Старешинство
Српске омладинске културне организације „СОКО“ донело је одлуку да се
организација „СОКО“ прикључи акцији "Студенти за истину". Позивамо све студенте да се прикључе акцији "Студенти за истину".
Сви студенти који желе да њихово име стоји испод писма треба да пошаљу своје податке на адресу studentizaistinu@gmail.com. У поруци послати: Име, презиме, факултет, смер или катедра и број индекса.
Сви студенти који желе да њихово име стоји испод писма треба да пошаљу своје податке на адресу studentizaistinu@gmail.com. У поруци послати: Име, презиме, факултет, смер или катедра и број индекса.
Председнику Републике Србије Томиславу Николићу
Председнику Владе Републике Србије Александру Вучићу
Уверени да заступамо став већине српскога
народа, овим писмом желимо да апелујемо на вас да не учествујете у актуелној
демонизацији сопственог народа могућим одласком у Поточаре 11. јула. Ваш
одлазак у Поточаре имао би далекосежне последице по српски народ: имплицитно
признавање наводног геноцида; сврставање српских жртава Сребенице на нижи ранг
вредности; давање оправдања британској резолуцији у Савету безбедности и
проглашавње српског народа геноцидним; учествовање у директном удару на
Републику Српску са крајњим циљем да се укине као творевина настала на наводном
геноциду.
Нељудски је негирати злочин, но, нико поштен и
истинољубив не може прихватити и рећи да је то био геноцид. Један од таквих
јесте и Ефраим Зуроф, директор центра „Симон Визентал“ у Јерусалиму, који је у
интервјуу за „Политику“ (18.06.2015) нагласио, поредећи са Руандом и
Холокаустом, да се Сребреница не може окарактерисати као геноцид. Познате су
вам контраверзе око овог злочина, које теорију геноцида доводе у питање од тога
да ли су, и колико, убијени стрељани или погинули у пробоју ка Тузли у борби са
Војском Републике Српске, преко тога да велики број „стрељаних“ и данас живи
широм света или су убијени пре ових догађаја и тога да је Ибран Мустафић,
оснивач СДА у Сребреници и ратни председник Извршног одбора у Скупштини општине
Сребреница, тврдио да су сами, из својих разлога, убили 500-1000 људи, до
последње пресуде генералу Толимиру у којој се тврдњом од 4700 убијених негира
званична верзија од преко 8000 наводно стрељаних. Један убијен је много, али
овде је и много недоследности да би се тек тако прихватила теорија о геноциду.
Оно што највише боли српски народ јесте да сви
они који данас учествују у његовој демонизацији не виде или намерно не желе да
виде преко 3000 српских жртава у Сребреници убијених у периоду од 1992. до
1995. Напомињемо да је од овог броја преко 70% цивила и то, већином,
масакрираних хладним оружјем. Ове злочине признао је наредбодавац и извршилац
Насер Орић на прослави двогодишњице оснивања муслиманске војске у
Сребреници, када је набројао српска села која је разарао. Све жртве су једнаке,
али данас видимо тенденцију да се српске жртве прикажу као неједнаке, безвредне
помена, обележја и резолуције. Да не набрајамо друге злочине над Србима о
којима се ћути, као што су у Сарајеву, Возући, Купресу, Сијековцу и другим
местима.
Ми смо свесни, а верујемо и ви, да резолуција
у Савету безбедности нема за циљ помирење на овим просторима, већ утемељење
препреке ка могућем помирењу два народа. Геноцид у Сребреници је измишљен да се
два народа никада не помире.
Резолуција у Савету безбедности је директан
удар на српски народ са намером да се као такав прогласи геноцидним, као и на
Републику Српску са крајњим циљем да се она укине као творевина наводног
геноцида одузимањем надлежности и утапањем у унитарну државу, чиме би се
додатно обезвредило преко 3000 српских жртава Сребенице, крвљу утканих у њену
слободу и стварање. Ми, српски студенти овде потписани, не желимо да стојимо по
страни док се одвијају перфидни напади на основе државности Републике Српске.
Српски народ не жели да својим поступцима допринесе тим нападима. Стога вам се
обраћамо са пуном моралном, материјалном и физичком подршком да следите
политику државног разлога и одбраните интересе српске државотворне идеје, да
одбраните интересе Републике Српске и српскога народа који тамо живи.
Ви се налазите у историјском тренутку у којем
својим поступцима можете спречити да будућа поколења широм света о српском
народу уче као о геноцидном, да се његове, такође велике, жртве у том рату
забораве. Ви можете спречити давање легитимитета вишедеценијској демонизацији.
Представници Србије већ су ишли у Поточаре и извињавали се за наводни геноцид.
Да ли је српском народу узвраћено извињењем за његове жртве? Да ли су
муслимански представници и представници западних земаља обележили српско
страдање у Братунцу? Ви немате разлога, као представници Републике Србије, да
поново идете тамо. Због свега наведеног ми вас позивамо да не идете у Поточаре
11. јула и да позовете Руску Федерацију да стави вето на резолуцију о Сребеници
у Савету безбедности.
У Београду, 23.06.2015. г.