УЛИЦЕ ЈАГОДИНЕ: Улица Милана Премасунца

Улица Милана Премасунца налази се на северу подручја МЗ Табане и скоро на граници са МЗ Стрелиште.  

Милан Премасунац рођен је у Комленцу код Босанске Дубице (данас Козарска Дубица) 1919. године.(1) Отац му се звао Рада Премасунац. Милан Премасунац је вероватно био талентовано и паметно дете јер је постао питомац Српског привредног друштва Привредник који је помогао сиромашнију српску децу да се школују или стекну занат. Повереник за њега је био Милан Ст. Кукић, учитељ из Босанске Дубице. У спомен књизи Српског привредног друштва Привредник, под редним бројем 25.175 за 1931. годину, уписан је Милан Премасунац из места Комленац. Као питомац Српског привредног друштва Привредник добио је запошљење код Петровић Луке, бравара у Крунској улици 22 у Београду.(2) Завршио је Мушку занатску школу мајсторско-деловодског типа у Београду.(3) Полиција Краљевине Југославије стално је радила на разбијању Комунистичке Партије Југославије чији рад је забрањен Законом о заштити државе 1921. године. Милан Премасунац се у неком тренутку између 1931. и 1938. године прикључио раду илегалне КПЈ. Новембра 1938. Милан Премасунац је ухапшен у акцији полиције Краљевине Југославије, када су поред њега ухапшени  Милош Мамић, Иса Јовановић, Аца Здравковић и други.(4) То хапшење је било познато под називом провала Јована Радоњића. После неког времена Милан Премасунац нашао се на слободи. 

Трећи рајх са својим савезницима из Тројног пакта напао је Краљевину Југославију 6. априла 1941. године. Југословенска краљевска војска капитулирала је 17. априла 1941. сломљена бројношћу и бољом опремљеношћу непријатеља као и издајом у својим редовима. КПЈ је била у стању активног мировања јер је Немачка потписала са Савезом Совјетских Социјалистичких Република споразум о ненападању (пакт Рибентроп-Молотов) 23. августа 1939. године. На састанку Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију у другој половини маја 1941. године учествовао је и Милан Премасунац као његов члан. Том приликом на састанку говорили су Александар Ранковић (секретар ЦК КПЈ) и Иво Лола Рибар (секретар ЦК СКОЈ) о потреби окупљања омладине под окупацијом, прикупљању оружја, обуци омладине у руковању оружјем итд.(5)

После напада Трећег Рајха са својим савезницима на СССР 22. јуна 1941. године дошло је до промена у Окружном комитету КПЈ за Поморавље. У његов рад се укључује, тада радник, Милан Премасунац који је био и секретар Окружног комитета Савеза комунистичке омладине Југославије (ОК СКОЈ).(6) Окружни комитет КПЈ под својом ингеренцијом је имао не само Белички, Темнићки, Ресавски, Раванички, Деспотовачки, Моравски и Параћински срез у Моравској бановини већ и срез лепенички и срез Велико Орашје у Дунавској бановини. Јуна 1941. године у кући Виде Милосављевић у Јагодини одржан је састанак чланова КПЈ на коме је био присутан Петар Стамболић инструктор Покрајинског комитета КПЈ за Србију, Милан Премасунац, секретар ОК СКОЈ-а и други. Предмет састанка је био скорашње формирање чете. Јуна 1941. Милан Премасунац је и даље био у Јагодини јер је тада саопштио Милисаву Живановићу да је постао члан партије. Јула 1941. године ОК КПЈ за Поморавски округ чинили су Петар Велебит (секретар), Радослав Никчевић, Јоца Милосављевић, Ратомир Ристић, Милан Премасунац, Живота Станисављевић и Милорад Марковић.(7) После завршетка Априлског рата Милан Премасунац је неколико пута обилазио партијску организацију у Свилајнцу јер је остала без свог секретара. На састанку ОК КПЈ за Јагодину одржаном у једној колиби у винограду на Ђурђевом брду одржаном 7. августа 1941. године одређено је да Милан Премасунац заједно са Животом Станисављевићем и Јоцом Милосављевићем задрже у Ћуприји по неком партијском задатку и да успоставе везу са Параћинско-ћупријском четом.(8) Одмах после добијаног задатка њих тројица кренули су за Ћуприју преко Рибара и глоговачког моста желећи да заобиђу немачке страже на ћупријском мосту. Стигли су у Ћуприју али веза из Параћинско-ћупријске чете није стигла у одређено време. Они су заноћили 7. августа у Ћуприји и сутрадан док су ходали улицом један од доушника немачке обавештајне службе показао их је немачком тумачу и официру који је убио Животу Станисављевића на улици и тешко ранио Јоцу Милосављевића кога су дотукли у згради општинске управе. Милан Премасунац није био са њим већ је свратио до куће Косаре Дамњановић, али када је чуо пуцње кренуо је напоље али га је вратила Зорица Дамњановића спасавши га сигурне смрти. После му је показала пут до Велике Мораве и тиме помогла да се извуче из блокаде. Милан Премасунац је кренуо пут Свилајнца. Немци су тај дан стрељали неколико људи у Ћуприји. Након Свилајнца, Милан Премасунац је отишао за Рачу и даље за Смедеревску Паланку, одакле је слао извештаје. Орашка и Ресавска чета заузеле су 4. септембра 1941. године Свилајнац. Сутрадан, 5. септембра, два немачка камиона стигла су до Свилајнца и кренуо је немачки напад. Док је вођен сукоб партизана и Немаца код "Бука", Милан Премасунац је имао партијски састанак у кући једног опанчара у Свилајнцу. Петар Стамболић му је послао позив да дође у Окружни комитет КПЈ у Јагодину, али је на путу између Брзана и Марковца наишао на заседу жандарма и убијен је након што су му жандарми нашли револвер. (9)

