недеља, 24. јануар 2016.

МЛАДИ ЈАГОДИНЦИ НАПРАВИЛИ ДУГОМЕТРАЖНИ ФИЛМ „ЖИВОТ ИСПРЕД СВЕГА“

                 Млади људи окупљени око Српске омладинске културне организације „СОКО“, љубитељи филма, направили су и завршили уз велики труд и ентузијазам пројекат „Живот испред свега“.                                                                                                                                          Премијера филма који се бави пороцима и проблемима младих људи заказана је за четвртак 28. јануара у Културном центру у Јагодини у 20 часова.



                „Идеја је била да се кроз филм говори о проблемима са којима се млади људи данас најчешће суочавају. Пре свега мислим на средњошколце и студенте. Годинама сам глумио аматерски у позоришту и имао част да статирам у неким филовима и серијама, глума је моја велика љубав па се  зато и јавила и жеља да окупим једну групу младих људи и да покренемо овај пројекат. Филм је веома едукативан и наша жеља је да што више младих људи види ову причу“, каже Милош Милошевић, кординатор овог пројекта и старешина „СОКО“ организације задужен за филмску и позоришну уметност.  
              „Филм који смо радали након премијере приказиваћемо и школама како би на тај начин покушали да младим људима скренемо пажњу и укажемо како и на који начин да решавају своје проблеме. У филму се ради о причама за које се каже да су „понашање младих“, а у ствари то су озбиљне приче због којих млади губе живот. Током снимања је било доста проблема, али смо успели да се изборимо уз помоћ наших пријатеља и сарадника, а посебно се захваљујемо Културном центру у Јагодини и Педагошком факултету“ каже Стефан Адамовић један од кординатора овог пројекта.

Српска омладинска културана организација "СОКО" овом приликом се зхваљује и Студентској организацији Педагошког факултета и студентима који су помогли овај пројекат.

Филм „Живот испред свега“ режирали су Милош Милошевић и Стефан Адамовић, директор фотографије је Срба Савић, а у филму уграју: Иван Цветковић, Стефан Адамовић, Душан Стошић, Ивана Богосављевић, Нађа Јанић, Ана Марковић, Милош Милошевић, Срба Савић, Сара Јевтић, Кристина Спасић, Петар Митић, Данијел Стаменковић, Игор Јовановић и Марта Богосављевић.
Карте за филм се могу купити на благајни Културног ценра у Јагодини.






субота, 23. јануар 2016.

Новосадска рација 1942. године

Новосадска рација или рација у јужној Бачкој је назив за погром који су мађарски фашисти Миклоша Хортија извршили над Србима и Јеврејима у јужној Бачкој током Другог светског рата. Рација је спроведена у Новом Саду на Божић (од 21. до 23. јнуара 1942), у насељима Шајкашке - Чуругу, Госпођинцима, Шајкашу, Ђурђеву, Мошорину, Тителу, Локу, Гардиновцима, Вилову, Жабљу, као и градовима Бечеју, Србобрану и Темерину. За три дана рације у Новом Саду у водама Дунава је нестало преко 1300 (2000) Новосађана. Укупан број несталих током погрома је око 4500. Поред Срба и Јевреја, у рацији је убијен и један број припадника других етничких група, највећим делом Рома. Рација је спроведена између 4. и 29. јануара 1942. Отпочела је у Шајкашкој (4-19. јануар), наставила се у Новом Саду (21-23. јануар), а завршила у Бечеју (25-29. јануар).

Споменик у жртвама рације у Новом Саду


четвртак, 7. јануар 2016.

БОЖИЋНА ЧЕСТИТКА



Драга наша браћо и сестре, старешинство Српске омладинске културне организације "СОКО" честита свим православним верницима најрадоснији Хришћански празник Божић. Наша жеља је да на свети дан рођења Исуса Христа пожелимо свим нашим грађанима мир, здравље и љубав. Наше жеље у овој години су да се наша омладина тргне из дубоког сна и да се врати својој историји, традицији, култури и вери, јер онај ко не познаје своју прошлост не може имати путoказ у будућност. Искрено се надамо да ће кренути да јача јединство и саборност, јер је то једини услов за јачање нашег колектива,  односно друштва. Време је да кренемо да праштамо једни другима и да нa сваки начин гледамо како ћемо помоћи једни другима,  како би превазишли све проблеме које имамо и који нас очекују. Ово је празник мира, љубави, праштања и давања. Потребно је да штитимо и помажемо једни друге. Када помогнемо неком другом помажемо себи.  Нека нас љубав Божија води ка спасењу, миру и радости.


                                            МИР БОЖИЈИ, ХРИСТОС СЕ РОДИ!




                                                                                                             Старешинство

                                                                                     Српске омладинске културне организације


                                                                                                                   "СОКО"

среда, 6. јануар 2016.

ВЕК ОД МОЈКОВАЧКЕ БИТКЕ 1916-2016.

