среда, 28. новембар 2018.

Трибина: "Жене у Великом рату"

У уторак 27. новембра 2018. године са почетком у 17:30, у холу Гимназија "Светозар Марковић" Јагодина одржана је трибина „Жене у Великом рату“. На трибини су говорили ученици Гимназије „Вук Караџић“ из Трстеника: Никола Вељовић, Марко Миловановић, Анђелија Божановић и Александра Петровић. Они су на челу са њиховим професором историје, Иваном Нешићем, говорили о улози жена у Великом рату. Гимназијалци су трибину одржали, пре свега, због својих колега, гимназијалаца из Јагодине. Истакли су најважније жене из наше прошлости које су узеле учешћа у Великом рату, да ли као борци или одмах иза фронта, као добровољне болничарке. Посебно су истакли важност жена бораца, као што су Милунка Савић, Софија Јовановић и Љубица Чакаревић. Али такође и оних који су се бринуле о рањеницима, као што су Надежда Петровић и многе друге жене, махом странкиње, које су дошле у Србију, опустошену ратом, како би дале свој допринос. Трибини је присутвовао велики број гимназијалаца. Трибина „Жене у Великом рату“ одржана је у оквиру пројекта „Други у Великом рату“, који спроводи Српска омладинска културна организација СОКО, уз подршку Удружења "Сунце", Ресурс центра за Шумадијски и Поморавски округ у оквиру програма Млади су закон, финансира Министарство омладине и спорта Републике Србије.














недеља, 25. новембар 2018.

Најава трибине у Деспотовцу


Поводом обележавања стогодишњице победе у Великом рату, Народна библиотека "Ресавска школа" и Српска омладинска културна организација СОКО, позивају Вас на трибину "Век од победе у Великом рату. Предавач ће бити Ђорђе Мамула, историчар. Трибина ће се одржати 29. новембра 2018. године у свечаној сали Народне библиотеке "Ресавска школа" у Деспотовцу, са почетком у 18 часова.
Добро дошли.




петак, 23. новембар 2018.

Најава трибине: "Жене у Великом рату"



У оквиру пројекта "ДРУГИ У ВЕЛИКОМ РАТУ" СОКО Вас позива на трибину "Жене у Великом рату" која ће се одржати у јагодинској гимназији у уторак 27. новембра са почетком у 17:30 часова. На трибини ће говорити ученици гимназије "Вук Караџић" из Трстеника и проф. историје Иван Нешић.
Пројекат "Други у Великом рату" спроводи НГ СОКО уз подршку Удружења "Сунце", Ресурс центра за Шумадијски и Поморавски округ у оквиру програма Млади су закон, финансира Министарство омладине и спорта Републике Србије.


четвртак, 22. новембар 2018.

Најава пројекта "Други у Великом рату"

Пројекат "Други у Великом рату" спроводи НГ СОКО уз подршку Удружења "Сунце", Ресурс центра за Шумадијски и Поморавски округ у оквиру програма Млади су закон, финансира Министарство омладине и спорта Републике Србије.

Погледајте:

https://www.youtube.com/watch?v=UonzIQfZKbE&feature=youtu.be&fbclid=IwAR1hZ3bSkgKQtOoYG-QcqMuykSY6k8uMgH0kSAAmQzeBRJ7cbL5ChmUBsZc

среда, 14. новембар 2018.

