среда, 02. јул 2014.

Буђење!

Једном је неко рекао  „Пре него што почнеш судити о мени и мом животу, обуј моје ципеле и иди мојим путем! Прођи улице, брда и долине! Осети бол и срећу! Прођи године кроз које ја пролазим, падни преко сваког камена који се мени нашао на путу! Устани увек поновно и иди истим путем, као што и ја радим! И тек ми онда можеш судити“. Каква реченица. Смисао једног правог посматрања уткан и сложен у једно једину реченици. Тешко је живети животом ове реченице, јер ми људи склони смо том упоређивању. Увек може горе. Ја сам још и одличан, ма само погледај оног зависника ја нисам такав, за мене још има времена. Хм. Жалосно. Како је једном Патријарх Павле рекао Човек не може да бира време у којем ће се родити и живети. Од њега и не зависи ни од којих родитеља а ни у ком народа ће се родити, али од њега зависи да ли ће поступати као човек или као нечовек. Посматрајући своју околину, људе око себе уочио сам незадовољство. Кажу погрешно време некад је све било много боље и лакше. Кад их питам шта се то променило свако од њих слеже раменима. Будем директан па кажем ти си се променио. Идеш за масом, следиш је а да ни једног тренутка не запиташ себе да ли је исправно то што радиш? Па употребим ону Дарвинову “Нису лоша времена, него људи”. Онда чујем одговоре, као на пример, „Ти си луд, ја сам не могу да мењам свет; ако не можеш да их савладаш придружим се“. Често се питам ко су нам то хероји данашњице? У оно у шта гледамо у то се претварамо. Постали смо друштво које популаризује погрешне идоле. Уместо да нам узор буде Бранко Радичевић, oтац Тадеј Витовнички или Матија Бећковић ми смо прославили једну небитну старлету која чак и не уме да се изражава. Битно нам је коју је то сочну псовку једна фолк певачица упутила својој колегиници или ко се то потукао на Фарми. Постали смо маса оваца изгубљени у мору глупости које нам се свакодневно пласирају. Ако све ово, пак, кажеш на глас као што то ја сад радим прогласиће те лудаком. Толстој је једном написао нешто за човека из масе: „Он никада нема своје мишљење. Он је у складу са оним што је модерно “.   Одлучио сам, бићу луд. Обуците ми лудачку кошуљу и бацте ме у лудницу. Нећу да будем још један од милион који будан спава. Време је за буђење. Можда не могу да променим свет али могу да променим себе, а самим тим и људе око себе. Промене су у нама самима, само им треба дозволити да се десе. Пружам вам руку. Будим вас. Дајем вам прилику да данас коначно полудите и постанете нормални. Овог тренутка заборавите све што сте до сада знали. Како каже Ајнштајн: „Ум је попут падобрана - фунционише само кад је отворен“. Ослободите се окова масе. Није битно оно што каже већина већ је битно оно што вама каже срце. Како каже Достојевски: „Тајна човечјег бића није у томе да живи, него зашто живи“. Нађите себе, волите и помажите друге. Имајте свој став увек спремни да кажете не, оном што сматрате да је неисправно. Живите живот без спавања. Пробудите се уснуле овце и јасно погледајте у будуђност. Одразом промена садашњости доскочите себи у Будућности.  Добро јутро. Добродошли у стварност.                                 
члан Старешинства
Српске омладинске културне организације
''СОКО''
Стефан Лазаревић 

Погледајте још:
Моје име је СОКО!

Нема коментара:

Постави коментар