петак, 20. јул 2018.

Саша Недељковић: Др. Игњат Павлас, старешина Соколске жупе Нови Сад, жртва Новосадске рације 1942.




Игњат Павлас, Србин католик, рођен је у Јамени 1886. Гимназију је завршио у Новом Саду 1904. а Правни факултет у Будимпешти 1910.(1) Др. Игњат Павлас изабран је 1910. на скупштини Соколског друштва Нови Сад за секретара друштва.
 На крају Првог светског рата Српски народни одбор у Новом Саду  своју прву јавну седницу одржао је 3. новембра 1918. у свечаној сали Матице српске. Делегација Српског народног одбора у Новом Саду пробила се до Београда. Члан српске владе Љуба Јовановић примио је у свом стану у Београду 1918.  делегацију Главног Одбора у Новом Саду (Јаша Томић, Васа Стајић и др Павлас). Истакао је делегацији да је жеља владе Србије да се Војводина прикључи Србији независно од Загреба. Др Павлас прихватио је жељу српске владе, а Васа Стајић био против (2). Ослобођење и свечани улазак српске војске у Нови Сад новембра 1918. најватреније су дочекали српски соколи. Павлас је као потпедседник Српског народног одбора, са огромном масом света и 400 српских народних коњаника, на обали Дунава, дочекао и први поздравио  мајора Бугарског. У председништво Велике народне скупштине у Новом Саду  25. новембра 1918. изабран је др. Игњат Павлас. Пошто је завршено конституисање Скупштине, председавање је преузео др. Игњат Павлас, који је најавио Јашу Томића као председника СНО Нови Сад и подносиоца предлога о присаједињењу Краљевини Србији (3).
После Уједињења посветио се раду у Савезу сокола. На чело Бачке соколске жупе долази 1921. и ту дужност обавља до 1941. а од 1930. до 1941. је члан Старешинства Савеза Сокола Краљевине Југославије. У Старешинству Савеза Сокола одговарао је за Правни реферат и Организацијски одсек. Истовремено је био и дугогодишњи члан Управе, а и неколико година председник „Данубиуса“, новосадског веслачког клуба. У Новом Саду био је председник Савеза културних друштава (са 52 удружења). Соколска жупа обухватала је око 80 друштава и чета (цела Бачка са малим делом Срема  на обронцима Фрушке горе). Жупа је приредила 7 слетова. (4) Један од најзначајнијих слетова био је VI жупски слет у Суботици. На VI жупском слету 8. и 9. јуна 1929. у Суботици било је 1.600 учесника-вежбача. У преподневним часовима одржан је дефиле сокола од Градске куће до слетишта. Ношене су соколске заставе улицама града, а присутно грађанство одушевљено је поздравило соколе. Поподне је у присуству око 10.000 гледалаца одржан Соколски слет. Овим слетом Соколска жупа Светозар Милетић приказала је своју снагу обележавајући десетогодишњицу настанка. (5) Као старешина соколске жупе др. Игњат Павлас присуствовао је националним прославама као што је откривање споменика краљу Петру I  код Хоргоша, недалеко од Суботице. Одржана је у Мостару 1935. конференција ССКЈ посвећена соколским четама у којој су учествовали представници свих жупа из Југославије, а присуствовали су и чланови старешинства Савеза сокола. На конференцији је утврђен став да су чете једнаке са друштвима. Зато су сеоске чете имале свог старешину и старешинство. Соколска друштва су сеоским четама пружала помоћ у кадровима, учитељима вежбања и предавачима за течајеве описмењавања, воћарства, пчеларства. Такође пружали су помоћ за оснивање књижница са малим библиотекама, оркестара, драмских секција и хорова.(6)
Соколи су 27. марта 1941. први изашли на улице Новог Сада. У току преподнева 27. марта 1941. одржана је седница представника свих патриотских друштава у Соколском дому у Новом Саду. Седницу је отворио старешина жупе Павлас. За време седнице окупила се маса грађана пред соколским домом. Павлас је између осталог у свом говору нагласио: „Да бисмо дали израз нашим осећањима решили смо да пред зградом формирамо поворку и да поворка прође градом“. На челу поворке око 15.000 људи били су др. Игњат Павлас, др. Александар Моч – председник Матице српске …  Врхунац ове манифестације одиграо се пред палатом Бановине, где је са балкона говорио др. Игњат Павлас. Протести су настављени до вечери када је одржана велика бакљада.
За време рације јануара 1942. из Соколског дома одведен је са својим бројним соколима на обалу Дунава и стрељан Др. Игњат Павлас са својом супругом. (7)
Соколско друштво Београд 3, Звездара организовало је одлазак на Фрушку Гору 23.јуна 2007. У групи су били соколи из соколских друштава Звездара и Матица  Београд, као председница Савеза Соко Србије Гордана Рајновић и њена заменица проф. Др. Габријела Крагујевић. Циљ путовања био је Павласов чот, по виси други врх планине (531м). Име су дали планинари Новог Сада и војводине због заслуга др. Игњата Павласа за оснивање и развој планинарства Војводине. Павлас је био један од највиђенијих грађана Новог Сада са својом супругом соколицом убијен је и у Дунав под лед бачен јануара 1942. Пошто није имао гроба , планинари су на безименом врху подигли спомен пирамиду  и код власти регулисали да се тај врх и званично назове „Павласов чот“. Тај врх непрекидно више пута годишње (и по снегу) обилазе планинари. На почетку свечаности соколи су подно пирамиде запалили свеће. Затим је професор универзитета др. Милан Бреберина, председник Планинарско-смучарског савеза Војводине и иницијатор постављања овог знамења, говорио о заслугама Павласа. Истакао је да је Павлас био један од главних актера за присаједињаваењ Војводине Србији, иницијатор и организатор подизања два планинарска дома на Фрушкој Гори и једног на Руднику у Шумадији. (8)
                                                                                       Саша Недељковић
                       члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
1.А. Гава, Енциклопедија Физичке културе том II, Загреб 1977, стр. 17;
2.Васа Стајић, „Моје учешће у Југословенском Уједињењу“, Споменица ослобођења Војводине 1918, Нови Сад 1929, стр.159;
3.Др. Драго Његован, „Поводом 90. годишњице присаједињења војвођанских области краљевини Србији 1918.“, „Добровољачки гласник“, бр.31, Београд јун 2008, стр.46-47;
4.„Настанак и почетак рада соколског друштва Нови Сад“, „Око соколово“, бр.23-24, Београд, децембар 2005, стр.18; проф. Павле Врачарић, „Др. Игњат Павлас – дугогодишњи соколски старешина“, „Око соколово“, бр.15-16, децембар 2000. – фебруар 2001, Београд, стр.24;
5.Душан Цветковић, “Соколи и соколски слетови”, Београд, 2007;
6..Павле Врачарић, „Соколске чете”, „Око соколово”, бр. 33-34, стр.26, Јул 2009, Београд;
7. „Настанак и почетак рада соколског друштва Нови Сад“, „Око соколово“, бр.23-24, Београд, децембар 2005, стр.18; проф. Павле Врачарић, „Др. Игњат Павлас – дугогодишњи соколски старешина“, „Око соколово“, бр.15-16, децембар 2000. – фебруар 2001, Београд, стр.24;
8. Павле Врачарић, „Соколи на Павласовом чоту”,  “, „Око соколово“, август 2007, бр. 29-30, Београд, стр. 13, 14;


ИЗВОР: СРПСКИ КУЛТУРНИ КЛУБ


Нема коментара:

Постави коментар