодине, имају неке развале од некаквих грађевина: мисли се да су то били двори Ђурђа деспота, од кога је и име том брду остало." (М. Ђ. Милићевић, Кнежевина Србија, Београд 1876, 181-182)

 Пуковник Јован Мишковић о старинама у Јагодини 

"На Ђурђевом брду било је неких остатака, за које се прича, да су ту били двори Ђурђа деспота, по коме се и ово брдо прозвало. У Јагодини, налазе се такође знаци неких старинских грађевина." (Ј. Мишковић, Кратки опис Јагодинског округа, Гласник Српског ученог друштва 64 (1885), 221)

Феликс Каниц о старинама и историји јагодинској 

"Па ипак, Јагодина има богату историјску прошлост. Оруђе које je нађено код оближњег, 3 km удаљеног Буковча сведочи да су овде људи били настањени већ у праисторијско време. Из које епохе потичу зидови који се виде на североисточној периферији Јагодине, показаће детаљнија истраживања њихових темеља. Према једном старом плану у бечком Ратном архиву закључујем да je паланка настала на античким остацима. Постојање Јагодине у време средњовековне Србије потврђује једна хрисовуља деспота Стефана Високог, послата манастиру Хиландару, a датирана: Јагодина, 20. јуна 1441.1 У доба Турака варош je представљала важну саобраћајну тачку. Од Београда до ње стизало се четвртог дана. Дерншвам (1553) и путник Швајгер (1577) помињу Јагодину као велико, лепо место. Тада je у њој било 4 караван-сераја и 2 џамије са мермерним чесмама. У исто време Герлах je тамо нашао једног бега који je код Јагодине у три села населио многе Угре с њиховим породицама. Царски изасланик je коначио код једног Турчица који се хвалио да je Мухамедовој вери привео више хришћанских девојака. У следећем столећу изгледа да je Јагодина заостала. Према Хаџи-Калфи, она je тада имала само једну џамију и једно купатило. И поред тога, остала je стратегијски важно место, за које су се у ратовима Аустрије са султаном често водиле битке. Из тога времена потиче поменути план у бечком Ратном архиву на коме je јагодинска паланка показана као дугуљаст правоугаоник са бедемима и са шест кула. Mon. serb., 569. 39 Србија, земља и становништво 609 238 У славном походу 1689. под Емануелом Баварским, принц Лудвиг Баденски je, оперишући самостално, са својим корпусом од 24000 људи код Јагодине изненадио готово двапут јачу турску главнину. Турци су веровали да je царска војска још под Смедеревом, па су у првом страху напустили свој положај, оставивши комору. Киша која није престајала учинила je непроходним подводно моравско земљиште и спречила успешно гоњење. Док je царска пешадија код оближње Баточине копала шанчеве да би осигурала свој логор, коњица je под Пиколоминијем и Ветеранијем разбила турску коњицу (12000 људи) под младим татарским ханом, која je била и претходница војске великог везира. У заштити шанца појачаног једном притоком Мораве, Турци су заузели положај насупрот царској војсци; вештим маневрима маркграф их je ипак збацио са тог положаја (30. августа) и гонио све до Ниша. Три хиљаде Турака je изгинуло, a 108 топова, 1000 камила и цео логор пали су као плен у руке Аустријанцима. И следеће године je Јагодина остала главно упориште царске армије. Из Јагодине je 1737. маршал Зекендорф упутио објаву рата изненађеном нишком паши. Царска пешадија се кретала према турској граници старим војним путем преко Гроцке, Колара, Баточине и Багрдана, a коњица преко Паланке и Јагодине. За марш од Београда до Јагодине требало je једанаест дана; много времена чак и кад се узму у обзир тадашњи лоши путеви и велика јулска жега. У рату Аустрије и Русије са Турском 1789. године хришћанско становништво Србије je, као и ранијих година, било наклоњено својим ослободиоцима. Капетан Коча, њихов најистакнутији вођ (рођен у селу Пањевцу, северно од Јагодине), извојевао je са својим ратницима многе победе, a кад je пуковник Михаљевић после освајања Београда стигао с једним одредом добровољаца у Јагодину, заузет je и тамошњи редут. Муслиманско варошко становништво je побегло у Карановац, али се после Свиштовског мира вратило. Мало je градова у Србији који су после тога обест још безобзирнијих јаничара и дахија јаче осетили од Јагодине, и зато 1804. године нигде није тако радосно дочекан Карађорђев позив на устанак, иако je турска посада у Јагодини била после београдске најјача. Злогласни Фочић Мехмед-ага запретио je »хајдучком гнезду« да ће га сравнити са земљом. У почетку су слабији устаници подлегали непријатељској надмоћи, али кад су Карађорђеве чете приморале Турке да се боре на разним странама, они су, после неколико изгубљених битака, морали да напусте Јагодину. Кад je султанова војска 1809. победоносно продирала десном обалом Мораве, Јагодинци су сами запалили своју варош да je не би предали непријатељу и истовремено се окупили у шанцу на брду Липару; одатле су, у испадима, задавали надирућим Турцима такве ударце да су ови били присиљени на повлачење. Кад je Полумесец 1813. поново завладао Србијом, храбри Јагодинци су са Хаџи-Продановим четама опет покушали да je ослободе. Стога je међу 610 стотинама оних који су у Београду набијени на колац или обешени био велик број родољуба из области око Белице. Неуспели покушај није био разлог храбрима да не предузму нове. Године 1815, кад je Милош Обреновић позвао српски народ у борбу, раја Црног врха je код Белице ископала шанац, на који je без успеха јуришао Тахир-паша, који je из логора Ћерима Бошњак-паше код Јагодине био послат у помоћ опседнутим крагујевачким Турцима. »Бежите, ђаури, бежите«, довикнуо je браниоцима шанца. Али тада одјекну један хитац, његов коњ паде, и после огорчене борбе Турци побегоше. Многи су остали на бојишту, 70 их je заробљено. Вест о победи стигла je Милошу у тренутку кад су његови људи, које je ћаја-паша из Чачка био добро притиснуо, већ били клонули духом и били спремни да напусте шанчеве на Љубићу. Кад je вест гласно прочитана, Милошева храбра жена, потоња кнегиња Љубица je узвикнула: »Видите ли шта су Јагодинци урадили? A ви? Припашите кецеље и пустите нас жене да пођемо у бој!« И касније, код Ћуприје, Баточине и на другим местима истицали су се борци из овога краја. Са њиховог утврђеног положаја на Таборишту Милош je започео преговоре с Марашли-пашом који су довели до коначног ослобођења Србије од непосредне турске владавине." (Ф. Каниц, Србија, земља и становништво од римског доба до краја XIX века, Београд 1985, Српска књижевна задруга, 609-611) 

