уторак, 29. мај 2018.

Годишњица Мајског преврата


          29. маја навршава се стопетнаеста година од убиства краљевског пара којим је окончана владавина династије Обреновића. Последњи представник династије Александар V Обреновић живот је окончао у мајском преврату 1903.године.

          Александар Обреновић рођен је 14.августа 1876. у Београду од оца кнеза Милана и мајке кнегиње Наталије. Детињство проводи на двору у Београду а затим је послат у париски Лицеј где стиче солидно образовање, учи француски и руски језик. У Београд се враћа 1887.године а бригу о његовом образовању преузима Лазар Докић и више гувернанти које се труде да научи вештине младог аристократе, учи да свира клавир, пише поезију, лови... По повратку у земљу постаје свестан лоших односа између оца и мајке који су кулминирали разводом што оставља трага на принчевој личности.
          Недуго након развода са мајком борави у Висбадену где српски агенти уз помоћ немачке полиције одузимају Александра од мајке. Отмица је изазвала скандал у европском друштву а остала је упамћена као КРАЂА ПРИНЦА. Александар је враћен оцу у Београд.
          На дан Краљевине 22. фебруара 1889. краљ Милан проглашава абдикацију и уступа престо тринаестогодишњем Александру. Млади краљ је миропомазан у манастиру Жича на петстоту годишњицу Косовског боја.

                                                                   Краљ Александар Обреновић

 Због Александровог малолетства  власт је образовало трочлано намесништво које су чинили Јован Ристић, Јован Белимарковић и Коста Протић. Долази до заокрета у спољној политици Србије, која се окреће Русији и занемарује дотадашњу аустрофилску политику краља Милана. Владу су формирали радикали које је намесништво помиловало.
До првог државног удара дошло је 1.априла 1893.године када се Александар прогласио пунолетним и збацио намеснике. Наредне године, још једним државним ударом, збацује радикалски Устав из 1888. и на снагу враћа Устав из 1869.
У лето 1894. одлази у дипломатску мисију у Цариград да би покушао да побољша положај српског народа у Отоманском царству. По повратку у земљу сукобљава се са оцем због чега краљ Милан одлази из земље а наредне године Александар позива краљицу Наталију да дође у Београд из ког је четири године раније протерана. Однос између мајке и сина је освежио живот на двору. На лето, исте године њих двоје су отишли у краљичину вилу Сашино у Бијарицу у Француској. Током тромесечног боравка у Бијарицу Александар упознаје дворску даму своје мајке Драгу Машин са којом започиње љубавну везу.
На пролеће 1896. отварају се прве модерне Олимпијске игре у Грчкој на којима је краљ Александар био једини европски владар који је пристуствовао. Тада је обишао и манастир Хиландар који је због дугова био у опасности да постане бугарски. Краљ је отплатио дуг манастира а братство му је у знак захвалности поклонио Мирослављево јеванђеље.
У жељи да обнови идеју кнеза Михајла о настанку Балканског савеза Александар позива црногорског кнеза Николу Петровића у посету Србији, који је на Видовдан дочекан у Београду уз велике почасти. Односи између Србије и Црне Горе у Аустро-Угарској изазивају негодовање.
Лоши односи између краља Александра и краља Милана се 1887. поправљају. На синовљев позив краљ Милан долази у Србију и добија команду над активном војском.
Веза између Александра и Драге Машин је настављена, он је одлучио 1887.године да се ожени њоме. Знао је да на брак неће пристати краљ Милан, краљица Наталија и председник Владе др Владан Ђорђевић. У исто време краљ Милан је разматрао питање Александрове женидбе а најозбиљнија кандидаткиња за брак била је немачка принцеза из племићке куће Шамбург-Липе. Три године касније Александар је искористио одсуство оца и председника Владе из земље, образовао је нову Владу и објавио веридбу са Драгом Машин са којом се венчава 23. јула 1900.године у Саборној цркви у Београду. Због неприхватања краљевог брака краљу Милану и краљици Наталији је забрањен повратак у земљу. Разлог зашто брак нису прихватали је то што је дванаест година старија од њега, била је удата и у том браку није имала деце, а постојала је и сумња да је била љубавница краља Милана. У земљи Александар покушава да нормализује ситуацију па се окреће радикалима а у спољној политици Русији. 1901.године доноси нови Устав тзв. Октроисани, чиме уводи дводомни систем који чине Сенат и Народна Скупштина. 1902.године избија велика криза због краљичине неуспешне трудноће за коју су многи веровали да је била лажна. Зато је посета краљевског пара Русији обустављена, за ово је краљ окривио радикале и оборио њихову владу. Нова Влада је формирана 1902.године на челу са генералом Димитријем Цинцар-Марковићем. То је била петнаеста Влада коју је Александар образовао током своје владавине.
У марту 1903.године долази до великих демонстрација радника и студената, један од учесника био је и Димитрије Туцовић. Два дана касније у року од сат времена краљ је извршио два државна удара, укинувши Устав из 1901. којим је распустио Сенат и Скупштину. Затим је поставио своје људе у Сенат, Државни Савет и судове и опет вратио Устав из 1901.
Због политичке ситуације у земљи, стања у војсци, па и зато што краљица није родила наследника скована је завера против краљевског пара. Након првог неуспешног атентата планираног за краљичин рођендан 1901. завери се прикључују политичари Ђорђе Генчић и Јован Авакумовић. У ноћи 29.маја 1903.године група завереника, официра упада у двор  и након вишечасовне потраге проналази краљевски пар који убија. Са њима је убијен и краљев ађутант генерал Лаза Петровић. Њихова тела су бачена са балкона двора. Александар и Драга су сахрањени у малој цркви Светог Марка а након рушења 1942. године пренети су у крипту цркве Светог Марка где и данас почивају.

                                                  Краљица Драга и Краљ Александар

Краљ Александар је у време убиства имао само 27 година. Погрешне одлуке које је доносио довеле су до тога да несрећно заврши свој млади живот. Његову владавину обележило је више државних удара, војска је доведена у незавидан положај што је довело до одијума на њега. По убиству краљевског пара општа хистерија је захватила читаву земљу па се дешавало да буду убијене читаве породице које нису у крвној вези са Обреновићима осим што носе исто презиме. Занимљиво је додати да је и књаз Михаило Обреновић убијен у атентату у Кошутњаку на исти дан, 29. маја 1868.
Династију Обреновић заменила је династија Карађорђевић.

                                                   Старешина "СОКО" орг. Љиљана Јовановић, историчар

Нема коментара:

Постави коментар