Улица Милана Премасунца налази се у јужном делу МЗ Стрелиште, скоро на самој граници према МЗ Табане, између улица Димитрија Димитријевића, Змај Јовине, Живорада Костића, Бранка Радичевића и Црновршке.
Милан Премасунац рођен је у Комленцу код Босанске Дубице (данас Козарска Дубица) 1919. године.(1) Отац му се звао Рада Премасунац. Милан Премасунац је вероватно био талентовано и паметно дете јер је постао питомац Српског привредног друштва Привредник који је помогао сиромашнију српску децу да се школују или стекну занат. Повереник за њега је био Милан Ст. Кукић, учитељ из Босанске Дубице. У спомен књизи Српског привредног друштва Привредник, под редним бројем 25.175 за 1931. годину, уписан је Милан Премасунац из места Комленац. Као питомац Српског привредног друштва Привредник добио је запошљење код Петровић Луке, бравара у Крунској улици 22 у Београду.(2) Завршио је Мушку занатску школу мајсторско-деловодског типа у Београду.(3) Полиција Краљевине Југославије стално је радила на разбијању Комунистичке Партије Југославије чији рад је забрањен Законом о заштити државе 1921. године. Милан Премасунац се у неком тренутку између 1931. и 1938. године прикључио раду илегалне КПЈ. Новембра 1938. Милан Премасунац је ухапшен у акцији полиције Краљевине Југославије, када су поред њега ухапшени Милош Мамић, Иса Јовановић, Аца Здравковић и други.(4) То хапшење је било познато под називом провала Јована Радоњића. После неког времена Милан Премасунац нашао се на слободи.
 |
| Милан Премасунац 1919-1941. |
Трећи рајх са својим савезницима из Тројног пакта напао је Краљевину Југославију 6. априла 1941. године. Југословенска краљевска војска капитулирала је 17. априла 1941. сломљена бројношћу и бољом опремљеношћу непријатеља као и издајом у својим редовима. Јагодина је 10. априла пала у руке нацистичке војске. КПЈ је била у стању активног мировања јер је Немачка потписала са Савезом Совјетских Социјалистичких Република споразум о ненападању (пакт Рибентроп-Молотов) 23. августа 1939. године. На састанку Покрајинског комитета СКОЈ-а за Србију у другој половини маја 1941. године учествовао је и Милан Премасунац као његов члан. Том приликом на састанку говорили су Александар Ранковић (секретар ЦК КПЈ) и Иво Лола Рибар (секретар ЦК СКОЈ) о потреби окупљања омладине под окупацијом, прикупљању оружја, обуци омладине у руковању оружјем итд.(5)
После напада Трећег Рајха са својим савезницима на СССР 22. јуна 1941. године дошло је до промена у Окружном комитету КПЈ за Поморавље. У његов рад се укључује, тада радник, Милан Премасунац који је био и секретар Окружног комитета Савеза комунистичке омладине Југославије (ОК СКОЈ).(6) Окружни комитет КПЈ под својом ингеренцијом је имао не само Белички, Темнићки, Ресавски, Раванички, Деспотовачки, Моравски и Параћински срез у Моравској бановини већ и срез лепенички и срез Велико Орашје у Дунавској бановини. Јуна 1941. године у кући Виде Милосављевић у Јагодини одржан је састанак чланова КПЈ на коме је био присутан Петар Стамболић инструктор Покрајинског комитета КПЈ за Србију, Милан Премасунац, секретар ОК СКОЈ-а и други. Предмет састанка је био скорашње формирање чете. Јуна 1941. Милан Премасунац је и даље био у Јагодини јер је тада саопштио Милисаву Живановићу да је постао члан партије. Јула 1941. године ОК КПЈ за Поморавски округ чинили су Петар Велебит (секретар), Радослав Никчевић, Јоца Милосављевић, Ратомир Ристић, Милан Премасунац, Живота Станисављевић и Милорад Марковић.