"...А једна велика циглана прерађује изврсну глину овога брда, чије име потиче од црквице коју je саградио Ђурађ Бранковић; хиљаду комада ове цигле стаје 12 динара. Како остаци древних зидина показују, од овог доброг материјала су прављене опеке већ у римско доба и у средњем веку." (Ф. Каниц, Србија, земља и становништво од римског доба до краја XIX века, Београд 1985, Српска књижевна задруга, 616)

Васкршња честитка

 Драга наша браћо и сестре, старешинство Српске омладинске културне организације "СОКО" честита свим православним верницима Васкрс. Наша жеља је да на свети дан васкрса Исуса Христа пожелимо свим нашим грађанима мир, здравље и љубав.

Наше жеље у овој години су да се наша омладина тргне из дубоког сна и да се врати својој историји, традицији, култури и вери, јер онај ко не познаје своју прошлост не може имати путoказ у будућност. Искрено се надамо да ће кренути да јача јединство и саборност, јер је то једини услов за јачање нашег колектива, односно друштва. Време је да кренемо да праштамо једни другима и да нa сваки начин гледамо како ћемо помоћи једни другима, како би превазишли све проблеме које имамо и који нас очекују. Ово је празник мира, љубави, праштања и давања. Потребно је да штитимо и помажемо једни друге. Када помогнемо неком другом помажемо себи. Нека нас љубав Божија води ка спасењу, миру и радости. 

ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ-ВАИСТИНУ ВАСКРЕСЕ! 

Старешинство Српске омладинске културне организације

Божићна честитка 2024. године

 Драга наша браћо и сестре, старешинство Српске омладинске културне организације "СОКО" честита свим православним верницима најрадоснији хришћански празник, Божић. Наша жеља је да на свети дан рођења Господа нашег, Исуса Христа, пожелимо свим нашим грађанима мир, здравље и љубав. Наше жеље у овој години су да се наша омладина тргне из дубоког сна и да се врати својој историји, традицији, култури и вери, јер онај ко не познаје своју прошлост не може имати путoказ у будућност. Искрено се надамо да ће кренути да јача јединство и саборност, јер је то једини услов за јачање нашег колектива,  односно друштва. Време је да кренемо да праштамо једни другима и да нa сваки начин гледамо како ћемо помоћи једни другима,  како би превазишли све проблеме које имамо и који нас очекују. Ово је празник мира, љубави, праштања и давања. Потребно је да штитимо и помажемо једни друге. Када помогнемо неком другом помажемо себи.  Нека нас љубав Божија води ка спасењу, миру и радости. 

МИР БОЖИЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ!

28. јул - Дан града Јагодине

 На данашњи дан, 15. јула (по јулијанском календару), 1399. године први пут је поменут у писаним изворима наш град Јагодина. У разрешници рачуна, коју су издали кнегиња Милица и њени синови Стефан и Вук, дубровачком трговцу Живулину Станишићу, стоји да је она издата у "Јагодној". Чувени српски историчар, Михаило Динић (1899-1970), указује да није сасвим сигурно шта је Јагодина тада представљала - град, село или летњиковац владара. Књегиња Милица после боја на Косову 1389. године заједно је владала са својим синовима док они нису преузели вођење државом.

Отада је прошло 624 године. Град Јагодина обележава 28. јул као дан града.

Резултати пописа 2022. године за подручје града Јагодине

Попис на територији Републике Србије (без територије АП Косово и Метохија која се налази под управом Уједињених нација) одржан је 2022. године јер 2021. године још увек трајала пандемија коронавируса. На попису 2011. године на територији града Јагодине живело је 71 852 становника, на градском подручју 37 282 становника и на сеоском подручју 34 570 становника. По последњем попису из 2022. године на подручју града Јагодине живело је 64 644 становника, на градском подручју 34 892 становника и на сеоском подручју 29 752 становника. Треба узети у обзир да на последњем попису насеље Буџино Брдо се пописивало као део Вољавча, део насеља Колонија до некадашње фабричке пруге као део Мајура и део насеља Железнички мост као део Буковча, део Ракитова пописиван је као део Јагодине, део који је на прошлом попису пописиван као део Драгоцвета сада је пописиван као део Винораче.

Демографија Поморавског округа 2011-2022.
Преузето са инстаграм странице serb.hist.mapper

Овде ћемо представити број становника 52 села на подручју града Јагодине, према попису из 2022. године, а у заградама биће представљен број становника према попису 2011. године.

Багрдан 645 становника (809 становника према попису из 2011. године), - 20.27%

Белица 266 становника (342 становника према попису из 2011. године), - 22.22%

Бресје 515 становника (650 становника према попису из 2011. године), - 20.76%

Буковче 834 становника (844 становника према попису из 2011. године), - 1.18%

Бунар 343 становника (461 становника према попису из 2011. године), - 25.59%

Винорача 1084 становника (999 становника према попису из 2011. године), + 7.85

Вољавче 1703 становника (1910 становника према попису из 2011. године), - 10.83%

Врановац 113 становника (137 становника према попису из 2011. године), - 17.51%

Врба 149 становника (207 становника према попису из 2011. године), - 28.01%

Главинци 410 становника (524 становника према попису из 2011. године), - 21.75%

Глоговац 1102 становника (1287 становника према попису из 2011. године), - 14.37%

Горње Штипље 83 становника (145 становника према попису из 2011. године), - 42.75% 

Горњи Рачник 62 становника (88 становника према попису из 2011. године), - 29.54%