Његова фамилија, Премасунац, страшно је пострадала 1942. године од стране усташа током офанзиве Немаца и усташа на Козари. Тада је страдало десетине хиљаде Срба од усташа и Немаца.

По имену Милана Премасунца је названо и предузеће у Качареву 1950. године, које је дотле носило име Банат.(10)

Референце:

(1)У Јагодинском биографском речнику стоји место Комаснаца у општини Босанска Дубица. Такво место не постоји већ то грешка приређивача. Место које постоји на подручју Босанске Дубице (Козарске Дубице) зове се Комленац и ту су живели и живе чланови фамилије Премасунац. Р. Милосављевић, Јагодински биографски речник, Јагодина 2006, 151.

(2) Спомен књига Српског привредног друштва "Привредник" 1897-1947, Београд 1984, 618.

(3) С. Миљанић, Прилог историји развоја стручног школства у Београду, Годишњак града Београда, Књ. 17 (1970), 307. (289-308) 

(4) Н. Јовановић, Ђуро Стругар (Прилог биографији), Историјски записи 28, св. 1-4 (1971), 244. фус. 64. 231-261.

(5) J. Marjanović, Ustanak i Narodno-oslobodilački pokret u Srbiji 1941, Beograd 1963, 63 fusn. 71. 

(6) Б. Живановић, Д. Поповић, М. Јовановић, Поморавље у Народноослободилачкој борби 1941-1945, 101.

(7) J. Marjanović, Ustanak i Narodno-oslobodilački pokret u Srbiji 1941, Beograd 1963, 96.

(8) Б. Живановић, Д. Поповић, М. Јовановић, Поморавље у Народноослободилачкој борби 1941-1945, 158.

(9) Б. Живановић, Д. Поповић, М. Јовановић, Поморавље у Народноослободилачкој борби 1941-1945, 177.

(10) В. Лукић, Демографски развитак и функционална структура Панчева, Београд 2011, 75.

СРПСКА ВОЈСКА СЕ ПРИБЛИЖУЈЕ КОСОВУ - песма Јована Јовановића Змаја (1833-1904)

 СРПСКА ВОЈСКА СЕ ПРИБЛИЖУЈЕ КОСОВУ 

Од Косова до Косова пет стотина лета,

свршује се борба, давно започета. 

А век веку довикује шта је мука љута, 

векови се загрлили да нам кажу пута. 

''На Косово, на Косово!'', оре нам се клици,

''Не клоните, соколови, стари мученици!'' 

Са Авале, са Ловћена, једна труба труби, 

Авала се приближује да Ловћен пољуби. 

Ловћен увек спреман да јој на сусрет корачи 

- на Косову, на Косову, ту ће се тек наћи. 

