понедељак, 12. април 2021.

СОКО упалио свеће на споменик палим пилотима Краљевине Југославије на Липару

    Српска омладинска културна организација "СОКО" упалила је свеће на спомен обележје палим пилотима Краљевине Југославије који нису се предали током Априлског рата 1941. него су се борили до краја против ваздухоплова Луфтвафеа. Авион Ратног ваздухопловства Краљевине Југославије са три члана посаде оборен је изнад Јагодине 12. априла и срушио се на подручје Липара. Том приликом погинула су три авијатичара: командант 64. групе 3. бомбардерског пука мајор Бранко Фанедл (1903-1941), капетан I класе Никола Теофилов (1905-1941) и наредник-механичар-стрелац Фрањо Рибич (1911-1941). 


СОКО упалио свеће на споменик палим пилотима Краљевине Југославије


петак, 26. март 2021.

СОКО одао почаст пилоту Животи Ђурићу

 Чланови Српске омладинске културне организације СОКО положили су венац на спомен обележје хероју пилоту потпуковнику Животи Ђурићу у Давидовцу крај Параћина који погинуо 25. марта 1999. током дејства по кампу терористичке ОВК на простору Глоговца у јужној српској покрајини. Слава и хвала пилоту хероју Животи Ђурићу који је наставио славну традицију српских пилота који су се борили против вишеструко јачих непријатеља!

Чланови СОКО организације испред споменика пилоту хероју Животи Ђурићу

среда, 17. март 2021.

МАРТОВСКИ ПОГРОМ - 17 ГОДИНА ЈЕ ПРОШЛО, КРИВЦИ СУ И ДАЉЕ НА СЛОБОДИ!

    На данашњи дан 2004. године догодио се масовни погром Срба на Косову и Метохији. Од 17. до 19. марта из својих кућа је протерано више од 4000 људи, убијено двадесет и осморо а рањено преко 900 људи. Спаљено је 935 српских кућа, етнички је очишћено шест градова и девет села. Уништенe су или оштећене 32 цркве, од којих је 19 категорисано као споменици културе. Уништене су зграде Призренске Богословије и Епископски двор у Призрену. Оскрнављена су многа српска гробља.

Мартовски погром 2004.

    Уништено је око 10.000 вредних фресака, икона, путира и многих других црквених реликвија, као и књиге крштених, венчаних и умрлих, које сведоче о вековном трајању Срба на Косову и Метохији. На слици је улаз у спаљену и порушену цркву Светог Ђорђа у Призрену са поруком шиптарских терориста косовско-метохијским Србима. КФОР, који је задужен од Уједињених нација за одржавање реда и мира, није ништа учинио да заштити животе Срба и српског културног наслеђа. 

    Сећајте се јер ако ми заборавимо, ко ће се сећати. "Ако заборавим тебе Јерусалиме, нека ме заборави и десница моја. Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не упамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља својега." Псалам 137.

среда, 03. март 2021.

Поздравни говор Васиља Грђића ослободиоцима Сарајева 6. новембра 1918.

Овде преносимо цео текст говора Васиља Грђића (1875-1934), повереника народне организације у Сарајеву и осуђеника на смрт у Бањалучком велеиздајничком процесу 1915-1916. године, којим је поздравио српску војску, када је она ушла у Сарајево 6. новембра (24. октобра по јулијанском календару) 1918. године.


Бели орлови, 

Овјенчани вијенцима побједе долетесте нам данас и у наше лијепо Сарајево, да се разлетите Босном и Херцеговином, да се разлетите цијелом нашом Југославијом.

Бели орлови, 

Раскидасте окове ропства, вјековнога ропства угњетаванога, гаженог народа од Соче до Вардара.

Бели орлови, 

Донесосте слободу народу Срба, Хрвата и Словенаца и онђе гдје до сада није било. Причајте нам,  Бели орлови, зашто у крви огрезосте! Знам, чујем одговор! 

Требало нам је ослободити роба са Косова. Требало нам је преломити пјетвјековне печате ропства Српског Народа. Требало нам је љуте боје бити на Брегалници, да сломијемо, скршимо силу агарјанску!

И не починувши нити својих крила одморивши је требало нам је полетјети на север и запад, требало нам је крваве битке бити око Београда, Шапца, Црнога Врха и Ваљева, да код Аранђеловца сломијемо силу цара крвника народа, да задржимо бијес теутонски. Требало нам је код Битоља и на Вардару удружени са соколовима наших савезника скршити, уништити, згазити војске мрака да народима свијета донесемо свјетлост - свјетлост слободе.

Јесте ли се уморили Бели Орлови?

За умор ми од Косова не знадосмо!

Вијекове проводисмо по планинама и ломним горама чете четујући; народ  у ропство соколећи. Прије сто година запалисмо луч слободе на Балкану, да под водством Хероја Тополскога Карађорђа Бесмртнога положимо темеље слободи јединственога народа Срба, Хрвата и Словенца.

Ко вас роди Бели Орлови?

Где је ваша храбра постојбина?

Где је ваша кула непобједна?

Српска нас је мајка породила,

Српство нам је мила отаџбина,

Шумадија - кула непобедна.

Смијемо ли вам приступити Бијели Орлови? Допуштате ли робу петовјековном починути у вашем загрљају? Жељно смо вас чекали као дијете мајку, као трава росу, као озебао сунца. За то се борисмо и крв своју вијековима лисмо. За то  су нам и сада крваве ноге до колена и крила до рамена, за то у крви запливасмо.

Добро нам дошли Бијели Орлови!

Скините мрежу са очију наших! Одагнајте бојазан из срца, коју нагомила ропство, да се устручавају приближити Вам се! 

Бели Орлови! Научите нас соколовати! Научите нас жртвовати се! Научите нас прегарати за слободу све - све.

Да сте на здрави Бели Орлови!

Господине потпуковниче. Све осјећаје, сву своју душу, желио бих у једној мисли исказати: Живио краљ Петар I Карађорђевић, врховни командант непобедних армија српске војске!"

Вечерње новости, Поздрав Васиља Грђића, 13, новембар 1918. бр 20.

понедељак, 15. фебруар 2021.

СРЕТЕЊЕ 2021.

 Због тешке епидемиолошке ситуације проузроковане епидемијом корона вируса Српска омладинска културна организација донела је одлуку да не организује традиционалну трибину поводом дана државности - Сретења!

Поставићемо овде снимак наше последње трибине посвећене Сретењу - Вожд Карађорђе и књаз Милош



петак, 29. јануар 2021.

СВЕТОСАВСКА АКЦИЈА - СОКО приложник обнове Рајкове цркве

 Због тешке епидемиолошке ситуације проузроковане корона вирусом није било могуће одржати традиционално Вече беседе у част Св. Саве, првог српског архиепископа и просветитеља. Зато је старешинство наше организације дошло на идеју да помогне обнови цркве Св. Николе (Рајкове цркве) у Призрену, властелина задужбине Рајка Киризмића, из 14. века. Црква је пострадала током османске власти и обновили су је Срби Призренци 1857. године. Поново је Рајкова црква пострадала после 1999. године и окупације наше јужне покрајине. 

Петар Костић, Црквени живот православних Срба у Призрену и његовој околини 19. веку

Српска културна организација СОКО уплатила је скроман прилог за обнову Рајкове цркве и купила књигу Петра Костића "Црквени живот православних Срба у Призрену и његовој околини 19. веку". И ви можете да будете приложници обнове куповином књига које се нуде преко странице Обновимо Цркву Светог Николе - Рајкову у Призрену. Време је да обновимо Рајкову цркву!

СОКО приложник обнове Рајкове цркве