субота, 03. децембар 2016.

Српски средњовековни дворци

Српски средњовековни дворови, заокупљају пажњу историчара више од једног века. Због историјских околности истраживачи су се налазили пред нерешивим проблемима. Турска освајања и миграциони процеси који су у каснијем периоду захватили језгро средњовековне српске државе, препустили су забораву и пропадању многе урбане целине, међу којима и резиденције српских владара. Дворови из раног средњег века су: Достиник, Стон, Прапрат, Котор, Скадар. Из позног дворови српских владара у највећем броју налазили су се на Косову. Трагови о постојању ових здања, нарочитио из немањићког периода, остали су сачувани само у писаним изворима, без сигурне убикације и потврде на терену.
Такав је случај са дворовима у Сврчину, Паунима, Неродимљу, Штимљу и Породимљу, које више дипломатичких и биографских извора везује за релативно мали простор околине данашњих насеља Штимља и Урошевца.


 Главни разлог за непостојање остатака дворова у Србији, све до кнеза Лазара, јесте што су владари највероватније имали "мобилне" дворове, тј. током године су путовали по земљи и боравили у дрвеним здањима, од којих данас нема трагова. Тако и анонимни писац из западне Европе, док је пролазио кроз државу краља Милутина, напомиње да је све изграђено од дрвета и да камена није видео. Од времена кнеза Лазара се дворови и палате селе унутар зидина утврђења и градова (Крушевац, Сталаћ, Козник, Београд, Смедерево...). Поред ових дворова на Косову, постојао је и један у Рибнику код Призрена, за који се зна из писаних извора. О тим дворовима на Косову су писали Стојан Новаковић и Сима Ћирковић, а о Рибнику Војислав Јовановић.




О дворцу Сврчин

Брдо Главица у селу Сврчину, северно од Урошевца. Ово узвишење је у средњем веку, па чак и до 19. века, било острво у средини вештачког Сврчинског језера (Сазлијског блата), које је временом исушено. На овом узвишењу је још Бранислав Нушић видео и описао остатке цркве. Овде, на острву усред језера, налазио се двор Сврчин и црква, где је Стефан Душан крунисан за краља 1331. године.
Могуће место дворца Сврчин на Google Earth


"...и када је био сабран цео сабор српске земље у његову царском двору Сврчину, и када је био славни празник Рођење пресвете Богородице, и на навечерје учинише хвалбена славословља, како је на похвалу славном празику, и опет ноћно стајање такође, и ујутро, дан недеље, учинише на овом благочастивом све по законском уставу у цркви светога Претече, и преосвећени архиепископ кир Данило учини молитву, и узевши царски венац (круну) у своје руке, и положи на свечасну главу његову, говорећи..." (Архиепископ Данило II). Овај амбијент би највише одговарао данашњем Бледском језеру са острвом у Словенији.


Бледско језеро, овакав амбијент највише би одговарао Сврчинском језеру

                                                          А. Ристић, мастер археолог



Нема коментара:

Постави коментар