28. јул - Дан града Јагодине

 На данашњи дан, 15. јула (по јулијанском календару), 1399. године први пут је поменут у писаним изворима наш град Јагодина. У разрешници рачуна, коју су издали кнегиња Милица и њени синови Стефан и Вук, дубровачком трговцу Живулину Станишићу, стоји да је она издата у "Јагодној". Чувени српски историчар, Михаило Динић (1899-1970), указује да није сасвим сигурно шта је Јагодина тада представљала - град, село или летњиковац владара. Књегиња Милица после боја на Косову 1389. године заједно је владала са својим синовима док они нису преузели вођење државом.

Отада је прошло 624 године. Град Јагодина обележава 28. јул као дан града.

Резултати пописа 2022. године за подручје града Јагодине

Попис на територији Републике Србије (без територије АП Косово и Метохија која се налази под управом Уједињених нација) одржан је 2022. године јер 2021. године још увек трајала пандемија коронавируса. На попису 2011. године на територији града Јагодине живело је 71 852 становника, на градском подручју 37 282 становника и на сеоском подручју 34 570 становника. По последњем попису из 2022. године на подручју града Јагодине живело је 64 644 становника, на градском подручју 34 892 становника и на сеоском подручју 29 752 становника. Треба узети у обзир да на последњем попису насеље Буџино Брдо се пописивало као део Вољавча, део насеља Колонија до некадашње фабричке пруге као део Мајура и део насеља Железнички мост као део Буковча, део Ракитова пописиван је као део Јагодине, део који је на прошлом попису пописиван као део Драгоцвета сада је пописиван као део Винораче.

Демографија Поморавског округа 2011-2022.
Преузето са инстаграм странице serb.hist.mapper

Овде ћемо представити број становника 52 села на подручју града Јагодине, према попису из 2022. године, а у заградама биће представљен број становника према попису 2011. године.

Багрдан 645 становника (809 становника према попису из 2011. године), - 20.27%

Белица 266 становника (342 становника према попису из 2011. године), - 22.22%

Бресје 515 становника (650 становника према попису из 2011. године), - 20.76%

Буковче 834 становника (844 становника према попису из 2011. године), - 1.18%

Бунар 343 становника (461 становника према попису из 2011. године), - 25.59%

Винорача 1084 становника (999 становника према попису из 2011. године), + 7.85

Вољавче 1703 становника (1910 становника према попису из 2011. године), - 10.83%

Врановац 113 становника (137 становника према попису из 2011. године), - 17.51%

Врба 149 становника (207 становника према попису из 2011. године), - 28.01%

Главинци 410 становника (524 становника према попису из 2011. године), - 21.75%

Глоговац 1102 становника (1287 становника према попису из 2011. године), - 14.37%

Горње Штипље 83 становника (145 становника према попису из 2011. године), - 42.75% 

Горњи Рачник 62 становника (88 становника према попису из 2011. године), - 29.54%

Деоница 524 становника (613 становника према попису из 2011. године), - 14.52%

Добра Вода 311 становника (379 становника према попису из 2011. године), - 17.94% 

Доње Штипље 158 становника (202 становника према попису из 2011. године), - 21.78%

Доњи Рачник 403 становника (548 становника према попису из 2011. године), - 26.45%

Драгоцвет 978 становника (1147 становника према попису из 2011. године), - 14.73%

Драгошевац 346 становника (450 становника према попису из 2011. године), - 23.11%

Дражмировац 311 становника (419 становника према попису из 2011. године), - 25.77%

Дубока 439 становника (632 становника према попису из 2011. године), - 30.54%

Ивковачки Прњавор 77 становника (88 становника према попису из 2011. године), - 12.5% 

Јошанички Прњавор 18 становника (36 становника према попису из 2011. године), - 50%

Каленовац 13 становника (21 становника према попису из 2011. године), - 33.3%

Ковачевац 269 становника (287 становника према попису из 2011. године), - 6.27%

Коларе 396 становника (588 становника према попису из 2011. године), - 32.65%

Кончарево 1565 становника (1640 становника према попису из 2011. године), - 4.57%