СОКО у препуној библиотеци „Милутин Бојић“ у Београду

Поводом обележавања стогодишњице победе у Великом рату, Српска омладинска културна организација СОКО је у уторак 13. новембра 2018. у просторијама библиотеке „Милутин Бојић“ организовала трибину под називом „Век од победе у Великом рату“. Предавач на трибини био је Ђорђе Мамула, историчар и један од старешина Српске омладинске културне организације. Трибину је отворио господин Јовица Кртинић, директор библиотеке „Милутин Бојић“. Модератор је био Марио Јегдић, који је такође представио досадашњи рад и циљеве Српске омладинске културне организације СОКО београдској публици. Мамула је говорио о узроцима за избијање Великог рата и укратко је представио шта је Велики рат, својим избијањем, донео Европи и свету. Кренувши од општег ка посебном, своју причу је концентрисао на Србију и њено учешће у Првом светску рату. Хронолошки, пратећи след догађаја, говорио је о Србији, њеним војним успесима и поразима, преласку српске војске преко Албаније, опоравку на Крфу, Африци и Француској. Касније је било речи о формирању Солунског фронта, ратовању на фронту и његовом пробоју. Задњи део предавања био је посвећен причи о победи, ослобођењу Србије и променама које је Велики рат донео Србима, као народу, српском друштву али и Европи и свету. Предавање је било изузетно посећено, а сала библиотеке „Милутин Бојић“ на Палилули била је мала да прими све заинтересоване посетитеље. Ова трибина је била прва трибина коју је Српска омладинска културна организација СОКО организовала у Београду а уједно је означила и почетак рада СОКО-ла на територији Београда.















уторак, 06. новембар 2018.

Позив за трибину: „Век од победе у Великом рату“

Поводом обележавања века од победе у Великом рату, Српска омладинска културна организација СОКО, позива Вас на трибину "Век од победе у Великом рату". Предавач ће бити Djordje Mamula, историчар. Трибина ће се одржати у уторак, 13. новембра 2018. године, у библиотеци "Милутин Бојић", у улици Илије Гарашанина бр 5. на Палилули.
Видимо се!


уторак, 30. октобар 2018.

Трибина: Век од ослобођења Јагодине 1918-2018.

Поводом обележавања стогодишњице победе у Великом рату, Српска омладинска културна организација "СОКО" је у уторак  30. октобра 2018. у просторијама Народне библиотеке "Радислав Никчевић" са почетком у 18 часова организовала трибину "Век од ослобођења Јагодине". Предавач је био, један од најбољих историчара јагодинских, мр Дејан Танић. 
Мр Дејан Танић је трибину започео са узроцима за избијање Великог рата, вешто објашњавајући да је рат могао да почне и 1905, 1908, 1912. године као последица сукоба концерта великих сила око интересних сфера и колонија. Кола су се сломила на Краљевину Србију и њену верну савезницу Краљевину Црну Гору. Описујући ратовање српских јединица током 1914, 1915. мр Дејан Танић је објаснио да су српски ратници са највећим пожртвовањем се борили да сачувају огњиште и свој народ. У наставку мр Дејан Танић је говорио о Јагодинцима током повлачења преко Арбаније и опоравка на Крфу. На крају предавања описао је ослобађања Јагодине 25. октобра 1918. године од стране јединица које је предводио генерал Душан Додић.









субота, 27. октобар 2018.

Краљевска прокламација од 18. октобра 1912.

