недеља, 18. децембар 2016.

Први помен Јагодине

Први помен Јагодине у историјским изворима налази се у разрешеници рачуна дубровчанина Живулина Станишића, коју му је издала кнегиња Милица 15. јула 1399. године у "Јагодној". Чувени српски историчар, Михаило Динић, указује да није сасвим сигурно шта је Јагодина тада представљала - град, село или летњиковац.

Разрешница рачуна Живулина Станишића

субота, 3. децембар 2016.

Српски средњовековни дворци

Српски средњовековни дворови, заокупљају пажњу историчара више од једног века. Због историјских околности истраживачи су се налазили пред нерешивим проблемима. Турска освајања и миграциони процеси који су у каснијем периоду захватили језгро средњовековне српске државе, препустили су забораву и пропадању многе урбане целине, међу којима и резиденције српских владара. Дворови из раног средњег века су: Достиник, Стон, Прапрат, Котор, Скадар. Из позног дворови српских владара у највећем броју налазили су се на Косову. Трагови о постојању ових здања, нарочитио из немањићког периода, остали су сачувани само у писаним изворима, без сигурне убикације и потврде на терену.
Такав је случај са дворовима у Сврчину, Паунима, Неродимљу, Штимљу и Породимљу, које више дипломатичких и биографских извора везује за релативно мали простор околине данашњих насеља Штимља и Урошевца.


 Главни разлог за непостојање остатака дворова у Србији, све до кнеза Лазара, јесте што су владари највероватније имали "мобилне" дворове, тј. током године су путовали по земљи и боравили у дрвеним здањима, од којих данас нема трагова. Тако и анонимни писац из западне Европе, док је пролазио кроз државу краља Милутина, напомиње да је све изграђено од дрвета и да камена није видео. Од времена кнеза Лазара се дворови и палате селе унутар зидина утврђења и градова (Крушевац, Сталаћ, Козник, Београд, Смедерево...). Поред ових дворова на Косову, постојао је и један у Рибнику код Призрена, за који се зна из писаних извора. О тим дворовима на Косову су писали Стојан Новаковић и Сима Ћирковић, а о Рибнику Војислав Јовановић.




О дворцу Сврчин

Брдо Главица у селу Сврчину, северно од Урошевца. Ово узвишење је у средњем веку, па чак и до 19. века, било острво у средини вештачког Сврчинског језера (Сазлијског блата), које је временом исушено. На овом узвишењу је још Бранислав Нушић видео и описао остатке цркве. Овде, на острву усред језера, налазио се двор Сврчин и црква, где је Стефан Душан крунисан за краља 1331. године.
Могуће место дворца Сврчин на Google Earth


"...и када је био сабран цео сабор српске земље у његову царском двору Сврчину, и када је био славни празник Рођење пресвете Богородице, и на навечерје учинише хвалбена славословља, како је на похвалу славном празику, и опет ноћно стајање такође, и ујутро, дан недеље, учинише на овом благочастивом све по законском уставу у цркви светога Претече, и преосвећени архиепископ кир Данило учини молитву, и узевши царски венац (круну) у своје руке, и положи на свечасну главу његову, говорећи..." (Архиепископ Данило II). Овај амбијент би највише одговарао данашњем Бледском језеру са острвом у Словенији.


Бледско језеро, овакав амбијент највише би одговарао Сврчинском језеру

                                                          А. Ристић, мастер археолог



четвртак, 1. децембар 2016.

Чланови Српске омладинске културне организације на хуманитарном турниру на Факултету педагошких наука Јагодина

Чланови Српске омладинске културне организације учествовали су на хуманитарном турниру у баскету на Факултету педагошких наука Јагодина на коме је прикупљан новац за лечење двоипогодишњег Стефана Миладиновића из Ниша.
У баскету 3 на 3 учествовало је 25 екипа, а прикупљено је 30 000 динара.


Екипа Српске омладинске културне организације 




Наменски рачун за прикупљање хуманитарне помоћи за лечење детета: 
Stefan Miladinović
Devizni račun za uplate iz inostranstva: IBAN RS35 1605 4302 0087 4601 35
SWIFT/BIC: DBDBRSBG
BANCA INTESA AD BEOGRAD