Није Ловћен, ни Авала - у њих срца нема, 

братац брату руке пружа и загрљај спрема. 

Чују браћа како горко очајници пиште; 

на Косову, на Косову, ту им је рочиште. 

И сад ће се на Косову војска да причести, 

Ал' је црква Самодрежа сад у нашој свести. 

Ту ће сада да се згазе змије и јакрепи, 

ту ће сунце да се роди - аој, санче лепи! 

Ако ј' санак - леп је санак, свет нек му се диви...

векови нам то дугују, да тај сан оживи.'' 

Ј. Ј. Змај

5. фебруара 1878. године ослобођена Грачаница у Другом српско-турском рату

 23. јануара/4. фебруара 1878. године српска војска је, после ослобођења Бујановца, Прешева и манастира Св. Прохор Пчињски, ушла у Гњилане. Дан раније кнез Милан Обреновић је обавештен од главнокомандујућег руске војске да је Русија закључила са Османлијама примирје у Једрену. Тиме је и српска војска била обавезана да обустави војне операције.

Надомак Цариграда, на вест да је британска ратна флота запловила ка Мраморном мору, руски велики кнез Николај Николајевич, врховни заповедник војске и брат императора Александра Другог, закључио је у Једрену примирје са Портом 31. јануара 1878. године (по новом календару). Ово примирје се односило и на Србију и Румунију, док је текст примирја предвиђао да ће руска царска влада предложити Црној Гори да прихвати овај споразум. Једренско примирје је педвиђало да се између руске, румунске и српске, са једне стране, и турске садруге стране, повуче демаркациона линија. Велбужд, Ђуму и Врање требало је да запоседну српска или руска војска, Приштину османска. Комисија, састављена од турских и српских опуномоћених официра, уз учешће једног руског изасланика, требало је да повуче демаркациону линију. Кнез Милан Обреновић је 3. фебруара добио депешу из Једрена коју му је упутио велики кнез Николај Николајевич. У депеши је српски кнез обавештен да је Русија склопила примирје, да су интереси Србије узети у обзир и да се војне операције српске војске моментално обуставе.

У међувремену, после ослобођења Врања, српска војска је продирала даље према југу. Генерал Јован Белимарковић је 2. фебруара обавештен да се Асаф-паша са главнином војске повукао из Приштине према Скопљу. Услед тога, Друга шумадијска дивизија је, са два батаљона добровољаца, упућен кало да Приштини преко Гњилана, док је Прва шумадијска дивизија требало да се окупи код Бујановца и крене ка Куманову. Претходница Друге шумадијске дивизије, којом је заповедао мајор Радомир Путник, ушла је у Гњилане 4. фебруара без отпора, док су добровољци већ 5. фебруара стигли до Грачанице (на слици). Један вод коњице истог дана је допрео до Липљана. Ту се даље наступање Шумадијског корпуса зауставило пошто је стигло наређење о обустави непријатељстава.

Страдање Јагодине у Бечком рату 1690. године

     Према речима османског путописца Евлије Челебије (1611-1682) Јагодина је била пријатна паланка са две џамије, дрвеном сахат-кулом (часовником), хамамом, мектебом (основна школа за муслимане), јавним чесмама, каравансарајем, безистаном и сарајем Дервиш-бега Јахјапашића. Имала је 1600 кућа и стотину дућана и у руке хришћанске аустријске војске у Бечком рату (1683-1699) доспела је након победе аустријског заповедника Лудвига Баденског над османском војском код Баточине 29. августа 1689. године. После аустријске предаје Ниша 1690. на саветовању генерала одлучено је да се српски крајеви напусте и да се направи фронт на Сави и Дунаву. Аустријски одреди су спалили Јагодину и њену околину. 

Јагодина на карти из 1769. године

    Главнина османске војске ушла је у Јагодину 20. септембра 1690. и затекла је згариште. О том потресном призору писао је један од учесника османског похода Абдулах бин Ибрахим ел-Ускудари: "Ова љупка касаба изгледала је као да је порушена и разорена пре неколико стотина година. Подсећала је на Хејхат поље након пустошења Тимур Ленка, Џингиз-хановог потомка, онога који је само невољу доносио. Две џамије с минаретом који је личио на надгробни камен и велики камени хан с баџом било је све што је остало. Све друге куће и дућани били су спаљени и од њих није остао камен на камену. По подовима је било само трње и слама, а помисао на улазак унутра обузимао је стравом и ужасом и испуњавао страхом све оне који су видели овај призор. Авај!"

