субота, 9. јул 2022.

27. јун 1990. Оснивање Заједнице општина Сјеверне Далмације и Лике

 На основу тачке 1. Амандмана XLIII на Устав СР Хрватске (»Народне новине«, број 28—29) и члана 212. Статута Општине Книн (»Службени вјесник општина Дрниш, Книн и Шибеник«, број 14—75, 19—81, 7—83, 6—84, 7—86 и 6—90), Скупштина општине Книн, на трећој заједничкој сједници Вијећа мјесних заједница, Друштвено-политичког вијећа и Вијећа удруженог рада одржаној 27. 6. 1990. године, доноси

                                                                          ОДЛУКУ

о оснивању и конституирању Заједнице општина Сјеверне Далмације и Лике

Члан 1.

Оснива се и конституира Заједница општина Сјеверне Далмације и Лике. У Заједницу општина Сјеверне Далмације и Лике улазе општине: Книн, Бенковац, Грачац, Доњи Лапац, Обровац и Титова Кореница. Заједници општина Сјеверне Далмације могу приступити и друге општине ван подручја Далмације и Лике.

Члан 2.

Заједница општина Сјеверне Далмације и Лике је правна особа.

Члан 3.

Сједиште Заједнице општине из члана 1. ове Одлуке је у Книну.

Члан 4.

Ради управљања и руковођења Заједницом општина из члана 1. ове Одлуке оснива се Скупштина Заједнице. Статутом Заједнице утврдит ће се начин рада Заједнице, број чланова Скупштине Заједнице, дјелокруг рада Скупштине Заједнице, начин избора чланова Скупштине Заједнице, начин финансирања као и остало је потребно за нормално функционисање Заједнице.

Члан 5.

До конституирања Скупштине Заједнице општина Сјеверне Далмације и Лике, функцију органа управљања вршит ће предсједници скупштина општина удружених у Заједницу као привремено предсједништво Скупштине Заједнице општина.

Привремено Предсједништво из предложеног става у року од 20 дана утврдит ће приједлог осталих аката потребних за функционисање Скупштине Заједнице и доставити их скупштинама удружених општина на усвајање.

Члан 6.

Ова одлука ступа на снагу кад је у истом тексту усвоје најмање двије општине.

Члан 7.

Ова одлука објавит ће се у »Службеном вјеснику општина Дрниш, Книн и Шибеник«.

Класа: 021-05/90-02/68
Ур. Број 2136-01-90-1
Книн, 27. 6. 1990.

СКУПШТИНА ОПШТИНЕ КНИН

ПРЕДСЈЕДНИК
Бабић Милан, в. р.

уторак, 5. јул 2022.

24. јун 1991. Уговор о сарадњи САО Крајине и Заједнице општина Босанске Крајине

 СРПСКА АУТОНОМНА ОБЛАСТ КРАЈИНА коју представља предсједник Владе Српске аутономне области Крајина др. Милан Бабић и ЗАЈЕДНИЦА  ОПШТИНА  БОСАНСКА  КРАЈИНА  коју  представља  предсједник  Извршног вијећа Заједнице општина Босанска Крајина Анђелко Граховац склопили су 24. 06. 1991. године у Бања Луку


УГОВОР О САРАДЊИ

Члан 1.

Овим  уговором  утврђују  се  субјекти,  садржај  и  начин  интеграције  Српске  аутономне  области Крајина и Заједнице општина Босанска Крајина и обавезе које из тог происходе.

Члан 2.

Сарадња  у  оквиру  интеграције  обухватит  ће  сљедеће  области:  привреду,  политику,  културу, просвјету, образовање, здравство, социјални рад и социјалну   политику, саобраћај и везе, информисање,  одбрану  као  и  друге  области  живота  и  рада  у  којима  се  укаже  потреба  за интегративном сарадњом.

Члан 3.
Сарадња  ће  се  у  процесу  интеграције  остваривати  на  нивоу  институција  и  органа  као  и  других субјеката  који  врше  власт,  послују  или  на  било  који  други  начин  дјелују  у  областима  коју  су предвиђене као садржај сарадње члан 2. овог Уговора, и којима је сједиште на територијама САО Крајина и Заједнице општина Босанска Крајина.