Најновији догађаји ставили су опет на дневни ред решавање судбине Балканског Полуострва, па с тим и судбину Старе Србије, те славне али тужне мајке наше Краљевине, где је историско језгро српске државе старих краљева и царева, где су славне немањићске престонице: Новопазарски Рас, Приштина, Скопље, Призрен; где живе наша браћа по крви, по језику, по обичајима, по народној свести, жељама и тежњама.
Лист Политика објављује краљеву прокламацију
Најновији догађаји ставили су опет на дневни ред решавање судбине Балканског Полуострва, па с тим и судбину Старе Србије, те славне али тужне мајке наше Краљевине, где је историско језгро српске државе старих краљева и царева, где су славне немањићске престонице: Новопазарски Рас, Приштина, Скопље, Призрен; где живе наша браћа по крви, по језику, по обичајима, по народној свести, жељама и тежњама.
Освајачка и нетрпељива отоманска владавина истребљује већ вековима ову нашу браћу.
Од Берлинског Конгреса на овамо, убијање, одвођење у Малу Азију и до последњих дана, насилно расељавање, турчење женскиња и мушкиња, непризнавање наше вере, језика, имена српскога, били су основица турсле управе.
Разоравање Старе Србије вршено је пређе безобзирно дивљачки, а наставило се под новом уставном владавином, новим средствима, са циљем да се у Царевини све народности униште а остане само једна, отоманска.
Та нова уставна владавина је прегнула да и економски сатре Србе, па је дотадањи рђави друштвени, привредни и финансиски систем, основан на усвојењу и средњевековном феудализму, учинила још тежим Србима. Она им је наметнула и дужност служења у војсци, а задржала је и даље за њих све оне тешке обавезе феудалног режима, које су им наметнуте баш зато што не служе војску. Али, и без тога Србину, и у том новом добу, није било обезбеђено ни имање, наслеђено ни стечено, као што није био ни сам живот.
Одсуство безбедности ставарали су рђава управа, подмитљиви судови, и стална анархија која је у последње време достигла врхунац свој.
То неиздрживо стање гонило је стотинама годинама Србе да се селе из Старе Србије, а од последњега нашега рата с Турском сваке године прелазе у нашу Краљевину хиљаде очајних и голих бегунаца. Њих је данас препуна Србија. Њихово пребегавање стварало је Србији големе новчане издатке, и стално узнемиравало њено становништво.
Очекивало се да ће турска влада ценити ове жртве Србије, али узалуд. Мира није било ни на самој граници, коју је међународна комисија, после прошлога нашега рата с Турском, великим делом неприродно повукла. Чести оружани напади, због којих смо је и усред мира, с великим жртвама, морали чувати и бранити, ометали су наше становништво у пограничним срезовима, да се безбрижно предаје културном и привредном развијању. Па, и саме царинске мере турске неразумно су спречавале трговински саобраћај тих крајева. Непредустретљивост отоманске показала се највише у питању остварења једнога великога међународнога дела, кориснога по обе наше државе, и по привредни живот осталог цивилизованог света. Србија, одсечена од мора, настојавала је одавно да се од Порте добије одобрење за грађење, од наше границе до Јадранскога мора, железнице коју Србија сматра као своје животно питање, али без успеха.
Турске владе су стално посведочавале и према својим држављанима жалосно неразумевање својих дужности, и биле су глухе за све жалбе и представке. Дошло је дотле да већ нико није био у Европској Турској с тамошњим стањем задовољан. Досадило је и Србима, и Бугарима, и Грцима, и Арабнасима. Буне се редом: и муслимани, и католици, и православци. За то су и све суседне балканске државе, трпећи једно и исто зло, предузимале безброј корака у корист своју и своје браће, па опет залуду. Српске су владе за ових тридесет и четири године безуспешно исцрпле сва дипломатска средства и код пријатељских сила и код Порте; шта више, кад се, пре неколико година, покушавало с реформама у неким вилајетима Европске Турске, већи део Старе Србије био је искључен из тога покушаја. Ја сам са своје стране све учинио да мирним путем исправим ово стање тешко и неносно, и по нас и по браћу нашу. У томе смеру Ја сам ступио у споразум са Краљевинама балканских држава да сложно покушамо, заједничком представком у Цариграду, поправити оно што се више не може трпети. У том спремању били смо изненађени мобилизацијом и концентрацијом турске војске према нашим границама. На то се морало одговорити једнаком мером, али смо ипак једном заједничком нотом, испуњеном свим обзирима умерености, учинили последњи покушај да се мирним путем нађе злу лека. На то се одговорило новом сечом наше браће, новим зверствима над њом, новим поревредама границе и на послетку опозивањем турских посланика из Београда, Софије и Атине.
Ја сам зато у име Божје наредио Мојој јуначкој војсци да пође у свети бој за слободу наше браће, за бољи живот и напредак Краљевине Србије. Наша браћа Црногорци већ ките свежим ловорима своје победне заставе, а с нама данас ступају напред и јуначке савезничке војске бугарска и грчка. Вековне су нам патње заједничке биле, заједничи нас интереси везују, нека нам и рад на добру и слободи Балканскога Полуострва буде заједнички.
Моја ће војска у Старој Србији поред хришћана затећи и Србе муслимане, који су нама тако исто драги, а с њима и Арабнасе, хришћане и муслимане, с којима наш народ живи заједно већ хиљаду и три стотине година, обично делећи с њима срећу и несрећу. Ми им свима носимо слободу, братство, једнакост у свему са Србима. Наша ће Србија и тамо донети жељени мир и напредак, као што је то донела окрузима ослобођеним 1877/8. године: у њима живе слободни, напредни, свесни, задовољни грађани. Тај живот имамо да заснујемо и на обалама Лаба, Ситнице, Ибра, Дрима, Вардара.
Ја вас позивам, драга браћо, свесрдно помогните моју храбру војску да ово створи, и сву своју снагу за то заложите.
Живео мој мили Српски Народ!

