уторак, 25. април 2017.

25. април 1941- Дан када је ћирилица забрањена у Независној Држави Хрватској

На данашњи дан, 1941. године, Независна Држава Хрватска донела је Закон о забрани ћирилице. После тога су уследили многобројни закони против Срба и свега што симболише наш народ. Врло брзо су то учинили и Италијани, Албанци и Бугари, који су забранили српску ћирилицу. У НДХ усташе су сматрале ћирилицом делом српског народа и одмах су делали против ћириличног писма. Данас у 21. веку Хрвати и даље забрањују употребу ћирилице у Вуковару!

Закон о забрани ћирилице

Ћирилично писмо је одлика српског народа, вековима присутна и неотуђива. Аустро-угарски окупационе власти у Краљевини Србији у Првом светском рату одмах су мењале ћириличне табле и натписе у латиничне. Зашто? Зато што је ћирилица важан део српског националног идентитета!
Данас у нашој држави ћирилица је другоразредно писмо. Зашто? Помодарство, жеља за бољом продајом производа, мишљење да је ћирилица застарела, да нам не треба у модерном свету су неки од глупих разлога због чега је ћирилица на дну употребе. То говори и где је наш српски дух!

Размислите мало о томе и запитајте се да ли можда ви можете помоћи ћирилици и борби за њено очување.

недеља, 16. април 2017.

ВАСКРШЊА ЧЕСТИТКА

Драга наша браћо и сестре, старешинство Српске омладинске културне организације "СОКО" честита свим православним верницима Васкрс. Наша жеља је да на свети дан васкрса Исуса Христа пожелимо свим нашим грађанима мир, здравље и љубав. 



Наше жеље у овој години су да се наша омладина тргне из дубоког сна и да се врати својој историји, традицији, култури и вери, јер онај ко не познаје своју прошлост не може имати путoказ у будућност. Искрено се надамо да ће кренути да јача јединство и саборност, јер је то једини услов за јачање нашег колектива,  односно друштва. Време је да кренемо да праштамо једни другима и да нa сваки начин гледамо како ћемо помоћи једни другима,  како би превазишли све проблеме које имамо и који нас очекују. Ово је празник мира, љубави, праштања и давања. Потребно је да штитимо и помажемо једни друге. Када помогнемо неком другом помажемо себи.  Нека нас љубав Божија води ка спасењу, миру и радости.

ХРИСТОС ВОСКРЕСЕ-ВАИСТИНУ ВАСКРЕСЕ!

Старешинство 
Српске омладинске културне организације

среда, 12. април 2017.

СОКО положио венац на споменик палим пилотима Краљевине Југославије у Априлском рату 1941.

Српска омладинска културна организација "СОКО" положила је 12. априла венац на спомен обележје палим пилотима Краљевине Југославије који нису се предали током Априлског рата 1941. него су се борили до краја против авиона Тројног пакта. Авион Ратног ваздухопловства Краљевине Југославије са три члана посаде оборен је изнад Јагодине и срушио се на подручје Липара. том приликом погинула су три пилота: командант Бранко Фанедл, капетан I класе Никола Теофилов и наредник Фрањо Рибич. 

Делегација "СОКО" испред споменика палим пилотима Краљевине Југославије

Споменик палим пилотима Краљевине Југославије

Полагање венца на споменик

Минут ћутања за хероје неба

Српска омладинска културна организација "СОКО" преузела је бригу над овим спомеником кога је затекла у корову неколико дана раније.

