среда, 03. март 2021.

Поздравни говор Васиља Грђића ослободиоцима Сарајева 6. новембра 1918.

Овде преносимо цео текст говора Васиља Грђића (1875-1934), повереника народне организације у Сарајеву и осуђеника на смрт у Бањалучком велеиздајничком процесу 1915-1916. године, којим је поздравио српску војску, када је она ушла у Сарајево 6. новембра (24. октобра по јулијанском календару) 1918. године.


Бели орлови, 

Овјенчани вијенцима побједе долетесте нам данас и у наше лијепо Сарајево, да се разлетите Босном и Херцеговином, да се разлетите цијелом нашом Југославијом.

Бели орлови, 

Раскидасте окове ропства, вјековнога ропства угњетаванога, гаженог народа од Соче до Вардара.

Бели орлови, 

Донесосте слободу народу Срба, Хрвата и Словенаца и онђе гдје до сада није било. Причајте нам,  Бели орлови, зашто у крви огрезосте! Знам, чујем одговор! 

Требало нам је ослободити роба са Косова. Требало нам је преломити пјетвјековне печате ропства Српског Народа. Требало нам је љуте боје бити на Брегалници, да сломијемо, скршимо силу агарјанску!

И не починувши нити својих крила одморивши је требало нам је полетјети на север и запад, требало нам је крваве битке бити око Београда, Шапца, Црнога Врха и Ваљева, да код Аранђеловца сломијемо силу цара крвника народа, да задржимо бијес теутонски. Требало нам је код Битоља и на Вардару удружени са соколовима наших савезника скршити, уништити, згазити војске мрака да народима свијета донесемо свјетлост - свјетлост слободе.

Јесте ли се уморили Бели Орлови?

За умор ми од Косова не знадосмо!

Вијекове проводисмо по планинама и ломним горама чете четујући; народ  у ропство соколећи. Прије сто година запалисмо луч слободе на Балкану, да под водством Хероја Тополскога Карађорђа Бесмртнога положимо темеље слободи јединственога народа Срба, Хрвата и Словенца.

Ко вас роди Бели Орлови?

Где је ваша храбра постојбина?

Где је ваша кула непобједна?

Српска нас је мајка породила,

Српство нам је мила отаџбина,

Шумадија - кула непобедна.

Смијемо ли вам приступити Бијели Орлови? Допуштате ли робу петовјековном починути у вашем загрљају? Жељно смо вас чекали као дијете мајку, као трава росу, као озебао сунца. За то се борисмо и крв своју вијековима лисмо. За то  су нам и сада крваве ноге до колена и крила до рамена, за то у крви запливасмо.

Добро нам дошли Бијели Орлови!

Скините мрежу са очију наших! Одагнајте бојазан из срца, коју нагомила ропство, да се устручавају приближити Вам се! 

Бели Орлови! Научите нас соколовати! Научите нас жртвовати се! Научите нас прегарати за слободу све - све.

Да сте на здрави Бели Орлови!

Господине потпуковниче. Све осјећаје, сву своју душу, желио бих у једној мисли исказати: Живио краљ Петар I Карађорђевић, врховни командант непобедних армија српске војске!"

Вечерње новости, Поздрав Васиља Грђића, 13, новембар 1918. бр 20.

четвртак, 24. децембар 2020.

Напади на Србе на Косову и Метохији у периоду од Васкрса до Видовдана 2020. године

После НАТО бомбардовања и потписивања Кумановског споразума много Срба је отишло са Косова и Метохије. Срби су доживели прави погром марта 2004. године када је протерано преко 4 хиљаде Срба. Отада сваке године имамо етнички мотивисане нападе на Србе. Осећали смо потребу да документујемо учестале нападе на Србе на Косову и Метохији у 2020. години, у периоду од Васкрса до Видовдана, да бисмо јавности показали колико су константни етнички напади. Само у периоду од 19. априла до 28. јуна 2020. године, тј. од Васкрса до Видовдана, било је двадесетак напада и то углавном у повратничким местима.

1. 24. април 2020. - Украден мотокултиватор са приколицом Славку Петровићу из села Бабин Мост, општина Обилић.1

2. 25. април 2020. - Запаљена кућа покојног Момира Станојевића у селу Новаке, општина Призрен. У селу живи 15 Срба.2

3. 28. април 2020. - У Церници, општина Гњилане, запаљена кућа Светозара Цветковића. У селу Церници је 18. фебруара срушена и кућа Јовице Менковића. У селу живи 2000 Албанаца и 70 Срба.3

4. 29. април 2020. - Украдена комплетна пољопривредна механизација из домаћинства Љиљане Милић из села Бабин мост, општина Обилић. Разбијена црква и исписани графити „УЧК” у селу Гојбуљи. Следећег дана графити су прекречени. Милица Апостоловиће је током шетње са дететом била вређана од стране албанских младића.4