Аустроугарска Врховна команда је након слома одбране Краљевине Србије октобра 1915. године тежила да употпуности уништи српску војску која се повлачила ка Црној Гори и Албанији. Немачка Врховна команда се успротивила тој акцији јер није хтела да жртвује свој војнике. Аустроугарски генерал Конрад покренуо почетком децембра своје трупе да изврше продор ка Чајничу, Бољанићу и Пљевљима и тако пресеку одступницу српској војсци. Велика опасност се тада надвила над српском војском. 


Аустроугари су своју акцију обуставили 6. децембра пошто су заузели Пљевља, али само да би прикупили још трупа. Генерал Конрад је скупио 100 000 војника и концетрисао их на продор на покоравање Црне Горе. Главни део аустроугарске војске (62. пешадијска дивизија и бригада "Шварц" из 53. дивизије), око 20 000 војника, добија наређење да изврши продор кроз линије црногорске одбране. Ове снаге под командом генерала Вилхема фон Рајнара су кренуле у заузимање једне од кључних тачака одбране, Бојне њиве. Снег је био до колена, Санџачка војска имала је око 6 500 војника и 39 митраљеза и била поприлично исцрпљена. Јуриши су се смењивали и после много мука аустроугарске јединице заузимају Бојну њиву и Улошевину, 6. јануара. Тада сердар Јанко Вукотић прелази са својим штабом из Колашина право на прве борбене линије, у Мојковац. Донета је одлука да се на Божић изврши јуриш и одбаце аустроугарске трупе. Јуриши Колашинске бригаде и регрутских батаљона били су одбијена али када је сердар Јанко Вукотић убацио своју једину резерву, Дробњачки батаљон. Војници Дробњачко батаљона улетели су у ровове Аустроугара на Бојној њиви и борбом прса у прса успели да их натерају на панично бекство. Са поразом се не мири генерал Рајнер и убацује своју резерву, 205. бригаду. Ипак, Санџачка дивизија је успела да се одбрани иако су борбе трајале до мрака. 

Српска војска је сада могла мирно да се повуче преко Црне Горе и Албаније до морске обале. Нажалост, црногорска влада је одлучила да се њена војска не повуче са њом због династичких разлога. Јуначка црногорска војска је капитулирала 21. јануара 1916. године. Следећег дана трупе Краљевине Црне Горе су се предале код Подгорице.

Да није било крвавог Божића на Мојковцу не би било ни Васкрса на Кајмакчалану“.



уторак, 5. јануар 2016.

9. јануар - СВИ СМО МИ РЕПУБЛИКА СРПСКА

Од деведесетих година, западне силе, на челу са Америком, имале су жељу да Балкан ставе под потпуну контролу. Начин да се дође до овог циља био је у оној чувеној „Завади па владај“. Та њихова стратегија примила се на овим просторима, па смо тако имали ратове путем којих су Американци успели да остваре своје циљеве, али не и у потпуности. Успели су у Босни да заваде Муслимане и Србе, али им зато није успела стратегија владања. Иако су Муслиманима пружали велику подршку посредством НАТО-а, Срби нису поклекли, па је тако уз помоћ мудрих и довитљивих српских политичара од преко Дрине, 9. јануара 1992. настао и први модерни бастион Српства, наша драга Република Српска. Данас, много година касније од њеног настанка, планови Америке се нису променили па тако сада у миру, уз помоћ сарајевских политичких фигурица, желе да угасе Српску и припоје је федерацији. Врло је јасно да се ради о заједничком подухвату, јер се на важним политичким функцијама у Босни и данас налазе људи из периода рата, док се српским политичарима и војним лицима који су бранили своју земљу, сада суди у Хагу. О каквим притисцима је реч говори и последња у низу одлука уставног суда БиХ да се забрани прослава дана Републике Српске чиме би заправо у неко скорије време дошло до утапања са БиХ.
Више пута сам имао прилику да боравим у Српској. Народ који живи на тим просторима Србију воли више него неки Шумадинци које познајем. Сам прелазак преко Дрине улива ми наду да нам у скорије време Дрина неће бити граница, као што никада и била није. Она је, што би рекао ђенерал Младић, само кичма која протиче кроз српске земље. Народ који тамо живи има такву националну свест и такав национални дух, који не само да треба да се цени и поштује, већ и да се следи.
Жеља нашег народа у Републици Српској је да 9. јануар прослави као што га је прослављао и до сада, јер на то имају и потпуно право. Само ова прослава овога пута мора бити већа, лепша и величанствена. Из поштовања према нашој напаћеној браћи која су проливала крв да одбране своја огњишта и нашу дедовину, организација “СОКО“, коју заступам, пружа пуну подршку „Студентима за истину“ у акцији обележавања прославе 9. јануара, под називом „Сви смо ми Република Српска“.
Јер ако данас не будемо Српска, ко ће нам онда сутра бити Србија?
                                                                    

                                                                             Старешина 

                                                   Српске омладинске културне организације
                                                                       Рацић Александар
                                                                 
Акција лепљења налепница у Јагодини у знак подршке 
Републици Српској