Члан 4.

Одлуке  уредбе  и  друга  одговарајуће  правна  акта  којима  ће  бити  регулисана  сарадња  у појединим  областима  доносит  ће  институција,  органи  и  субјекти  на  које  се  односи  садржај  тих одлука. Изузетно, у оним случајевима у којим због тих одлука. Изузетно, у оним случајевима у  којима  због  значаја  појединих  одлука,  а  које  се  тичу  развоја  обију  Крајина  као  цјелина, одлуке  ће  доносити  на  нивоу  Владе  односно  Извршног  вијећа  и  Скупштина  САО  Крајине  и Заједнице општина Босанске Крајине.

Члан 5.

Уговорне стране су се договориле да свака од њих (САО Крајина и Заједница општина Босанска Крајина) задржавају свој политички и правни субјективитет све дотле док опште политичке прилике у Југославији као и процеси интеграције међу њима не услове и омогуће и другачија рјешења.

Члан 6. 

Уговорне стране споразумијеле су се да у односу на треће субјекте поред самосталног, могу имати и заједнички наступ када је то у обостраном интересу.

Члан 7.

Одговорност  за  преузете  обавезе  из  овог  уговора  имају  институције,  органи  и  субјекти  који доносе поједина~не одлуке и друга правна акта а у крајњој инстанци Скупштина САО Крајине и Скупштина Заједнице општина Босанска Крајина.

Члан 8.

Начини  и  средства  којима  ће  се  обезбједити  спровођење  донијетих  одлука  и  других  аката  који проистекну  из  овога  уговора  као  и  његове  одредбе  одредит  ће  Скупштина  САО  Крајине  и Заједница општина Босанске Крајине.

Члан 9.

Овај уговор ступа на снагу даном његовог проглашења на заједничкој сједници Скупштина САО  Крајине  и  Заједнице  општина  Босанске  Крајине  уз  његово  претходно  претходно потписивање  на  нивоу  Владе  САО  Крајине  и  Извршног  вијећа  Заједнице  општина  Босанске Крајине.

ИЗВРШНО ВИЈЕЋЕ ЗАЈЕДНИЦЕ                                                ВЛАДА СРПСКЕ АУТОНОМНЕ
ОПШТИНА БОСАНСКЕ КРАЈИНЕ                                              ОБЛАСТИ КРАЈИНА
Предсједник Анђелко Граховац                                                      Предсједник др. Милан Бабић



У Босанском Грахову у Спомен дому "Гаврило Принцип 27. јуна 1991. одржана је Прва заједничка седница Скупштине САО Крајине и Заједнице општина Босанска Крајина на којој је донета одлука да се усвоји Уговор о сарадњи Српске Аутономне Области Крајина и Заједнице општина Босанска Крајина (тачка 4.) и Декларација о уједињењу Заједнице општина Босанска Крајина и Српске Аутономне Области Крајина (тачка 5.).


субота, 23. април 2022.

Васкршња честитка

 Драга наша браћо и сестре, старешинство Српске омладинске културне организације "СОКО" честита свим православним верницима Васкрс. Наша жеља је да на свети дан васкрса Исуса Христа пожелимо свим нашим грађанима мир, здравље и љубав.

Наше жеље у овој години су да се наша омладина тргне из дубоког сна и да се врати својој историји, традицији, култури и вери, јер онај ко не познаје своју прошлост не може имати путoказ у будућност. Искрено се надамо да ће кренути да јача јединство и саборност, јер је то једини услов за јачање нашег колектива, односно друштва. Време је да кренемо да праштамо једни другима и да нa сваки начин гледамо како ћемо помоћи једни другима, како би превазишли све проблеме које имамо и који нас очекују. Ово је празник мира, љубави, праштања и давања. Потребно је да штитимо и помажемо једни друге. Када помогнемо неком другом помажемо себи. Нека нас љубав Божија води ка спасењу, миру и радости. 