12. АПРИЛ 1961 - Први лет човека у свемир

Први је човек који је отпутовао у свемир био је совјетски космонаут Јуриј Гагарин који је 12. априла 1961. године у свемирској летелици Восток I
Лет је трајао 1 сат и 48 минута. Контролори на земљи су тек након 25 минута установили да је достигао стабилну орбиту. Востоком 1 је управљано аутоматски, пошто медицинско особље и конструктори летелице нису били сигурни како ће људско биће реаговати на бестежинско стање, па су ручне контроле биле закључане како Гагарин не би сам управљао летелицом (шифра за откључавање контрола је била постављена у Восток 1 у случају да се деси нешто непредвиђено). Аутоматски систем је подесио Восток 1 у положај за укључивање повратних ракета отприлике након 1 сата лета.
Јуриј Гагарин (1934-1968)
Ракете су се укључиле изнад западне обале Африке, близу Анголе, око 8000 km од предвиђеног места за слетање и гореле су око 42 секунде. Због ограничења у погледу масе није било резервних ракета. Капсула је имала залихе за 10 дана које ће омогућити живот и природно опадање орбите у случају да ракете не одраде како је планирано. Након паљења ракета за повратак, Востоков модул са опремом је неочекивано свежњом жица остао привезан за капсулу за повратак. Две половине летелице је требало да се одвоје 10 секунди након гашења ракета за повратак, али се то није десило ни после 10 минута. Летелица се нагло окретала пре него што су жице изгореле и модул се наместио у погодну висину за улазак. Гагарин је искочио падобраном на висини од 7 km и без проблема се спустио на земљу. 
Први лет човека у свемир представљао је велику победу Совјетског Савеза над Американцима у свемирској трци.

четвртак, 6. април 2017.

6. АПРИЛ 1941. - ПОЧЕТАК АПРИЛСКОГ РАТА

Други светски рат почео је 1. септембра 1939. године, нападом Немачке на Пољску. До краја 1940. године Немачка је поробила Данску, Белгију, Холандију, Норвешку и Француску. Суседи Краљевине Југославије полако су приступали Тројном пакту, основаном 27. септембра 1940. године у Берлину (Немачка, Италија и Јапан). Тако су приступиле Мађарска (20.11.1940), Румунија (23.11.1940), Словачка (24.11.1940) и Бугарска (1.3.1941). Велики притисак је вршен на Краљевину Југославију да приступи Тројном пакту. Влада Цветковић-Мачек је то и урадила 25. марта 1941. у дворцу Белведер код Беча. Међутим, официри војске К. Југославије организовали су пуч у ноћи између 26. и 27. марта и збацили владу Цветковић-Мачек и прогласили краља Петра II Карађорђевића пунолетним. Вођа Трећег Рајха, Адолф Хитлер, одмах је наредио напад на Југославију. Тај напад је почео 6. априла 1941. године, немачким бомбардовањем Београда (који је три дана раније проглашен отвореним градом). У пола 7 ујутру 234 бомбардера и 120 ловаца напало је престоницу, и у наредна два дана бомбардовања погинуло је око 2 500 људи (немачки кодни назив за бомбардовање Београда био је Страшни суд-Strafgericht). 

Припадници 102. ескадриле Шестог ловачког пука у Мостару

Током првог дана од пола 7 до 8 часова немачка авијација бацила је 197 тона бомби. У током целог дана у 620 бомбардерских и 340 ловачких налета избачено је укупно 440 тона бомби. Уништено је 9 635 зграда међу којима је и Народна библиотека, у којој је изгорело око 350 000 књига, 500 000 свезака укључујући средњовековне рукописе и повеље, и друга дела непроцењиве вредности. Београда је тада имао 19 641 зграда и тешко су пострадали делови око Железничке станице, Славије, Сењака, Теразија, Дорћола, улице Кнеза Милоша и центра града. Небо Београда бранио је Шести ловачки пук са своја 43 ловца, као и 40 противавионских топова и 36 противавионских митраљеза. Ловци краљевске војске успели су да оборе 23 немачка авиона, али су изгубили 18 својих. Противавионска одбрана успела је да обори 27 немачка авиона, али је на крају тог 6. априла била уништена. Београд је пао 13. априла 1941, док је краљевска војска капитулирала 17. априла 1941. године.