недеља, 05. април 2015.

Цвети 1815. године - ДРУГИ СРПСКИ УСТАНАК

Данас 5. априла 2015. године православни хришћани славе Цвети - дан уласка Исуса Христа у Јерусалим. На данашњи празник пре двеста година (Цвети се тада падао 11. априла по јулијанском календару) српске старешине окупиле су се у Таково где су се одлучили на нови устанак јер османски зулуми нису престали. За вођу устанка изабран је Милош Обреновић, војвода Првог српског устанка (1804-1813) и обор-кнез Рудничке, касније Крагујевачке и Чачанске нахије. Он је предао барјак Сими Милосављевићу-Паштрмцу речима "Ево мене, ето вас, рат са Турцима". Глас о новом устанку брзо се пренео на све нахије Београдског  пашалука. О томе Вук Стефановић Караџић каже да је Милош Обреновић "врасписао књигу на све стране". Учешће у овом новом устанку узели сви учесници Првог српског устанка. Потом су уследиле битке на Љубићу (код Чачка), Палежу (Обреновац), Пожаревцу и Дубљу (у Мачви). Две велике војске упућене су на устанике, једна из правца Босне под командом Хуршид-паше а друга из правца Ниша под командом Марашли Али-паше. Милош Обреновић ступио је у преговоре са обојицом османских војсковођа. Преговори са Хуршид-пашом ишли су теже па је Милош Обреновић наставио разговоре са Марашли Али-пашом у селу Белици код Јагодине, крајем јула 1815. године. Срби су тражили 15. септембра од султана Махмуда II (1808-1839): 1) да се одреди нови везир који ће управљати по законима 2) да се омогући слобода вероисповести и ношење оружја  као у време везира Мустафе-паше 3) да се забрани Турцима да станују по селима и паланкама, као и да се дозволи српским кнезовима да суде мање спорове 4) да се забрани свим Турцима осим трговцима и куририма да улазе у Београдски пашалук 5) дозволу за трговање широм Царства, као и са другим земљама 6) да се забрани становање спахијама у српској средини, као и да убирају пораз од преко својих посредника 7) да се да овлашћење врховном кнезу, да са везиром, уреди земљу и одабере кнеза за сваку нахију 8) да се одобри да положај врховног кнеза буде наследан 9) да се одобри да 12 кнезова скупљају харач и да три представника везира носе харач у Цариград 10) да се одобри да један српски депутат буде у Цариграду 11) да данак буде 806 000 гроша. Док се чекао одговор из Цариграда усменим споразумом Милоша Обреновића и Марашли Али-паше у којима су Срби добили право да сами скупљају данак, да уз муселима буде српски кнез, да се врате српске избеглице из Аустрије и да се успостави Народна канцеларија са представницима свих нахија као врховног тела за решавање српских питања. Прокламацијом Народне канцеларије од 9. новембра 1815. године, после четири месеца борби завршио се Други српски устанак и ратни део Српске револуције и успостављен је мир у Београдском пашалуку.

Композиција "Таковски устанак", дело Петра Убавкића

Таковски устанак на Цвети 1815. године


Танаско Рајић на топу, главу даје а топ не даје

Нема коментара:

Постави коментар