Изложба "Други у Великом рату" у школи у Мајуру.

Српска омладинска културна организација СОКО је 28. 01. 2019. у склопу пројекта "Други у Великом рату" представила своју изложбу у ОШ "Радислав Никчевић" у јагодинском селу Мајуру. Изложбу су представили аутори, историчари Владимир Орбовић и Марио Јегдић. Ђацима старијих разреда ОШ "Радислав Никчевић" говорили су о мотивима и циљевима овог пројекта, како се дошло на идеју о изложби о другима у Великом рату и шта ова изложба заправо представља. На отварању изложбе, обратила се и директорка школе. Такође, ученица осмог разреда Александра Јовановић је рецитовала своју ауторску песму посвећену победи Србије у Велико рату.

Поставка изложбе "Други у Великом рату" у ОШ "Радислав Никчевић" у Мајуру

Почетак изложбе

Отварање изложбе "Други у Великом рату" у јагодинској Гимназији

Дана 22. јануара 2019. Српска омладинска културна организација СОКО представила је своју изложбу "Други у Великом рату" ђацима и професорима јагодинске гимназије али и заинтересованим грађанима. Изложбу су отворили аутори, историчари Владимир Орбовић и Марио Јегдић, као пријатељ организације, историчар Ненад Анжел. Аутори су говорили о томе шта је била основна идеја за прављење баш ове изложбе и које су њене основне поруке, док је Анжел говорио о значају оваквих пројеката и њиховом доприносу општем познавању националне прошлости и едукацији младих, којима је, пре свега, овај пројекат намењен.

Отварање изложбе "Други у Великом рату"

Отварање изложбе "Други у Великом рату" 

Незапосленост у Поморавском округу на крају 2018. године

  Поморавски управни округ чине 6 општина: Јагодина, Ћуприја, Параћин, Рековац, Деспотовац и Свилајнац. На том подручју децембра 2018. било је незапошљено 24.524 особа, што је за 7,2% мање него децембра 2017. године. У свим општинама, према филијали Националне службе за запошљавање у Јагодини, пада незапосленост. У Јагодини је децембра 2018. године било незапослено 8.763 лица, што представља пад од 8.3% у односу на децембар 2017. године.

    Према попису из 2011. године Поморавски управни округ има 212.839. становника, док сам град Јагодина има 71.852 становника (градско подручје 37.282 становника). Град Јагодина спада према Закону о регионалном развоју у 2. групу по степену развијености.

Отварање изложбе "Други у Великом рату" и отворени час у ЕТШ "Славка Ђурђевић"

Српска омладинска културна организација СОКО је 17. јануара 2019. представила своју изложбу "Други у Великом рату", ђацима ЕТШ "Славка Ђурђевић" у Јагодини. Изложба "Други у Великом рату" је део истоименог пројекта "Други у Великом рату" који спроводи СОКО уз подршку Удружења "Сунце", ресурс центра за Шумадијски и Поморавски округ, у оквиру програма "Млади су закон", Министарства омладине и спорта Републике Србије.

После изложбе чланови Српске омладинске културне организације СОКО су у оквиру пројекта "Други у Великом рату" одржали отворени час за заинтересоване ђаке ове школе. Отворени час је носио назив "Очување културе сећања на примеру Великог рата" а одржали су га историчари Владимир Орбовић и Марио Јегдић.

Отварање изложбе "Други у Великом рату"

Отварање у изложбе "Други у Великом рату"

Отворени час

Број Италијана у Далмацији у 19. и 20. веку

          Краљевина Далмација је уставом од марта 1850. била посебна круновина у саставу Хабзбуршке монархије. На Бечком конгресу 1815. године Аустрија је добила територије некадашње Млетачке републике. Претходно је власт вековима имала Република Светог Марка. Француске власти су током окупације Далмације, 1805-1815, спровеле попис 1806. године и том приликом је у котару Задар било 77.990 становника (62.290 римокатолика; 15.700 православаца), у котару Шибеник 54.580 становника (37.140 римокатолика; 17.440 православаца), у котару Сплит 87.070 становника (85.410 римокатолика; 1.490 православаца) Макарска 36.110 становника (35.290 римокатолика; 820 православаца). 
       У оквиру аустријске круновине постојала су четири округа: задарски, сплитски, дубровачки и которски. Према проценама за 1818. годину Далмација је имала 297.912 становника. Број становника се повећа са 341.292 (1828) на 416.144 (1857). Те 1857. спроведен је први модерни попис у Далмацији од стране хабзбуршких власти. Римокатолика је било 338.394 или 81,32%, док је православаца било 77.065 или 18.52%, укупно 416.144. Од тог броја Италијана је било 13.702 (око 5%).¹
            Године 1910. Срба и Хрвата је на попису било 610.649 (96.2%), док је Италијана било 18.028 (2.8%).

