понедељак, 30. новембар 2015.

Глобални самит о клими у Паризу. Како спречити глобално загревање?

Данас, 30. новембра 2015, у Паризу скупиће се председници и премијери 147 земаља света у намери да се ограничи глобално загревање. Учесници самита су најавили да ће постићи историјски договор како би се избегло загревање планете и отопљавање ледника. 
Подсетићемо да је по Кјото (1997-2005) протоколу Европска унија била дужна да смањи емисију угљен диоксида за 8%, Сједињене Америчке Државе за 7%, Јапан за 6%. Развијене земље су се обавезале, пошто највише и загађују планету, да смање емитовање угљен диоксида за 5,2%.
Баште на крововима
Да би се предупредило свеопште загађење потребно је подизање еколошке свести код народа. Осим тога потребно је улагати у обновљиве изворе енергије (соларна енергија, снага ветра и океана, хидроенергија). Потребно је рационално грејање и повећати енергетску ефикасност стамбених објеката. Уместо аутомобила који користе фосилна горива могли би користити аутомобиле које покреће електрична енергија. На крововима зграда могли би подићи мале баште или засадити цвеће. Производити биогориво. Пошумити голети.

Ово су само неке ствари за размишљање. Једну планету имамо! Заштити природу-Заштити себе!
Ветропаркови

Соларна енергија







субота, 21. новембар 2015.

Први светац српски и кнез Дукље Јован Владимир

Кнез Владимир управљао је српском кнежевином Дукљом од око 1000. до 1016. године. Његов отац је био, по Летопису Попа Дукљанина, кнез Петрослав. Византијски писац Јован Скилица и Поп Дукљанин описали су Владимира као човека пуног врлине, правичног, мирољубивог и мудрог. Његова блиска и мудра политика са Византијским (Ромејским) царством сметала је бугарском владару Самуилу, који је са браћом подигао устанак против Ромеја 976. године. Своју државу Самуило је брзо ширио на југу и истоку. Тако је под своју власт ставио Македонију без Солуна, Подунавску Бугарску, Тесалију, Епир и Драч. На реду су били савезници Ромеја на западу, Срби.
Цар Самуило шаље своје трупе на српске кнежевине Дукљу, Захумље, Босну, Рашку. Кнез Владимир се заједно са својом војском повлачи на планину Облик (данас Тарабош) недалеко од Скадра. Ипак, заробљен је и послат у Преспу где је стављен у тамницу. Цар Самуило оженио је Владимира својом кћерком Косаром у складу са својом политичком проценом. Наиме, враћањем бивших владара на њихове некадашње територије и њиховом женидбом за царску породицу, Самуилу се остављала могућност да не троши своју војску на гушење побуна него на борбу са ромејским трупама.
Остаци цркве Пречисте Крајинске у чијој близини је био двор кнеза Владимира

Кнезу Владимиру враћена је на управу његова кнежевина, Дукља, и додата су му пространства на северу Драчке теме и земље у сливу Таре и Пиве. Међутим, после неког времена преминуо је цар Самуило (1014. године) и десила су се тумбања у царској породици. Самуиловог сина Гаврила Радомира убија Јован Владислав, син рођеног брата Самуиловог. Он је хтео да убије и кнеза Владимира и у том науму је успео 1016. године. Кнез Владимир је убијен на изласку из цркве и поред уверавања цара Јована Владислава да му се неће ништа догодити. 
Балканско полуострво у 9. веку
Недуго затим тело кнеза Владимира пренето је у из Преспе у Крајину. Од 1381. године његове мошти чувају се у манастиру светог Јована Владимира код Елбасана, да би мошти биле пренете 1995. године у православну цркву у Тирани. Његово житије настало је у Дукљи негде између 1075. и 1089. године и он је први српски светац. Култ Јована Владимира нарочито је изражен у околини Елбасана и у Крајини. На иконама се представља у владарском руху где у десној руци држи крст а у левој своју главу.

Фреска кнеза Јована Владимира



среда, 11. новембар 2015.

11. новембар - Дан примирја

На данашњи дан 1918. године Немачка царевина потписала је примирја са силама Антанте у 11.00. Тиме је Први светски рат завршен. Краљевина Србија је у овом рату изгубила 26% укупног становништва али као победница. Београд је ослобођен 1. новембра, али је српска војска наставила ослобађање браће преко Дунава, Саве и Дрине.










понедељак, 9. новембар 2015.

КОСОВО* НИЈЕ ПРИМЉЕНО У УНЕСКО!

Генерална конференција УНЕСКА која је заседала данас у Паризу одбила је пријем  тзв. државе Косово у ту организацију. Од 142 државе које су биле на Генералној конференцији 92 су гласале за пријем тзв. државе Косово, 50 их је било против, уздржаних 29 тако да предлог Републике Албаније није добио двотрећинску већину. Неопходна двотрећинска већина била је 95 гласова. Међу земљама које нису подржале пријем Косова* су Русија, Бразил, Кина, Јужноафричка република, Индија, Сирија, Аргентина, Шпанија, Молдавија, Грузија, Јерменија, Кипар, Казахстан, Белорусија, Палестина, Северна Кореја, Словачка, Уругвај, Парагвај, Венецуела, Бaхреин, Индонезија, Етиопија, Еритреја, Ангола, Уганда, Маурицијус, Мозамбик, Демократска Република Конго, Зимбабве, Намибија, Мароко,  Јужни Судан, Република Конго, Екваторијална Гвинеја, Боцвана, Шри Ланка, НДР Лаос, Мијанмар, Либан, Киргистан, Казахстан, Суринам, Мексико, Никарагва, Еквадор, Куба, Гватемала, Боливија, Чиле...