Литература: 

1. Т. Катић, Турско освајање Србије 1690. године, Београд 2012, 83.

Саопштење организације СОКО поводом напада на српску омладину на Косову и Метохији 6. и 7. јануара 2023.

            Наша организација СОКО најоштрије осуђује крвави напад Албанаца на невину српску децу, Стефана (11) и Милоша (21), који су носили бадњак ка свом селу Готовуша у општини Штрпце и на Стефана Томића (18) из Клокота који се са братом враћао са Божићне литургије. 

            Ово је удар Албанаца на српску омладину у јужној покрајини и на православну веру све у једном циљу - да се стави до знања да српски народ и православна вера су непожељни на Косову и Метохији. Ово је подстрекивање на исељавање српског народа са вековних огњишта!

               Тражимо да се кривци пронађу и да им се суди за учињена дела и да се државе Квинте јаве и најоштрије осуде ове нападе на српско становништво.

27. јун 1990. Оснивање Заједнице општина Сјеверне Далмације и Лике

 На основу тачке 1. Амандмана XLIII на Устав СР Хрватске (»Народне новине«, број 28—29) и члана 212. Статута Општине Книн (»Службени вјесник општина Дрниш, Книн и Шибеник«, број 14—75, 19—81, 7—83, 6—84, 7—86 и 6—90), Скупштина општине Книн, на трећој заједничкој сједници Вијећа мјесних заједница, Друштвено-политичког вијећа и Вијећа удруженог рада одржаној 27. 6. 1990. године, доноси

                                                                          ОДЛУКУ

о оснивању и конституирању Заједнице општина Сјеверне Далмације и Лике

Члан 1.

Оснива се и конституира Заједница општина Сјеверне Далмације и Лике. У Заједницу општина Сјеверне Далмације и Лике улазе општине: Книн, Бенковац, Грачац, Доњи Лапац, Обровац и Титова Кореница. Заједници општина Сјеверне Далмације могу приступити и друге општине ван подручја Далмације и Лике.

Члан 2.

Заједница општина Сјеверне Далмације и Лике је правна особа.

Члан 3.

Сједиште Заједнице општине из члана 1. ове Одлуке је у Книну.

Члан 4.

Ради управљања и руковођења Заједницом општина из члана 1. ове Одлуке оснива се Скупштина Заједнице. Статутом Заједнице утврдит ће се начин рада Заједнице, број чланова Скупштине Заједнице, дјелокруг рада Скупштине Заједнице, начин избора чланова Скупштине Заједнице, начин финансирања као и остало је потребно за нормално функционисање Заједнице.

Члан 5.

До конституирања Скупштине Заједнице општина Сјеверне Далмације и Лике, функцију органа управљања вршит ће предсједници скупштина општина удружених у Заједницу као привремено предсједништво Скупштине Заједнице општина.

Привремено Предсједништво из предложеног става у року од 20 дана утврдит ће приједлог осталих аката потребних за функционисање Скупштине Заједнице и доставити их скупштинама удружених општина на усвајање.

Члан 6.

Ова одлука ступа на снагу кад је у истом тексту усвоје најмање двије општине.

Члан 7.

Ова одлука објавит ће се у »Службеном вјеснику општина Дрниш, Книн и Шибеник«.

Класа: 021-05/90-02/68
Ур. Број 2136-01-90-1
Книн, 27. 6. 1990.

СКУПШТИНА ОПШТИНЕ КНИН

ПРЕДСЈЕДНИК
Бабић Милан, в. р.

24. јун 1991. Уговор о сарадњи САО Крајине и Заједнице општина Босанске Крајине

 СРПСКА АУТОНОМНА ОБЛАСТ КРАЈИНА коју представља предсједник Владе Српске аутономне области Крајина др. Милан Бабић и ЗАЈЕДНИЦА  ОПШТИНА  БОСАНСКА  КРАЈИНА  коју  представља  предсједник  Извршног вијећа Заједнице општина Босанска Крајина Анђелко Граховац склопили су 24. 06. 1991. године у Бања Луку

УГОВОР О САРАДЊИ

Члан 1.

