четвртак, 20. септембар 2018.

Трибина: Лик и дело Светозара Марковића

У четвртак, 20. септембра, у храму јагодинске културе, сали Народне библиотеке "Радислав Никчевић", одржана је трибина посвећена рођендану великог Јагодинца, Светозара Марковића. Ову трибину је организовала Српска омладинска културна организација "СОКО" у сарадњи са јагодинском библиотеком.


На трибини су говорили најбољи јагодински познаваоци новог века и савременог доба - историчари мр Дејан Танић и Нинослав Станојловић. У првом делу, Нинослав Станојловић је дао биографске црте Светозара Марковића и његове породице. Указао је на то да Марковићи највероватније потичу са Косова и да су се населили у Доњој Сабанти. На крају се Радоје Марковић, отац Светозара Марковића, населио у Јагодини где је Светозар и одрастао. На његове идеје је много утицао његов брат Јеврем Марковић који је био официр војске Књажевине Србије и учесник пољског устанка 1863. године. Историчар Нинослав Станојловић је на крају истакао да се породица Радоја Марковића угасила пре пар година.

Нинослав Станојловић
У другом делу мр Дејан Танић је говорио о школовању Светозара Марковића у царској Русији и конфедералној Швајцарској и његовим идејама. Говоривши о друштву које је имао Светозар Марковић у Санкт Петербургу стицао се утисак да су његове економске и идеје настајале баш ту на тлу Русије. Задруге на којима је хтео С. Марковић да Србија почива је видео у царској Русији где су сељаци имали заједничку обрадиву површину. Како је после прешао да студира у Цирих, С. Марковић је ту добио идеју о балканској конфедерацији, јер је пред собом као узор имао конфедералну Швајцарску. Ипак, Дејан Танић закључује да су његове мисли биле апсолутно неодговарајуће за време које је живео и да више приличе крају 20. или почетку 21. века.

мр Дејан Танић

Можемо слободнао да кажемо да је Светозар Марковић био један од истакнутих интелектуалаца који је својим идејама и мислима био далеко испред свог времена. Светозар је био један од зачетника социјалистичке мисли међу Србима, а и међу јужнословенским народима. Рођен је на данашњи дан 21. септембра 1846. године,а умро веома млад са само двадесет девет година од туберкулозе 1875. године у Трсту. Сахрањен је у Јагодини где је провео највећи део свог живота. Јагодина је у једном периоду носила име Светозарево по овом знаменитом Јагодинцу. 









среда, 19. септембар 2018.

Трибина: Век од пробоја Солунског фронта


Ове јесени обележавамо један веома важан јубилеј – век од победе у Великом рату. Велики рат је био прекратница у нашој историји 20. века, а његова круна био је пробој Солунског фронта. Пробој Солунског фронта изнели су наши преци 15. и 16. септембра 1918. Сведоци смо да ове године, када с навршава век од тог славног пробоја у Србији није било званичног обележавања. Данас, после једног века питање важности Великог рата и победе у њему као да је скрајнуто. Није било званичног обележавања, а нико од званичника није се позабавио тим питањем. Остало је на нама као појединцима да се сећамо славних предака и да обележимо победу.



Чланови Српске омладинске културне организације „СОКО“ су у част стогодишњице пробоја Солунског фронта, у уторак 18. септембра организовали трибину под називом „Век од пробоја Солунског фронта“. Предавач је био Ђорђе Мамула, историчар. 



Трибина се одвијала у просторијама Народне библиотеке „Радислав Никчевић“ у Јагодини. Мамула је говорио о условима настанка Солунског фронта, о самом фронту и животу војника у првим борбеним редовима и пробоју који је одлучио о исходу рата. Говорио је и о самим ратним операцијам у тренутку пробоја фронта али и о онима које су уследиле када је српска војска кренула у ослобађање своје територије. Мамула је такође истакао да је Велики рат изузетно важан догађај за светску историју јер после 1918. више ништа није било исто ни за Србију, ни за Србе као народ, ма где они живели. Мамула је напоменуо да се након Великог рата однос снага у свету променио: Сједињене Америчке Државе су ушле на светску политичку сцену зеузеле простор који је настао слабљењем и исцрпљивањем колонијалних сила, Велике Британије и Француске; нестале су три царевине -Аустро-Угарска, Немачка и Турска и створиле су се нове државе у Европи, од којих је једна била и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. На крају је било речи о српским војничким гробљима на простору некадашњег Солунског фронта, која се данас налазе у Грчкој и Македонији и од којих је већина у јако лошем стању због немарности и неодржавања.