Ст. Вл. Каћански - Напред Србијо!


Напред Србијо! Па недај своје, 
Ма те сусрео паклени враг...
Узвикни: натраг - ово је моје
Ово је српског народа праг!

Напред Србијо! Напред, хај! 
У стари српски завичај!

Веков'ма силним тамо се лила,
Лила, лила српска крв - 
Пољане широм све облила
А Срб се вио као црв

Стеван Владислав Каћански (1829-1860)

Напред Србијо! Па спасај!
Наш стари српски завичај!

Напред Србијо! С срећем и славом 
У наш сунчани српски крај
Под српског краља див - заставом
Кличући живео Српства краљ!

Напред Србијо! Рад спаса свог -
Штит ће ти бити Душанов Бог!! 

Ст. Вл. Каћански – Стари Бард

Бој на Јарињу 1876.

На подножју горде горе,
Горостасна Копоника,
На граници украј Ибра,
Указа се мрачна слика.

Гром згрме, а топ пуче,
И од јеке горе хуче -
На Јариње Турци стижу,
Већ пламови небо лижу

Четица је једна мала
Свој јуначки отпор дала,
Ал'је сила преголема
те отпора доста нема

Ал' Турчине, ни то није
То Јариње по Србије,
Палио си много, много,
Српство спалит' ниси мог'о

Освета те зато чека,
Знаде Србин томе лека,
Да залечи рану своју
Да бесноћу сруши твоју.

Живан Живановић

Изашло у Балкански рату у слици и речи

уторак, 23. октобар 2018.

Позив за трибину: "Век од ослобођења Јагодине"

Поводом обележавања стогодишњице победе у Великом рату, Српска омладинска културна организација СОКО вас позива на трибину "Век од ослобођења Јагодине". Предавач је мр Дејан Танић, историчар. Трибина ће се одржати у уторак, 30. октобра 2018. у просторијама Народне библиотеке "Радислав Никчевић" са почетком у 18 часова. Улаз је слободан.



четвртак, 18. октобар 2018.

Дружина младежи српске

Организација Дружина младежи српске основана је крајем јуна 1847. године на београдском Лицеју. Циљ овог омладинског удружења јесте "управљање у србском слогу, писменом и устменом, спјевном и простом". То показује и печат Дружине на коме се налази Свети Сава који благосиља два Српчета који се држе за руке као знак слоге а у овима им грб српски стоји. Од педесет ђака Лицеја двадесет је припадало Дружини, а председник је био Јеврем Грујић, док је секретар био Јован Ристић. Пошто су били генерација рођена у аутономној Књажевини Србији, нису памтили турско ропство и били су пуни националне самосвести и поноса.
Чланови организације су због свог родољубља и осећања заједништва помогли Србима у револуционарним годинама 1848-1849. у борби против мађарских одреда. Сам Јован Ристић је први из пиштоља поздравио избор Стевана Шупљикца за војводу Србске војводине. 
Своје ставове организација је изнела у Невену слоге, зборнику радова родољубивих песама. Тражила је доцније од Правитељства, додуше неуспешно, да се отварају народне школе по Књажевини Србији да би се народ спремио за велике националне задатке. Чланови Дружине су одбијали да носе "немачка одела" и почели су да носе народна одела. Када су представници Хрвата дошли до Београда да би се са српском владом договорили о деловању у Јужној Угарској чланови Дружине су их сачекали са одушевљењем и великом бакљадом. Члан Дружине Јован Илић је ратовао на простору Србске војводине противу Мађара и њему је Дружина дала задатак да напише историју српског покрета у Војводини. Такође, Дружина је гледала да сарађује и са српским ђачким удружењима преко Саве и Дунава а све у циљу ослобођења Српства. 
Како се Револуција 1848-1849. завршила тако је српска влада гледала да угуши деловање Дружине младежи српске. Поводом говора једног члана Дружине на Видовданској скупштини (1851) омладинског удружења у коме је изнео оштре критике на рачун владе уставобранитеља, попечитељство просвешченија је усмено наредбом прекинуло рад удружења. Дружина младежи српске је коначно затворена 1855. године

четвртак, 11. октобар 2018.