Овим  уговором  утврђују  се  субјекти,  садржај  и  начин  интеграције  Српске  аутономне  области Крајина и Заједнице општина Босанска Крајина и обавезе које из тог происходе.

Члан 2.

Сарадња  у  оквиру  интеграције  обухватит  ће  сљедеће  области:  привреду,  политику,  културу, просвјету, образовање, здравство, социјални рад и социјалну   политику, саобраћај и везе, информисање,  одбрану  као  и  друге  области  живота  и  рада  у  којима  се  укаже  потреба  за интегративном сарадњом.

Члан 3.

Сарадња  ће  се  у  процесу  интеграције  остваривати  на  нивоу  институција  и  органа  као  и  других субјеката  који  врше  власт,  послују  или  на  било  који  други  начин  дјелују  у  областима  коју  су предвиђене као садржај сарадње члан 2. овог Уговора, и којима је сједиште на територијама САО Крајина и Заједнице општина Босанска Крајина.

Члан 4.

Одлуке  уредбе  и  друга  одговарајуће  правна  акта  којима  ће  бити  регулисана  сарадња  у појединим  областима  доносит  ће  институција,  органи  и  субјекти  на  које  се  односи  садржај  тих одлука. Изузетно, у оним случајевима у којим због тих одлука. Изузетно, у оним случајевима у  којима  због  значаја  појединих  одлука,  а  које  се  тичу  развоја  обију  Крајина  као  цјелина, одлуке  ће  доносити  на  нивоу  Владе  односно  Извршног  вијећа  и  Скупштина  САО  Крајине  и Заједнице општина Босанске Крајине.

Члан 5.

Уговорне стране су се договориле да свака од њих (САО Крајина и Заједница општина Босанска Крајина) задржавају свој политички и правни субјективитет све дотле док опште политичке прилике у Југославији као и процеси интеграције међу њима не услове и омогуће и другачија рјешења.

Члан 6. 

Уговорне стране споразумијеле су се да у односу на треће субјекте поред самосталног, могу имати и заједнички наступ када је то у обостраном интересу.

Члан 7.

Одговорност  за  преузете  обавезе  из  овог  уговора  имају  институције,  органи  и  субјекти  који доносе поједина~не одлуке и друга правна акта а у крајњој инстанци Скупштина САО Крајине и Скупштина Заједнице општина Босанска Крајина.

Члан 8.

Начини  и  средства  којима  ће  се  обезбједити  спровођење  донијетих  одлука  и  других  аката  који проистекну  из  овога  уговора  као  и  његове  одредбе  одредит  ће  Скупштина  САО  Крајине  и Заједница општина Босанске Крајине.

Члан 9.

Овај уговор ступа на снагу даном његовог проглашења на заједничкој сједници Скупштина САО  Крајине  и  Заједнице  општина  Босанске  Крајине  уз  његово  претходно  претходно потписивање  на  нивоу  Владе  САО  Крајине  и  Извршног  вијећа  Заједнице  општина  Босанске Крајине.

ИЗВРШНО ВИЈЕЋЕ ЗАЈЕДНИЦЕ                                                ВЛАДА СРПСКЕ АУТОНОМНЕ

ОПШТИНА БОСАНСКЕ КРАЈИНЕ                                              ОБЛАСТИ КРАЈИНА

Предсједник Анђелко Граховац                                                      Предсједник др. Милан Бабић

У Босанском Грахову у Спомен дому "Гаврило Принцип 27. јуна 1991. одржана је Прва заједничка седница Скупштине САО Крајине и Заједнице општина Босанска Крајина на којој је донета одлука да се усвоји Уговор о сарадњи Српске Аутономне Области Крајина и Заједнице општина Босанска Крајина (тачка 4.) и Декларација о уједињењу Заједнице општина Босанска Крајина и Српске Аутономне Области Крајина (тачка 5.).

Васкршња честитка

 Драга наша браћо и сестре, старешинство Српске омладинске културне организације "СОКО" честита свим православним верницима Васкрс. Наша жеља је да на свети дан васкрса Исуса Христа пожелимо свим нашим грађанима мир, здравље и љубав.

