Никола Чупић је био најмлађи српски задужбинар, велики родољуб, артиљеријски капетан и унук устаничког војводе Стојана Чупића. Рано се разболео од грудобоље и решио је да од дела свог иметка направи задужбину која би служили просвети и отаџбини. Својој задужбини је оставио кућу у Шапцу и 16.000 динара у злату. Након његове смрти 1870. Задужбина Николе Чупића је штампала књижевно-научни алманах Годишњица Николе Чупића. О просвети је оставио запис: "... кад не бејах срећан (као што су моји стари) да будем од користи на бојном пољу, са сабљом у руци, за шта се спремах: оставићу све своје имање на просветне цељи.. О просвета је оштра као бојни мач, и она може да погњави Турке и да освети наше Косово."