Трибина: „Анексиона криза-Увод у Велики рат“

У среду 10. октобра 2018. у просторијама Народне библиотеке „Радислав Никчевић“ одржана је трибина „Анексиона криза-Увод у Велики рат“. Повод за трибину је 110 година од анексије Босне и Херцеговине (1908). На трибини је говорио Ненад Анжел, историчар. Трибина је изазвала велику пажњу јагодинске публике. Анжел је говорио о политичкој ситуацији у Европи, у Аустроугарској и на Балкану уочи анексије, о разлозима који су довели до исте и последицама. Такође, било је речи и о томе како су српска и црногорска јавност прихватиле вест о анексији и како су реаговале политичке елите и које су се дипломатске борбе водиле. Посебно је истакнута улога Милована Миловановића, тада министра иностраних дела а каснијег председника владе, у дипломатској борби уочи и током Анексионе кризе (1908-1909). Назначена је важност Анексионе кризе, као једног од узрока Првог светског рата.
Проф. Анжел  у току предавања
Трибина је привукла велику пажњу

петак, 05. октобар 2018.

Позив за трибину: „Анексиона криза-Увод у Велики рат“

Српска омладинска културна организација СОКО вас поводом 110 година од анексионе кризе, позива на трибину "Анексиона криза - увод у Велики рат". Предавач је проф. Ненад Анжел, историчар. Трибина ће се одржати 10. октобра 2018. у сали Народне библиотеке "Радислав Никчевић" са почетком у 18 часова. Улаз је слободан.



четвртак, 20. септембар 2018.

Трибина: Лик и дело Светозара Марковића

У четвртак, 20. септембра, у храму јагодинске културе, сали Народне библиотеке "Радислав Никчевић", одржана је трибина посвећена рођендану великог Јагодинца, Светозара Марковића. Ову трибину је организовала Српска омладинска културна организација "СОКО" у сарадњи са јагодинском библиотеком.


На трибини су говорили најбољи јагодински познаваоци новог века и савременог доба - историчари мр Дејан Танић и Нинослав Станојловић. У првом делу, Нинослав Станојловић је дао биографске црте Светозара Марковића и његове породице. Указао је на то да Марковићи највероватније потичу са Косова и да су се населили у Доњој Сабанти. На крају се Радоје Марковић, отац Светозара Марковића, населио у Јагодини где је Светозар и одрастао. На његове идеје је много утицао његов брат Јеврем Марковић који је био официр војске Књажевине Србије и учесник пољског устанка 1863. године. Историчар Нинослав Станојловић је на крају истакао да се породица Радоја Марковића угасила пре пар година.

Нинослав Станојловић
У другом делу мр Дејан Танић је говорио о школовању Светозара Марковића у царској Русији и конфедералној Швајцарској и његовим идејама. Говоривши о друштву које је имао Светозар Марковић у Санкт Петербургу стицао се утисак да су његове економске и идеје настајале баш ту на тлу Русије. Задруге на којима је хтео С. Марковић да Србија почива је видео у царској Русији где су сељаци имали заједничку обрадиву површину. Како је после прешао да студира у Цирих, С. Марковић је ту добио идеју о балканској конфедерацији, јер је пред собом као узор имао конфедералну Швајцарску. Ипак, Дејан Танић закључује да су његове мисли биле апсолутно неодговарајуће за време које је живео и да више приличе крају 20. или почетку 21. века.

мр Дејан Танић

Можемо слободнао да кажемо да је Светозар Марковић био један од истакнутих интелектуалаца који је својим идејама и мислима био далеко испред свог времена. Светозар је био један од зачетника социјалистичке мисли међу Србима, а и међу јужнословенским народима. Рођен је на данашњи дан 21. септембра 1846. године,а умро веома млад са само двадесет девет година од туберкулозе 1875. године у Трсту. Сахрањен је у Јагодини где је провео највећи део свог живота. Јагодина је у једном периоду носила име Светозарево по овом знаменитом Јагодинцу.