Наше жеље у овој години су да се наша омладина тргне из дубоког сна и да се врати својој историји, традицији, култури и вери, јер онај ко не познаје своју прошлост не може имати путoказ у будућност. Искрено се надамо да ће кренути да јача јединство и саборност, јер је то једини услов за јачање нашег колектива, односно друштва. Време је да кренемо да праштамо једни другима и да нa сваки начин гледамо како ћемо помоћи једни другима, како би превазишли све проблеме које имамо и који нас очекују. Ово је празник мира, љубави, праштања и давања. Потребно је да штитимо и помажемо једни друге. Када помогнемо неком другом помажемо себи. Нека нас љубав Божија води ка спасењу, миру и радости. 

ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ-ВАИСТИНУ ВАСКРЕСЕ! 

Старешинство Српске омладинске културне организације

МАРТОВСКИ ПОГРОМ 2004, 18 година касније кривци су и даље на слободи

     На данашњи дан, 17. марта, 2004. године догодио се мартовски погром Срба на Косову и Метохији. Од 17. до 19. марта из својих кућа је протерано више од 4000 људи, убијено осморо Срба а повређено и рањено преко 900 људи. Спаљено је око 800 српских и око 90 ашкалијских кућа, етнички је очишћено шест градова и девет села од Срба. Уништено је или оштећено 35 манастира или цркава, од којих је 19 категорисано као споменици културе. Уништене су зграде Призренске Богословије и Епископски двор у Призрену. Оскрнављена су многа српска гробља.

Мартовски погром 2004.

    Република Србија је 21. марта 2004. прогласила дан жалости због жртава током немира. Међународна заједница остала је нема на погром над Србима. Мир у јужној српској покрајини је 2004. године чувао је КФОР  са 39.000 војника и 8.000 УН полицајаца који нису ништа предузели да заштите Србе од напада Албанаца.

    Сећајте се јер ако ми заборавимо, ко ће се сећати. "Ако заборавим тебе Јерусалиме, нека ме заборави и десница моја. Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не упамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља својега." Псалам 137.

Из прошлости: Долазак кочанских сокола у Ћуприју и Јагодину

 Савез српских соколских друштава „Душан Силни” основан је на Цвети 1908. године. Након уједињења 1918. године, на сабору на Видовдан 1919. године проглашено је стварање Соколског Савеза Срба, Хрвата и Словенаца. Већ следеће године промењено је име у Југословенски соколски савез. Након увођења диктатуре 1929. године, донет је Закон о оснивању Сокола Краљевине Југославије.

У Кочанима, некадашња Вардарска бановина, је Друштво за гимнастику после завршетка Првог светског рата, 1925. године, постало Соколско друштво Кочани. Припадало је Жупи Краљевић Марко које је обухватало Јужну Србију (Маћедонија и Косовска област). Свој Соколски дом су добили 1930. године. Соколско друштво из Кочана, њих 85, је јула 1933. године кренуло на турнеју кроз Шумадију да би стигли на крају у Београд. Соколско друштво из Кочана је 31. јула 1933. посетило Ћуприју и на железничкој станици дочекало их је чланство Соколског друштва из Ћуприје. Соколи из Ћуприје посетили су Кочане.(1) Два соколска друштва су заједно су прошла кроз Ћуприју на челу са музиком. Кочански соколи су увече истог дана одржали академију у Ћуприји у 14 тачака са почетком у 21 час. Прво је одржао говор просветар ћупријских сокола професор Милан Јовановић који је истакао значај доласка браће и сестара са царског југословенског југа. Након професора Милан Јовановића говорио је старешина кочанских сокола Благоје Џидровић и том прилико је рекао: "Прошло је двадесет година је прошло од крваве битке на Брегалници. Света српска крв проливена је на историјској реци. А сад, ево новог покољења са славне Брегалнице на Морави. У љубави према отаџбини, нашој Југославији, наши кочански соколи уједињују Мораву са Брегалницом. У њиховим очима видите блесак поноса да се налазе на Морави, одакле им је под вођством нашег дичног Краља, дошла слобода и зато из њихових срдаца један је поклич и поздрав нашем витешком Краљу." (2) Академија је потрајала до 12 часова увече. Извођене су вежбе и кола са југа. Сутрадан кочански соколи су кренули на пут за Јагодину преподневним возом. (3)

Након Јагодине кочански соколи посетили су Београд, Аранђеловац, Тополу, Опленац, Крагујевац, Краљево, Врњачку Бању.(4)