Деоница 524 становника (613 становника према попису из 2011. године), - 14.52%

Добра Вода 311 становника (379 становника према попису из 2011. године), - 17.94% 

Доње Штипље 158 становника (202 становника према попису из 2011. године), - 21.78%

Доњи Рачник 403 становника (548 становника према попису из 2011. године), - 26.45%

Драгоцвет 978 становника (1147 становника према попису из 2011. године), - 14.73%

Драгошевац 346 становника (450 становника према попису из 2011. године), - 23.11%

Дражмировац 311 становника (419 становника према попису из 2011. године), - 25.77%

Дубока 439 становника (632 становника према попису из 2011. године), - 30.54%

Ивковачки Прњавор 77 становника (88 становника према попису из 2011. године), - 12.5% 

Јошанички Прњавор 18 становника (36 становника према попису из 2011. године), - 50%

Каленовац 13 становника (21 становника према попису из 2011. године), - 33.3%

Ковачевац 269 становника (287 становника према попису из 2011. године), - 6.27%

Коларе 396 становника (588 становника према попису из 2011. године), - 32.65%

Кончарево 1565 становника (1640 становника према попису из 2011. године), - 4.57%

Кочино Село 743 становника (930 становника према попису из 2011. године), - 20.11%

Ловци 637 становника (798 становника према попису из 2011. године), - 20.17%

Лозовик 226 становника (282 становника према попису из 2011. године), - 19.86%

Лукар 79 становника (116 становника према попису из 2011. године), - 31.89%

Мајур 2480 становника (2863 становника према попису из 2011. године), - 13.37%

Мали Поповић 265 становника (377 становника према попису из 2011. године), - 29.70%

Медојевац 119 становника (131 становника према попису из 2011. године), - 14.50%

Међуреч 359 становника (394 становника према попису из 2011. године), - 8.88%

Милошево 771 становника (1043 становника према попису из 2011. године), - 26.08%

Мишевић 112 становника (150 становника према попису из 2011. године), - 25.33%

Ново Ланиште 507 становника (618 становника према попису из 2011. године), - 17.96%

Рајкинац 300 становника (412 становника према попису из 2011. године), - 27.18%

Ракитово 1741 становника (2017 становника према попису из 2011. године), - 13.68%

Рибаре 3152 становника (3601 становника према попису из 2011. године), - 12.47%

Рибник 237 становника (287 становника према попису из 2011. године), - 17.42%

Сиоковац 315 становника (352 становника према попису из 2011. године), - 10.51%

Слатина 110 становника (167 становника према попису из 2011. године), - 34.13%

Старо Ланиште 417 становника (460 становника према попису из 2011. године), - 9.35%

Старо Село 30 становника (52 становника према попису из 2011. године), - 42.31%

Стрижило 225 становника (365 становника према попису из 2011. године), - 38.36%

Топола 21 становник (20 становника према попису из 2011. године), + 5%

Трнава 2394 (2448 становника према попису из 2011. године), - 2.21%

Црнче 141 становника (201 становника према попису из 2011. године), - 29.85% 

Шантаровац 310 становника (390 становника према попису из 2011. године), - 20.51%

Шуљковац 584 становника (643 становника према попису из 2011. године), - 9.18%

Целокупна територија града Јагодине од пописа 2011. до пописа 2022. изгубила је 7 208 становника или 10.03%. Само градско подручје је изгубило 2 390 становника или 6.41%, док су сеоска подручја изгубила чак 4 818 становника или 13.93%. Једина села која су имала повећање броја становника су Винорача (са 999 на 1084, због промена територије пописивања) и Топола (са 20 на 21). Највише су становника изгубила црновршка села од којих су нека имала већи број становника у 19. веку него данас. Такође треба додати да је епидемија коронавируса повећала број умрлих током 2020. и 2021. године за више од 50%. Наталитет и одлазак на рад у стране државе, где већина трајно остане, су највеће бољке наше државе. 

Литература:

Рађено на основу података Републиког завода за статистику за 2011. годину и 2022. годину.