За улазак Косова* у  УНЕСКО гласали су између осталих Словенија, Бугарска, Хрватска, Велика Британија, Белгија, Француска, Канада, Белизе, Ирска, Исланд, Италија, Литванија, Малезија, Пакистан, Панама, Норвешка, Нови Зеланд, Португал, Чешка, Шведска, Швајцарска, Чад, Тајланд, Турска, Авганистан, Албанија, Немачка, Андора...
Видимо ко су пријатељи...



9. новембар 1918 - Ослобођен Нови Сад од аустроугарске владавине

На данашњи дан 9. новембра 1918. године српска војска ослободила је Нови Сад од аустроугарске владавине. Аустроугарска је 3. новембра 1918. године потписала капитулацију али се већ октобра 1918. године почела урушавати. У складу са тим дешавањима Српски народни одбор, формиран крајем октобра 1918, упутио је ултиматум команданту немачких трупа да 8. новембра, најкасније до шест часова ујутру, његови војници напусте град. По изласку и последњег непријатељског војника, Бошко Павловић је наредио да српске страже заузму све важне пунктове у граду, а у ноћи између 8. и 9. новембра мандатори Српског народног одбора су и званично преузели власт у Новом Саду од мађарског Магистрата. 
Спомен обележје српским војницима-ослободиоцима на Петроварадину 
На седници је, пола сата пре поноћи, власт прешла у српске руке, тако да су новосадски Срби фактички сами себе ослободили дан пре уласка српске војске у Нови Сад, 9. новембра. Када је јављено да српска војска долази у Нови Сад, у сусрет јој је пошло у току преподнева око 400 коњаника, који су били у народним оделима, а носили су српски барјак. На мосту је у име Новосађана први поздравио српске војнике угледни грађанин Сава Стојковић , члан Управног одбора Матице српске. Он је окићену српску заставу предао мајору Војиславу Бугарском  као команданту јединице српске војске која је имала част да ослободи Нови Сад. Потом је, уз присуство мноштва грађана, на главном градском тргу приређен дочек српској војсци, а добродошлицу им је са балкона Матице српске зажелео Јаша Томић.

Улазак српске војске у Нови Сад  9. новембра 1918. године

недеља, 8. новембар 2015.

8. новембра 1945. године - угашена Демократија, једини опозициони лист у Демократској Федеративној Југославији

Осмог новембра 1945. године изашао је последњи, седми број Демократије, првог и јединог опозиционог листа у тадашњој Демократској Федеративној Југославији. Њен главни уредник био је Милан Грол (1876-1952), српски књижевник, драматург и управник Народног позоришта у Београду и политичар, а као издавач је потписан Никола Д. Јеремић. Лист, који је излазио четвртком, први пут се појавио пред читаоцима крајем септембра 1945. У роману Призраци, Светлана Велмар-Јанковић пише: “Лист Демократија престао је да излази. Био је забрањен.”Прва реченица је тачна, друга није. Према писању Политике од 15. новембра 1945, очигледно је да Гролова Демократија није забрањена, већ да су је комунистичке власти уобичајеном и ефикасном смицалицом лишиле услуга штампарије.
Милан Грол
Демократска и отворена борба коју је Милан Грол, тада председник Демократске странке, повео против црвеног једноумља свакако је била у прст у око властима, али је лист, ипак, излазио. Титова влада желела је да представи западној јавности како је у Југославији могуће јавно објављивање и ставова који се разликују од званичних. 
Привид трпељивости, ипак, није дуго трајао. Штампано је укупно седам бројева Демократије, а последњи је изашао уочи избора за Уставотворну скупштину, одржаних 11. новембра 1945. То, у правом смислу речи, и нису били избори, већ њихова својеврсна имитација. Бирачи су имали прилику да се тајним гласањем изјасне за листу Народног фронта (коју си чиниле КПЈ и неколико мањих странака) или да своје куглице убаце у кутију без икакве ознаке, у народу назване “ћорава”. Она је имала за циљ да се на бирачка места привуку и они који нису желели да гласају за Народни фронт јер је, као и увек, одзив био веома важан.
У Борби 1. октобра 1945. објављен је извештај са неког народног збора, на коме је Моша Пијаде овако грмео: "Ми морамо смрдљиву лешину реакције макнути с нашег пута! Средине нема и не може да буде! Ко не гласа за Народни фронт, тај ће да гласа против народа и независности Југославије! Тај ће гласати за фашистичке и четничке униформе, за највећу издају коју је српски народ икада доживео!”
Демократска странка одлучила је да не излази на изборе и о томе је Демократија писала већ у првом броју. Својим члановима и симпатизерима саветовала је да – како не би имали неприлика – изађу на биралишта и своје гласове убаце у кутију без листе.