5. 1. мај 2020. - Албанци су на основној школи у Гојбуљи, општина Вучитрн, исписали графит „УЧК” и нацртали арбанашку заставу.5

6. 3. мај 2020. - Напад на породицу Вицковић у селу Бабин мост код Обилића. Бабин мост је етнички мешовито село, Срба је  2018. године било око 750.6

7. 10. мај 2020. - Исписани увредљиви графити у селу Горње Кусце, општина Гњилане.7

8. 23. мај 2020. - Запаљена кућа, саграђена 2019. године, Жарка Вучковића у селу Берково, општина Клина.8

9. 25. мај 2020. - Двојица Албанаца претила су Ђорђију Ђоровићу у селу Бичи код Клине. Иначе Ђорђије је у селу Бичи привремено док чека да му обнове родну кућу у селу Дреновчић, општина Клина. У селу Дреновчић живело је тридесетак српских домаћинстава али сва су запаљена или порушена.9

10. 26. мај 2020. - Непознате особе каменовале су у уторак увече кућу повратника Жарка Зарића у селу Љубожда, општина Исток. Жарко Зарић се вратио у своје село 2017. године.10

11. 27. мај 2020. - Чобанин албанске националности напао Миодрага Сташића из Дреновца код Клине и напасао стоку на његовом имању. У селу Дреновац живи петнаестак Срба повратника.11

12. 31. мај 2020. - Група младића албанске националности оскрнавила место на коме је подигнут крст на Мокрој Гори у општини Зубин Поток.12

13. 31. мај 2020. - Претучена металним шипкама два Србина, Бранислав Вучић и Жика Вучић, од стране групе Албанаца у селу Доња Гуштерица, у општини Грачаница/Липљан.13 14

14. 31. мај 2020. - Каменована повратничка кућа Јована Ристића у селу Љубожда, општина Исток.15

15. 2. јун 2020. - Опљачкана повратничка породица Репановић из Осојана, општини Исток. Једном делу породице Репановић опљачкана је кућа, док је другом делу породице украден трактор.16
 
16. 12. јун 2020. - Јединог Србина повратника у село Опрашке (надомак села Кош), у општини Исток, претукли су Албанци, који су нелегално секли његову шуму, и украли му мобилни телефон. Петко Милетић је због задобијених повреда задржан у локалној болници. Његова породица се пре 10 година вратила на огњиште.17

17. 15. јун 2020. - Запаљена кућа Николе Симића у Ораховцу. То је био 27. напад на Србе у протекла 4 месеца. 18

18. 23. јун 2020. - Опљачкана повратничка породица Ранка Бичанина у селу Велико Крушево, у општини Клина. Пет српских породица се вратило у село Велико Крушево 2010. године од 40 колико их је било јуна 1999. године.19     

19. 24. јун 2020. - На кући повратника Јована Ристића у селу Љубожда, у општини Исток, исписан графит „УЧК”, док је готово истовремено проваљено у кућу Радоја Пумпаловића у селу Дубрава у општини Исток. Писање графита „УЧК” догодило се и 2017. године.20 21

20. 28. јун 2020. - Инцидент на Газиместану, арбанашка полиција тукла Србе због заставе. 22 

Извештај о нападима на Србе од Васкрса до Видовдана 2020.
Извештај о нападима на Србе од Васкрса до Видовдана 2020.





четвртак, 26. новембар 2020.

Долине тутње

Долине тутње, а гора јечи

И грокћу пушке, бије се бој.

Додија ропство и љута патња,

Србин се диже за народ свој.

Душманска рука пали и руши,

У огњу пламти село и град.

Сунашце јарко с' неба се клони,

Неће да гледа тај голем јад.

Неслоге клете било је доста,

Доста је раздор давио нас.

Слога нек' стару подигне славу,

У слози лежи Србину спас.

Слободе златне, сунашце јарко,

Целоме Српству сини што пре.

За тебе Србин крвцу је лио,

За тебе живи, за тебе мре.

Од Товачовског, пре 1896. године

субота, 14. новембар 2020.

Владимир Станимировић, Поклич

О поздравна песмо слоге и јединства,

Шири се Балканом  у најдаљи кут,

Још живи и лута наше племе храбро, 

Покажи Словену за будућност пут!


О поздравна песмо братства и прегнућа,

Купи нас и буди наш полет и жар.

Нек братими, спаја велика идеја

Омладину целу за народну ствар.


Диж' те се из чаме младалачке душе 

Нек' не плаше срца рад мучан и дуг:

Око нас се  јата завидни душмани

А ћути и спава наш Словенски југ...

В. Станимировић, Из Југословенске лирике, Словенски и бугарски песници, Препеви Владимира Станимировића, 141. издање Задужбине Илије Милосављевића Коларца, Београд 1909. 

понедељак, 24. август 2020.