Трибином „Век од пробоја Солунског фронта“ и излагањем Ђорђа Мамуле, отпочела је серија предавања посвећених победи у Првом свестком рату коју ће организација „СОКО“ реализовати током јесени 2018. године.






понедељак, 17. септембар 2018.

Позив за трибину: Лик и дело Светозара Марковића

Поводом рођендана Светозара Марковића, Српска омладинска културна организација "СОКО" организује трибину посвећену његовом лику и делу. На трибини говоре јагодински историчари Нинослав Станојловић и Дејан Танић. Трибина ће се одржати у четвртак 20. септембра у 18 часова у сали Народне библиотеке "Радислав Никчевић" Јагодина. Улаз слободан. Добро дошли!



четвртак, 13. септембар 2018.

Позив за трибину: "Век од пробоја Солунског фронта"

Поводом обележавања стогодишњице од победе у Великом рату, Српска омладинска културна организација "СОКО" вас позива на трибину "Век од пробоја Солунског фронта". На трибини ће говорити Ђорђе Мамула, историчар. Трибина се одржава у Народној библиотеци у Јагодини, са почетком у 18 часова. Улаз слободан. Добро дошли!


уторак, 11. септембар 2018.

Ужичани о Јагодинцу, мајору Михаилу Илићу

Ој Илићу, други Обилићу, 
Да је таки мајора још било; 
Ми би тада дошли на Косово 
Косово би наше заузели... 

Ужичани о Јагодинцу, мајору Михаилу Илићу (Јагодина 1845-Јавор 1876), команданту Друге ужичке бригаде

недеља, 2. септембар 2018.

Пећка пивара

 Овај члан је писан поводом одузимања и приватизације српских предузећа на окупираној нашој јужној покрајини. Циљ је да се укаже на то ко је оснивач тих предзућеа.
Социјалистичка власт из Београда почела је са значајним улагањем на територији АП Косово и Метохија 1957. године јер је претходне године ова област проглашена неразвијеном. Посредством Фонда за подстицање бржег развоја неразвијених република и покрајине Косово од 1965. до 1990. године, на подручје Косова и Метохије непосредно уложено око 4.37 милијарди долара, при чему је просечно учешће Социјалистичке републике Србије у формирању ових средстава износило око 40 одсто, односно 1.75 милијарди долара.
   Пећка пивара почела је са радом 1971. године (Бојовић 1979:202). Изграђена је при ПИК-у, заједно са фабриком шећера, фабриком рафинираног техничког алкохола, фабриком сточног квасца и фабриком слада (капацитета 8 000 хл) која је поред производње за потребе пиваре производила и за југословенско тржиште. Пивара је имала капацитет 300 000 хл пива, док је максимум каснији досегнут крајем седамдесетих био око 600 000 хектолитара пива.
   У састав ПКБ корпорације Пећка пивара се нашла 1992. године заједно са "Косово вино", "Орвин" и "Метохија вино"2. Према подацима  Центра за бонитет Народне банке Србије по последњим подацима из 1998. године Пећка пивара је била успешно предузеће1. Године 2001. рачунато је да пивара има око 700 радника (2001, 227). После једнострано проглашене независности Косовска поверилачка агенција (КТА) је огласила продају ПКБ Пећке пиваре као ново предузеће "Пећко пиво" А.Д. за 11 130 000 евра једном од финасијера ОВК, Екрему Луки3.

1. Бојко Бојовић, Метохија, Приштина 1979.
2. Група аутора, Географска енциклопедија насеља Србије 3, Београд 2001.
3. Сандра Давидовић, Модели приватизације друштвених предузећа на Косову и Метохији под окриљем УНМИК администрације,  Политичка ревија, Година (XXVIII) XV, vol. 50, Бр. 4/2016. стр. 115-132.

Линкови:
1. Слободан Аћимовић, Анализа процеса и модела приватизације на Косову, НСПМ 2008.
2. Д. Чабаркапа, Права има 50.000 породица, Вечерње новости 2005.
3. Ниска цена Пећке пиваре, Б92 портал 2006.
4. Данило Меденица, директор Пећке пиваре, извештај из 1996.
5. Биљана Радомировић, Српски радници траже правду, Политика 2010.