(7) После завршетка Априлског рата Милан Премасунац је неколико пута обилазио партијску организацију у Свилајнцу јер је остала без свог секретара. На састанку ОК КПЈ за Јагодину одржаном у једној колиби у винограду на Ђурђевом брду одржаном 7. августа 1941. године одређено је да Милан Премасунац заједно са Животом Станисављевићем и Јоцом Милосављевићем задрже у Ћуприји по неком партијском задатку и да успоставе везу са Параћинско-ћупријском четом.(8) Одмах после добијаног задатка њих тројица кренули су за Ћуприју преко Рибара и глоговачког моста желећи да заобиђу немачке страже на ћупријском мосту. Стигли су у Ћуприју али веза из Параћинско-ћупријске чете није стигла у одређено време. Они су заноћили 7. августа у Ћуприји и сутрадан док су ходали улицом један од доушника немачке обавештајне службе показао их је немачком тумачу и официру који је убио Животу Станисављевића на улици и тешко ранио Јоцу Милосављевића кога су дотукли у згради општинске управе. Милан Премасунац није био са њим већ је свратио до куће Косаре Дамњановић, али када је чуо пуцње кренуо је напоље али га је вратила Зорица Дамњановића спасавши га сигурне смрти. После му је показала пут до Велике Мораве и тиме помогла да се извуче из блокаде. Милан Премасунац је кренуо пут Свилајнца. Немци су тај дан стрељали неколико људи у Ћуприји. Након Свилајнца, Милан Премасунац је отишао за Рачу и даље за Смедеревску Паланку, одакле је слао извештаје. Орашка и Ресавска чета заузеле су 4. септембра 1941. године Свилајнац. Сутрадан, 5. септембра, два немачка камиона стигла су до Свилајнца и кренуо је немачки напад. Док је вођен сукоб партизана и Немаца код "Бука", Милан Премасунац је имао партијски састанак у кући једног опанчара у Свилајнцу. Петар Стамболић му је послао позив да дође у Окружни комитет КПЈ у Јагодину, али је на путу између Брзана и Марковца наишао на заседу жандарма и убијен је након што су му жандарми нашли револвер. (9)
Његова фамилија, Премасунац, страшно је пострадала 1942. године од стране усташа током офанзиве Немаца и усташа на Козари. Тада је страдало десетине хиљаде Срба од усташа и Немаца. Његов надгробни споменик налази се на Старом гробљу у Јагодини.
По имену Милана Премасунца је названо и предузеће у Качареву 1950. године, које је дотле носило име Банат.(10)
Референце:
(1)У Јагодинском биографском речнику стоји место Комаснаца у општини Босанска Дубица. Такво место не постоји већ то грешка приређивача. Место које постоји на подручју Босанске Дубице (Козарске Дубице) зове се Комленац и ту су живели и живе чланови фамилије Премасунац. Р. Милосављевић, Јагодински биографски речник, Јагодина 2006, 151.
(2) Спомен књига Српског привредног друштва "Привредник" 1897-1947, Београд 1984, 618.
(3) С. Миљанић, Прилог историји развоја стручног школства у Београду, Годишњак града Београда, Књ. 17 (1970), 307. (289-308)
(4) Н. Јовановић, Ђуро Стругар (Прилог биографији), Историјски записи 28, св. 1-4 (1971), 244. фус. 64. 231-261.
(5) J. Marjanović, Ustanak i Narodno-oslobodilački pokret u Srbiji 1941, Beograd 1963, 63 fusn. 71.
(6) Б. Живановић, Д. Поповић, М. Јовановић, Поморавље у Народноослободилачкој борби 1941-1945, 101.
(7) J. Marjanović, Ustanak i Narodno-oslobodilački pokret u Srbiji 1941, Beograd 1963, 96.
(8) Б. Живановић, Д. Поповић, М. Јовановић, Поморавље у Народноослободилачкој борби 1941-1945, 158.
(9) Б. Живановић, Д. Поповић, М. Јовановић, Поморавље у Народноослободилачкој борби 1941-1945, 177.
(10) В. Лукић, Демографски развитак и функционална структура Панчева, Београд 2011, 75.
