четвртак, 28. јун 2018.

Видовдан 2018.

На Видовдан 1389. године на Косову пољу сусреле су се српска и османска војска под вођством кнеза Лазара Хребељановића и султана Мурата I. У току саме битке погинула су обојица владара.  Исход је и даље нејасан, али је једно сигурно, да је Србија остала без већине својих одраслих властелина који су чинили војску. Поред тога, Србија је постала вазал Османског царства. "А када је умро и Оркан, подиже се најмлађих син Орканов, звани Амурат, и покори многе крајеве на западу. Најпосле се подиже на благочастивога кнеза Лазара. Овај не отрпе да више чека и да пренебрегне своје удове, а уз то још Христове, да се секу и кидају, него (одлучи) или да уклони срамоту њихову од свију, или сам да умре и још да (то) посведочи мучењем. Обузет оваквим мислима, устане он и пође на Исмаиљћане, и сукоб је био на месту званом Косово. Међу војницима који су се борили пред (војском), беше један веома благородан (Милош), кога оцрнише завидљивци пред господином и осумњичише као неверна. А овај, да покаже верност, а уједно и храброст, нађе згодно време, устреми се ка самоме великом начелнику, као да је пребеглица, и пут му отворише. А када је био близу, изненада појури и зари мач у тога самога гордога и страшнога самодршца. Ту и сам паде од њих. У први мах одолевали су Лазареви људи и побеђивали су. Али већ не беше време за избављење. Стога и син тога цара ојача опет у тој самој бици и победи, јер је Бог тако допустио да се и овај велики (Лазар) и они који су с њим свежу венцем мучеништва. Шта је било после тога? Постиже (Лазар) блажену смрт тако што му је глава посечена, а његови мили другови молили су усрдно да погину пре њега, да не виде његову смрт."
                            Константин Филозоф, Повест о словима (Сказаније о писменех) - Житије деспота Стефана Лазаревића, Стара српска књижевност у 24 књиге, књига 11.

Плакат током Великог рата
Ево које нам је догађаје кроз историју доносио Видовдан:
1389, битка на Косову, сукоб српске војске под вођством кнеза Лазара и турске војске под вођством султана Мурата,
1881,Тајна конвенција између Србије и Аустроугарске
1914, атентат на надвојводу Франца Фердинанда у Сарајеву, што је покренуло Први светски рат,
1915, српски министар унутрашњих послова Љубомир Јовановић са албанским политичарем Есад-пашом потписује у Тирани споразум о стварању реалне уније између Србије и Албаније.
1919, потписан Версајски споразум, чиме је завршен Први светски рат,
1921, српски краљ Александар I Карађорђевић донео Видовдански устав, Устав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца,
1948, на иницијативу Совјетских делегата Андреја Жданова, Маљенкова и Суслова донета Резолуција Информбироа што је означило разлаз између Југославије и источног блока,
1989, обележено 600 година Косовске битке, Милошевићевим говором на Газиместану,
1990, усвојени амандмани на Устав Хрватске, којим Срби више нису били конститутивни народ у Хрватској,
1991, случај наводног убиства тројице војника Југословенске народне армије, познатији као случај Холмец,
1992, пробијен коридор код Брчког, спојена два дела Републике Српске,
1995, снаге Војске Републике Српске спречиле покушај АРБиХ и ХВО Деблокаде Сарајева,
2001, Слободан Милошевић изручен трибуналу у Хагу,
2006, Црна Гора примљена у Уједињене нације као 192 земља чланица.

петак, 22. јун 2018.

Др Мило Ломпар на Видовдан у Јагодини

Српска православна општина јагодинска и Српска омладинска културна организација "СОКО" Вас позивају на трибину "Косовска традиција у српској култури". Предавач ће бити проф. др Мило Ломпар, професор Филолошког факултета у Београду.
Косовска традиција у српској култури

Мило Ломпар (Београд, 19. април 1962) српски је историчар књижевности, филозоф, професор и председник Задужбине Милоша Црњанског.

субота, 16. јун 2018.

Квалитет производа није за све земље исти! Купујмо домаће!

Сведоци смо да српска економија више увози него што производи својих добара. Српска економија је под великим нападом страних производа због споразума о слободној трговини са ЕУ. Граница је отворена и увози се велики део производа који се сматрају изузетно квалитетним. Али да ли су ти производи истог квалитета као у Немачкој, Аустрији, Француској?
Наравно да нису, то нам потврђују вести из источних земаља Европске уније*1. Чланице Европске уније Чешка република, Мађарска и Словачка жалиле су се Европској комисији да нису истог квалитети производа за све чланице ЕУ, нарочито за њих. Ове земље сматрају да код њих долазе производи лошијег квалитета са запада Европске уније. Према наводима Националних организација Србије ако су Словачка, Мађарска, Пољска канта за отпатке ЕУ онда је Република Србија депонија*2!
Лого кампање "Купујмо домаће" која је стартовала на пролеће 2004.
Kада из свог џепа дамо 100 динара за производ произведен у Републици Србији, често и до 95 динара остаје у земљи и иде на трошкове производње, плате радника, инвестиције и издвајања за просвету, здравство, пензије. Ако тих 100 динара платимо за неки производ направљен ван граница наше земље онда највећи део тог новца излази из наше Србије. 

Куповином домаћих производа отварамо више радних места у нашој земљи! Омогућавамо останак младих људи у нашој земљи!

Линкови:

1. Блиц, slovacka-preti-bojkotom-iz-eu-nam-isporucuju-nekvalitetnu-hranu-moramo-da-preduzmemo
2. Глас Америке, krajnje-vreme-da-proizvodi-budu-istog-kvaliteta-za-sve-zemlje-eu
3. Мондо.рс, EU-priznala-razlicit-kvalitet-proizvoda-za-zapadno-i-istocno-trzise
4. Политика, Паповић: Србија је депонија за производе ЕУ
5. РС.Н1, Junker priznao: Suhomesnati proizvodi za istok sa manje mesa
6. РС.Н1, EU finansira testove kvaliteta proizvoda za istočnu Evropu
7. Вечерње новости, Закон забрањује "Купујмо домаће" (5. 10. 2015)
7. Споразум о стабилизацији и придруживању (ССП) и Прелазни трговински споразум 2008.