ХРИСТОС ВАСКРЕСЕ-ВАИСТИНУ ВАСКРЕСЕ! 

Старешинство Српске омладинске културне организације

четвртак, 17. март 2022.

МАРТОВСКИ ПОГРОМ 2004, 18 година касније кривци су и даље на слободи

     На данашњи дан, 17. марта, 2004. године догодио се мартовски погром Срба на Косову и Метохији. Од 17. до 19. марта из својих кућа је протерано више од 4000 људи, убијено осморо Срба а повређено и рањено преко 900 људи. Спаљено је око 800 српских и око 90 ашкалијских кућа, етнички је очишћено шест градова и девет села од Срба. Уништено је или оштећено 35 манастира или цркава, од којих је 19 категорисано као споменици културе. Уништене су зграде Призренске Богословије и Епископски двор у Призрену. Оскрнављена су многа српска гробља.

Мартовски погром 2004.
Мартовски погром 2004.

    Република Србија је 21. марта 2004. прогласила дан жалости због жртава током немира. Међународна заједница остала је нема на погром над Србима. Мир у јужној српској покрајини је 2004. године чувао је КФОР  са 39.000 војника и 8.000 УН полицајаца који нису ништа предузели да заштите Србе од напада Албанаца.

    Сећајте се јер ако ми заборавимо, ко ће се сећати. "Ако заборавим тебе Јерусалиме, нека ме заборави и десница моја. Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не упамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља својега." Псалам 137.

петак, 21. јануар 2022.

Из прошлости: Долазак кочанских сокола у Ћуприју и Јагодину

 Савез српских соколских друштава „Душан Силни” основан је на Цвети 1908. године. Након уједињења 1918. године, на сабору на Видовдан 1919. године проглашено је стварање Соколског Савеза Срба, Хрвата и Словенаца. Већ следеће године промењено је име у Југословенски соколски савез. Након увођења диктатуре 1929. године, донет је Закон о оснивању Сокола Краљевине Југославије.

У Кочанима, некадашња Вардарска бановина, је Друштво за гимнастику после завршетка Првог светског рата, 1925. године, постало Соколско друштво Кочани. Припадало је Жупи Краљевић Марко које је обухватало Јужну Србију (Маћедонија и Косовска област). Свој Соколски дом су добили 1930. године. Соколско друштво из Кочана, њих 85, је јула 1933. године кренуло на турнеју кроз Шумадију да би стигли на крају у Београд. Соколско друштво из Кочана је 31. јула 1933. посетило Ћуприју и на железничкој станици дочекало их је чланство Соколског друштва из Ћуприје. Соколи из Ћуприје посетили су Кочане.(1) Два соколска друштва су заједно су прошла кроз Ћуприју на челу са музиком. Кочански соколи су увече истог дана одржали академију у Ћуприји у 14 тачака са почетком у 21 час. Прво је одржао говор просветар ћупријских сокола професор Милан Јовановић који је истакао значај доласка браће и сестара са царског југословенског југа. Након професора Милан Јовановића говорио је старешина кочанских сокола Благоје Џидровић и том прилико је рекао: "Прошло је двадесет година је прошло од крваве битке на Брегалници. Света српска крв проливена је на историјској реци. А сад, ево новог покољења са славне Брегалнице на Морави. У љубави према отаџбини, нашој Југославији, наши кочански соколи уједињују Мораву са Брегалницом. У њиховим очима видите блесак поноса да се налазе на Морави, одакле им је под вођством нашег дичног Краља, дошла слобода и зато из њихових срдаца један је поклич и поздрав нашем витешком Краљу." (2) Академија је потрајала до 12 часова увече. Извођене су вежбе и кола са југа. Сутрадан кочански соколи су кренули на пут за Јагодину преподневним возом. (3)

Након Јагодине кочански соколи посетили су Београд, Аранђеловац, Тополу, Опленац, Крагујевац, Краљево, Врњачку Бању.(4)