Представљање књиге "Родослов Обреновића"

 У четвртак, 8. јуна 2023. године, наши чланови посетили су представљање књиге "Родослов Обреновића". Организатори су били Историјски архив "Средње Поморавље" - Јагодина и Црквена општина при Храму Светих архангела Михаила и Гаврила. Представљање је одржано у новосаграђеној сали парохијског дома Старе цркве у Јагодини. Уводничар је био мр Дејан Танић који је објаснио на врло леп начин значај династије Обреновић али и династије Карађорђевић, наводећи да је под тим народним династијама изведена Српска револуција која је као најзначајнију последицу имала стварање економски независног српског сељака - сопственика поседа. Напослетку писац "Родослова Обреновића" Предраг Обреновић Јаковљевић је причао о томе зашто је написао ову књигу и поменуо неколико важних споредних делова породице Обреновић. 

Предраг Обреновић Јаковљевић и мр Дејан Танић

Васкршња честитка

 Драга наша браћо и сестре, старешинство Српске омладинске културне организације "СОКО" честита свим православним верницима Васкрс. Наша жеља је да на свети дан васкрса Исуса Христа пожелимо свим нашим грађанима мир, здравље и љубав.

Наше жеље у овој години су да се наша омладина тргне из дубоког сна и да се врати својој историји, традицији, култури и вери, јер онај ко не познаје своју прошлост не може имати путoказ у будућност. Искрено се надамо да ће кренути да јача јединство и саборност, јер је то једини услов за јачање нашег колектива, односно друштва. Време је да кренемо да праштамо једни другима и да нa сваки начин гледамо како ћемо помоћи једни другима, како би превазишли све проблеме које имамо и који нас очекују. Ово је празник мира, љубави, праштања и давања. Потребно је да штитимо и помажемо једни друге. Када помогнемо неком другом помажемо себи. Нека нас љубав Божија води ка спасењу, миру и радости. 

ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ-ВАИСТИНУ ВАСКРЕСЕ! 

Старешинство Српске омладинске културне организације

СОКО упалио свеће на споменик палим пилотима Краљевине Југославије на Липару

     Српска омладинска културна организација "СОКО" упалила је свеће на спомен обележје палим пилотима Краљевине Југославије који нису се предали током Априлског рата 1941. него су се борили до краја против ваздухоплова Луфтвафеа. Овај рат, иако кратак, трајао је 11 дана, одисао је родољубљем и борбеношћу пилота Југословенског Краљевског Ваздухопловства. Јуначка одбрана Београда и бомбардовање положаја немачке нацистичке и италијанске фашистичке војске лекције су за будућност како и даље Давид може да се бори против Голијата.

Споменик пилотима-јунацима ЈКВ на Липару

   Нажалост, и поред јуначког отпора краљевска авијација морала је да се повлачи. Авион Ратног ваздухопловства Краљевине Југославије са три члана посаде 12. априла оборен је изнад Јагодине, коју су Немци заузели 10. априла, и срушио се на подручје Липара. Том приликом погинула су три авијатичара: командант 64. групе 3. бомбардерског пука мајор Бранко Фанедл (1903-1941), капетан I класе Никола Теофилов (1905-1941) и наредник-механичар-стрелац Фрањо Рибич (1911-1941). 

         Оно што је новина јесте насипани туцаник на путу који води до споменика пилотима-јунацима и омогућава избегавање каљуге. Представници наше организације почистили су смеће око простора споменика и упалили свеће за душе погинулих јунака.

Саопштење организације СОКО поводом напада на српску омладину на Косову и Метохији 6. и 7. јануара 2023.

            Наша организација СОКО најоштрије осуђује крвави напад Албанаца на невину српску децу, Стефана (11) и Милоша (21), који су носили бадњак ка свом селу Готовуша у општини Штрпце и на Стефана Томића (18) из Клокота који се са братом враћао са Божићне литургије. 

            Ово је удар Албанаца на српску омладину у јужној покрајини и на православну веру све у једном циљу - да се стави до знања да српски народ и православна вера су непожељни на Косову и Метохији. Ово је подстрекивање на исељавање српског народа са вековних огњишта!