Копнена врата у Задру на којима се налази грб Млетачке републике

           У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (настала уједињењем 1. децембра 1918) 1921. спроведен је попис на целокупној територији. Треба подсети да је Истра, Горица, Градишка, део Крањске, Задар као и неколико острва припали Краљевини Италији Рапалским споразумом 1920. године. Такође, Слободна држава Ријека припала је Краљевини Италији Римским споразумом (1924). Пописом 1921. покрајина Далмација је има 620.432 становника, Срба или Хрвата 611.323, Италијана 4.706². Према Историји Југославије Бранка Петрановића у Краљевини СХС је 1921. године било 11.630 Италијана или 0,1%.
           Православних становника у Далмацији 1921. је било 106.132, док је римокатолика било 513.268. По срезовима: Бенковац (православних 25.433; римокатолика 18.664), Дубровник (православних 1986; римокатолика 36.001), Задар (православних 3.247; римокатолика 62.108), Имотски (православних 1.379; римокатолика 40.161), Книн (православних 29.572; римокатолика 25.402).
       После увођења Шестојануарске диктатуре и Закон о називу и подели Краљевине на управна подручја 1929, када је уведен назив Југославија и бановине, дошао је и попис 1931. године. Приморска бановина је обухватала највећи део Далмације али и делове Херцеговине и Босне, Дубровник је био у саставу Зетске бановине.
         Према ономе што би били срезови раније Далмације (од 1929. срезови Приморске и Зетске бановине): Бенковац (православних 31. 954; римокатолика 27.828), Биоград (православних 736; римокатолика 29.307), Брач (православних 30; римокатолика 17.294), Хвар (православних 295; римокатолика 22,834), Имотски (православних 1.440; римокатолика 41.327), Книн (православних 32.020; римокатолика 28.340), Корчула (православних 56; римокатолика 20.623), Макарска (православних 77; римокатолика 26.653), Сињ (православних 9.693; римокатолика 50.177), Сплит (православних 3.284; римокатолика 127.038), Шибеник (православних 10.028; римокатолика 57.762), Дубровник (Зетска бановина) (православних 2.342; римокатолика 47.132).³
           Италијанска мањина углавном је живела по већим градовима и острвима далматинским. Према попису из 1948. године у Народној републици Хрватској живело је  76.093 Италијана. Треба напоменути да је оволики број Италијана у Хрватској последица припајања Истре после Другог светског рата и пораза Италије. Према попису из 1991. године Италијана је било свега 21.303. Република Италија је 2005. године увела дан сећања (Дан сећања на фојбе) на прогоне и убијања Италијана у Демократској Федеративној Југославији и Федеративној Народној Републици Југославији.⁴ 

¹ Š. Peričić, O broju Talijana/talijanaša u Dalmaciji XIX. stoljeća, Radovi Zavoda za povijesne znanosti HAZU u Zadru, 45 (2003), 327-355
² Дефинитивни резултати пописа становништва од 31. јануара 1921, Сарајево, Државна штампарија 1932.; на основу језика.

³ Дефинитивни резултати пописа становништва од 31. марта 1931, Београд, Државна штампарија 1938.
⁴ Светлана Васовић-Мекина, Словеначке фојбе, италијански алиби за злочине фашизма, Политика, 10.02.2009.

Никола Томазео: Песма Далмацији

Охоли свет, јадна земљо моја,

Мрзи те ил' жали. Као што с трупа

У пола откинута мишка болно виси,

Тако, Далмацијо моја, туђи живот,

Напором тешким кроз жиле ти струји.

Ти беше српска, турска, талијанска, 

И француска беше, али још никад 

Ни сасма туђа, а ни сасма своја!

Отаџбине живе нема ко се од тебе роди 

Ал'не лажу ли мојој љубави болној 

Ведро небо и у отвореном ветру 

Слободан кедар и мирисави снег

Бадемова, весника прамалећа,

Видећеш ти своје голе хумове покривене

Шумовитом гором и облацима плодним.

Као пловне горе изгледаће ти луке 

И димови брзи (дисања лађа брекћућих брзином)

Бацаће свој гар кроз ваздух ти ведар.

Kао што птица, после дугог лета, 

Спушта се на одмор у шумскоме хладу, 

Тако ће са севера и запада, 

Крећући ка врелој светлости Истока, 

Свраћати к теби и лађе и мисли. 

И тад нећеш више бити само парче сироте земље 

Измеђ брда и мора и неколико растрканих острва, 

О отаџбино мој а, него ће васкрсла Србија 

(Ратничка мишка и благородно срце), 

И све земље, као под италским осмехом рођене, 

Које у баре претвори отоманска лењост, 

Са тобом један живот иједну вољу уцинити, 

И унећe ти y уморне жиле

Нову снагу. И ти, пружајући десницу Италији 

И леву руку Хелади, спајаћеш их 

У свето коло љубавних загрљаја. 

Ваљда ће и Угри и Германи 

Скинути преда те бахатост и бесност 

И осетит се као браћа са срцима 

У која сунце улива љубав у крв узаврелу. 

Јер је у теби Бог, ка оно у новој Италији, 

Саздо српски род из разних сојева 

И облика и осећаја људских, 

И  сложио у теби и плахост и разбор.

Дао ти је језик младеначки крепак, 

Који је између свих других којима Европа збори

Најбоље очувао трагове јаких времена 

Када је свет био дете у сумњи а див у љубави. 

Трпи презир и надај се, мила моја домовино. 

Ти си презрена, али твоју чедну главу 

Не обавиј а венац ни нечистог богатства 

Ни срамне славе. 

С временом ћеш већа ти постати

Али ћеш и зрелија за велике болове бити.

Никола Томазео 

Споменик Николи Томазеу у Шибенику

Никола Томазео (Шибеник, 9. октобар 1802 — Фиренца, 1. мај 1874), италијански и српски књижевник, новинар и лингвист. Рекао је: „Нама Србима народне су песме једина школа из које се можемо учити чистоти језика”. Писао је углавном на италијанском. Био је уредник Речника италијанскога језика у осам томова и Речника синонима. Борио се за слободу штампе у Италији и за уједињење Италије под републиканским уређењем. Често је био прогањан и затваран због својих политичких ставова. Заслужан је за ослобађање Венеције од аустријске власти, па је једно време био министар просвете (1848) у једногодишњој Републици Светога Марка.