Савез српских соколских друштава „Душан Силни” основан је на Цвети 1908. године. Након уједињења 1918. године, на сабору на Видовдан 1919. године проглашено је стварање Соколског Савеза Срба, Хрвата и Словенаца. Већ следеће године промењено је име у Југословенски соколски савез. Након увођења диктатуре 1929. године, донет је Закон о оснивању Сокола Краљевине Југославије.
У Кочанима, некадашња Вардарска бановина, је Друштво за гимнастику после завршетка Првог светског рата, 1925. године, постало Соколско друштво Кочани. Припадало је Жупи Краљевић Марко које је обухватало Јужну Србију (Маћедонија и Косовска област). Свој Соколски дом су добили 1930. године. Соколско друштво из Кочана, њих 85, је јула 1933. године кренуло на турнеју кроз Шумадију да би стигли на крају у Београд. Соколско друштво из Кочана је 31. јула 1933. посетило Ћуприју и на железничкој станици дочекало их је чланство Соколског друштва из Ћуприје. Соколи из Ћуприје посетили су Кочане.(1) Два соколска друштва су заједно су прошла кроз Ћуприју на челу са музиком. Кочански соколи су увече истог дана одржали академију у Ћуприји у 14 тачака са почетком у 21 час. Прво је одржао говор просветар ћупријских сокола професор Милан Јовановић који је истакао значај доласка браће и сестара са царског југословенског југа. Након професора Милан Јовановића говорио је старешина кочанских сокола Благоје Џидровић и том прилико је рекао: "Прошло је двадесет година је прошло од крваве битке на Брегалници. Света српска крв проливена је на историјској реци. А сад, ево новог покољења са славне Брегалнице на Морави. У љубави према отаџбини, нашој Југославији, наши кочански соколи уједињују Мораву са Брегалницом. У њиховим очима видите блесак поноса да се налазе на Морави, одакле им је под вођством нашег дичног Краља, дошла слобода и зато из њихових срдаца један је поклич и поздрав нашем витешком Краљу." (2) Академија је потрајала до 12 часова увече. Извођене су вежбе и кола са југа. Сутрадан кочански соколи су кренули на пут за Јагодину преподневним возом. (3)
Након Јагодине кочански соколи посетили су Београд, Аранђеловац, Тополу, Опленац, Крагујевац, Краљево, Врњачку Бању.(4)