               Тражимо да се кривци пронађу и да им се суди за учињена дела и да се државе Квинте јаве и најоштрије осуде ове нападе на српско становништво.

Васкршња честитка

 Драга наша браћо и сестре, старешинство Српске омладинске културне организације "СОКО" честита свим православним верницима Васкрс. Наша жеља је да на свети дан васкрса Исуса Христа пожелимо свим нашим грађанима мир, здравље и љубав.

Наше жеље у овој години су да се наша омладина тргне из дубоког сна и да се врати својој историји, традицији, култури и вери, јер онај ко не познаје своју прошлост не може имати путoказ у будућност. Искрено се надамо да ће кренути да јача јединство и саборност, јер је то једини услов за јачање нашег колектива, односно друштва. Време је да кренемо да праштамо једни другима и да нa сваки начин гледамо како ћемо помоћи једни другима, како би превазишли све проблеме које имамо и који нас очекују. Ово је празник мира, љубави, праштања и давања. Потребно је да штитимо и помажемо једни друге. Када помогнемо неком другом помажемо себи. Нека нас љубав Божија води ка спасењу, миру и радости. 

ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ-ВАИСТИНУ ВАСКРЕСЕ! 

Старешинство Српске омладинске културне организације

МАРТОВСКИ ПОГРОМ 2004, 18 година касније кривци су и даље на слободи

     На данашњи дан, 17. марта, 2004. године догодио се мартовски погром Срба на Косову и Метохији. Од 17. до 19. марта из својих кућа је протерано више од 4000 људи, убијено осморо Срба а повређено и рањено преко 900 људи. Спаљено је око 800 српских и око 90 ашкалијских кућа, етнички је очишћено шест градова и девет села од Срба. Уништено је или оштећено 35 манастира или цркава, од којих је 19 категорисано као споменици културе. Уништене су зграде Призренске Богословије и Епископски двор у Призрену. Оскрнављена су многа српска гробља.

Мартовски погром 2004.

    Република Србија је 21. марта 2004. прогласила дан жалости због жртава током немира. Међународна заједница остала је нема на погром над Србима. Мир у јужној српској покрајини је 2004. године чувао је КФОР  са 39.000 војника и 8.000 УН полицајаца који нису ништа предузели да заштите Србе од напада Албанаца.

    Сећајте се јер ако ми заборавимо, ко ће се сећати. "Ако заборавим тебе Јерусалиме, нека ме заборави и десница моја. Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не упамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља својега." Псалам 137.

У ОДБРАНУ ДР МИЛОША КОВИЋА, А ЗА ЧАСТ ФИЛОЗОФСКОГ ФАКУЛТЕТА

    Данашње време носи нове изазове, а један од највећих изазова данашњице је - БИТИ ЧОВЕК. Једна пословица каже: „Васпитавај дечака – васпитао си човека, васпитавај девојчицу – васпитао си нацију!“ Огромну улогу у васпитању деце има сама породица, док онај кључни фактор има образовни систем.  

Проф. др Милош Ковић

    Једна од високо образовних установа која већ више од једног века одолевала свим друштвеним и политичким ударима, која је изнедрила врхунске интелектуалце и била расадник за стварање интелектуалаца који ће срчано бранити српске националне интересе јесте Одељење за историју Филозофског факултета у Београду. На нашу велику жалост последњих година ова најстарија установа на Београдском универзитету променила је свој курс, јер је воде људи који зарад својих личних интереса, интереса неких страних фактора ову установу претварају у своје лично власништво, а оне који се у њихов систем не уклапају и мисле слободно склањају са пута не бирајући средства. Ову групу на факултету предводе људи који годинама уназад врше прогон професора и студената, а за које се зна да су НАТО лобисти. Професор др Милош Ковић један је од ванредних професора који годинама уназад трпи прогоне ове скупине, као и студенти којима је он ментор. Прогон над др Ковићем ових дана је кулминирао јер ова скупина припрема да га остави без посла. 