Део приповетке Баба Гаја од Зарије Поповића (1856-1934)

 Зарија Поповић је српски писац и вишегодишњи учитељ српске школе у Гњилану, рођен 1856. године у истом граду. У својој приповеци Баба Гаја изнео је један случај заузимања и отмице земље неког Траје клисара од стране његових суседа Емина и Бислима. Ова приповетка је објављена 1904. године у другом делу књиге Зарије Поповића Слике из Старе Србије.

Гњилане 1925. године

"Каква ти њива, (...) каква ти земља, каква ти кућа, какво имање ти у Турској? Ништа неје твоје, ништа не можеш ни имати!... Најбоље продај све, па иди у Србију, сачувај главу - то је доста! Живи после колико ти дао Бог; барем знаш да ћеш од свог дана умрети, кад ти је суђено, а не овако без дана, од душманске руке... Ето данас умало несам погину (...) - Препирали смо се више од два сахата. Бре хоће бит, бре неће бит. Преорао моју њиву... еј куд је остао "Побијени Камен"! У пола њиве. Толико заузео. Ја кажем: "Моје је - ево белеге"; он каже: "Не, то је моје, ево ове белеге". Бре овако, бре онако, аја. Хоће да отме, па да отме. Реч по реч... реч по реч, и мени прекипе, те му викнем; Е па узми, Емин-ага, за мало ће ти бити. Доћи ће онај (пружи руку на Србију) брзо.. брзо... па ћеш и ти, и твоја њива, и твоја кућа - овако! (Пружи длан и духну на њ). - Хајд, бре ћавур! - викну Емин-ага и ухвати пиштољ".

В. Стојанчевић, Српски народ у Старој Србији у Великој источној кризи 1876-1878, Београд 1998, 162.

среда, 15. јул 2020.

621 година од првог помена Јагодине

На данашњи дан, 15. јула, 1399. године први пут је поменут у писаним изворима наш град Јагодина. У разрешници рачуна, коју су издали кнегиња Милица и њени синови Стефан и Вук, дубровачком трговцу Живулину Станишићу, стоји да је она издата у "Јагодној". Чувени српски историчар, Михаило Динић (1899-1970), указује да није сасвим сигурно шта је Јагодина тада представљала - град, село или летњиковац. 
Отада је прошла 621 година.
Споменик књегињи Милици у Јагодини
Споменик књегињи Милици у Јагодини

Разрешница рачуна Живулина Станишића 

недеља, 03. мај 2020.

Св. владика Николај- Слава наше организације

Данас СПЦ прославља Св. владику Николаја Велимировића, а Српска омладинска културна организација "СОКО" своју славу и шести рођендан. Славу данас обележавамо скромно без беседа и предавања, јер су могућности такве, али је прослављамо у духу наше традиције и вере. Јако смо поносни јер већ шест година успешно промовишемо нашу историју културу и традицију. Нека тако буде на многаја љета Св. владико, и заштитниче наш! Нека је свима на здравље и спасење данашњи празник.
У Старој цркви јагодинској

недеља, 01. март 2020.

Акција чишћења споменика палим пилотима Краљевине Југославије на Липару

На позив господина Ј. Анђелковића и планинарског клуба "Рунолист" да се у потпуности очисти простор око споменика пилотима погинулим изнад Јагодине у Априлском рату 1941. године, Српска омладинска културна организација "СОКО" се спремно јавила и у недељу, 1. марта, помогла. 
Простору око споменика палим краљевским пилотима наша организација је чистила неколико пута али растиње, дивља купина и багрем су неумољиви. Овом акцијом коначно је урађено детаљно чишћење. 
Сам споменик захтева поправку јер је доста оронуо. 
Поглед са споменика ка ивици ограђеног простора  

четвртак, 23. јануар 2020.

Промоција књига: "Служење и сведочење протојереја Љубисава Д. Поповића (1881-1966)" и "О Багрдану и Багрданцима"

У четвртак, 23. јануара, у гимназији "Светозар Марковић", чланови Српске омладинске културне организације "СОКО" присуствовали су једном лепом догађају, промоцији књига: "Служење и сведочење протојереја Љубисава Д. Поповића (1881-1966)" и "О Багрдану и Багрданцима". На промоцији говорили су др Милош Ковић, професор на Филозофском факултету у Београду, докторанд Немања Девић, епископ шумадијски Јован. Аутори и приређивачи су ђакон др Ивица Чаировић и јагодински протонамесник Миломир Тодоровић.
Препуна свечана сала јагодинске гимназије

понедељак, 13. јануар 2020.

Молебан и литија: Не дамо светиње у Црној Гори

Чланови Српске омладинске културне организације СОКО учествовали су на молебану и литији 13. јануара заједно са око 3000 Јагодиница! Литија је показала да постоји нада за српски народ да се уздигне изнад међусобних сукоба и стане у одбрану својих интереса! Време је да решавамо проблеме а не да их остављамо за будуће генерације!