Кочино Село 743 становника (930 становника према попису из 2011. године), - 20.11%

Ловци 637 становника (798 становника према попису из 2011. године), - 20.17%

Лозовик 226 становника (282 становника према попису из 2011. године), - 19.86%

Лукар 79 становника (116 становника према попису из 2011. године), - 31.89%

Мајур 2480 становника (2863 становника према попису из 2011. године), - 13.37%

Мали Поповић 265 становника (377 становника према попису из 2011. године), - 29.70%

Медојевац 119 становника (131 становника према попису из 2011. године), - 14.50%

Међуреч 359 становника (394 становника према попису из 2011. године), - 8.88%

Милошево 771 становника (1043 становника према попису из 2011. године), - 26.08%

Мишевић 112 становника (150 становника према попису из 2011. године), - 25.33%

Ново Ланиште 507 становника (618 становника према попису из 2011. године), - 17.96%

Рајкинац 300 становника (412 становника према попису из 2011. године), - 27.18%

Ракитово 1741 становника (2017 становника према попису из 2011. године), - 13.68%

Рибаре 3152 становника (3601 становника према попису из 2011. године), - 12.47%

Рибник 237 становника (287 становника према попису из 2011. године), - 17.42%

Сиоковац 315 становника (352 становника према попису из 2011. године), - 10.51%

Слатина 110 становника (167 становника према попису из 2011. године), - 34.13%

Старо Ланиште 417 становника (460 становника према попису из 2011. године), - 9.35%

Старо Село 30 становника (52 становника према попису из 2011. године), - 42.31%

Стрижило 225 становника (365 становника према попису из 2011. године), - 38.36%

Топола 21 становник (20 становника према попису из 2011. године), + 5%

Трнава 2394 (2448 становника према попису из 2011. године), - 2.21%

Црнче 141 становника (201 становника према попису из 2011. године), - 29.85% 

Шантаровац 310 становника (390 становника према попису из 2011. године), - 20.51%

Шуљковац 584 становника (643 становника према попису из 2011. године), - 9.18%

Целокупна територија града Јагодине од пописа 2011. до пописа 2022. изгубила је 7 208 становника или 10.03%. Само градско подручје је изгубило 2 390 становника или 6.41%, док су сеоска подручја изгубила чак 4 818 становника или 13.93%. Једина села која су имала повећање броја становника су Винорача (са 999 на 1084, због промена територије пописивања) и Топола (са 20 на 21). Највише су становника изгубила црновршка села од којих су нека имала већи број становника у 19. веку него данас. Такође треба додати да је епидемија коронавируса повећала број умрлих током 2020. и 2021. године за више од 50%. Наталитет и одлазак на рад у стране државе, где већина трајно остане, су највеће бољке наше државе. 

Литература:

Рађено на основу података Републиког завода за статистику за 2011. годину и 2022. годину.

Део повеље о племству аустријског цара Леополда II Радичу Петровићу (из Сиоковца) из 1792. године

 ...истога Радича Петровића, а преко њега и његове синове Милована, Јована и Михаила, добијене и рођене од супруге му Смиљане Васиљеве, као и све њихове наследнике и потомке оба пола који се у будућности благословом Божјим буду законито родили, на основу пуноће наше Царске и Краљевске власти и по нарочитој милости изузимамо из статуса и положаја неплеменитих лица, у којем је, како се наводи, до сада био, те налазимо за сходно убројати га, а њих изабрати и уписати у број истинских, исконских и непорецивих племића горепоменуте наше краљевине Угарске и придружених јој области, пристајући ту у пуној урачунљивости и по својој одлуци допуштајући му да свагда од сада надаље у будућа и вечита времена сме и може имати, користити и уживати све оне милости, почасти, допуштења, привилегије, слободе, права, прерогативе и имунитете које су до сада на било који начин по праву или по устаљеном обичају имали и уживали те имају и уживају остали истински, исконски и непорециви племићи речене наше краљевине Угарске и придружених јој области, те да то могу и смеју и његови наследници и потомци оба пола.