     Шта им је проф. др Милош Ковић скривио? Крив је зато што брани српски народ! Крив је што не допушта кривљење историје по стандардима западних сила! Крив је што ради свој посао и што пише књиге! Крив је што одлучно и бескомпромисно брани Косово и Метохију! Крив је што је глас српске националне свести! Против њега су ове "колеге" поднеле и тужбе, али је проф. др Милош Ковић на суду изашао као победник. Изаћи ће он као победник и у овоме, али му у томе морамо помоћи сви ми! 

    Ова ситуација на Филозофском факултету, због своје историје и свега онога што смо навели у овом тексту, треба да буде тема и на неким већим инстанцама, као што је управа Универзитета која је дужна да овакво понашање санкционише јер најстарији факултет у Србији не сме да буде ничије приватно власништво, а камоли расадник НАТО лобиста. Зато овога пута апелујемо на студенте, интелектуалце, појединце, удружења, организације и покрете да се организујемо и да одлучно станемо у одбрану проф. др Милоша Ковића. Како радили тако нам Бог помогао! 

Старешинство "СОКО" организације

СОКО упалио свеће на споменик палим пилотима Краљевине Југославије на Липару

    Српска омладинска културна организација "СОКО" упалила је свеће на спомен обележје палим пилотима Краљевине Југославије који нису се предали током Априлског рата 1941. него су се борили до краја против ваздухоплова Луфтвафеа. Авион Ратног ваздухопловства Краљевине Југославије са три члана посаде оборен је изнад Јагодине 12. априла и срушио се на подручје Липара. Том приликом погинула су три авијатичара: командант 64. групе 3. бомбардерског пука мајор Бранко Фанедл (1903-1941), капетан I класе Никола Теофилов (1905-1941) и наредник-механичар-стрелац Фрањо Рибич (1911-1941). 

СОКО упалио свеће на споменик палим пилотима Краљевине Југославије

СОКО одао почаст пилоту Животи Ђурићу

 Чланови Српске омладинске културне организације СОКО положили су венац на спомен обележје хероју пилоту потпуковнику Животи Ђурићу у Давидовцу крај Параћина који погинуо 25. марта 1999. током дејства по кампу терористичке ОВК на простору Глоговца у јужној српској покрајини. Слава и хвала пилоту хероју Животи Ђурићу који је наставио славну традицију српских пилота који су се борили против вишеструко јачих непријатеља!

Чланови СОКО организације испред споменика пилоту хероју Животи Ђурићу

МАРТОВСКИ ПОГРОМ - 17 ГОДИНА ЈЕ ПРОШЛО, КРИВЦИ СУ И ДАЉЕ НА СЛОБОДИ!

    На данашњи дан 2004. године догодио се масовни погром Срба на Косову и Метохији. Од 17. до 19. марта из својих кућа је протерано више од 4000 људи, убијено двадесет и осморо а рањено преко 900 људи. Спаљено је 935 српских кућа, етнички је очишћено шест градова и девет села. Уништенe су или оштећене 32 цркве, од којих је 19 категорисано као споменици културе. Уништене су зграде Призренске Богословије и Епископски двор у Призрену. Оскрнављена су многа српска гробља.

    Уништено је око 10.000 вредних фресака, икона, путира и многих других црквених реликвија, као и књиге крштених, венчаних и умрлих, које сведоче о вековном трајању Срба на Косову и Метохији. На слици је улаз у спаљену и порушену цркву Светог Ђорђа у Призрену са поруком шиптарских терориста косовско-метохијским Србима. КФОР, који је задужен од Уједињених нација за одржавање реда и мира, није ништа учинио да заштити животе Срба и српског културног наслеђа. 

    Сећајте се јер ако ми заборавимо, ко ће се сећати. "Ако заборавим тебе Јерусалиме, нека ме заборави и десница моја. Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не упамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља својега." Псалам 137.

СРЕТЕЊЕ 2021.

 Због тешке епидемиолошке ситуације проузроковане епидемијом корона вируса Српска омладинска културна организација донела је одлуку да не организује традиционалну трибину поводом дана државности - Сретења!

Поставићемо овде снимак наше последње трибине посвећене Сретењу - Вожд Карађорђе и књаз Милош