субота, 24. септембар 2016.

КРВАВИ МАРШ - Страдање народа Мачве 1941. године

    Церски четнички одред напао је Немце у Шапцу 22. септембра 1941. године. Током 23. септембра борбе између четника и Немаца су добиле на интензитету, после којих су обе стране имале знатне губитке. Немцима у Шапцу је пристигло појачање сутрадан, када је реку Саву прешла ојачана 342. немачка дивизије праћена хрватским јединицима. Четници  се истог дана повлаче под борбом према планини Цер. Због напада на Шабац, а и због губитака које су Немци претрпели у борбама са четницима, генерал Франц Беме је још 23. септембра издао наредбу којом је наређено да се прикупе сви мушкарци између 14 и 70 година у Шапцу и да буду спроведени у концетрациони логор који ће бити подигнут северно од реке Саве.
Масовно стрељање у Шапцу
    Становништво Шапца је 24. септембра преко добошара обавештено о наређењу да се сви мушкарци између 14 и 70 година окупе ради пријављивања окупационим властима. Ко не дође и не пријави се - биће убијен као одметник. У 15 часова почело је окупљање на назначанима местима. У то време немачки војници у пратњи Хрвата, фолксдојчера и белогардејаца почели су да врше претрес, улицу по улицу, кућу по кућу. При томе, извршили су више убиства, палили куће, пљачкали и пустошили. Највише је страдао западни део Шапца – Камичак.
    Прикупљени мушкарци, они који су сами дошли на зборна места и они који су окупаторски војници потерали приликом претреса, спроведени су на поље Михајловац, вашариште западно од линије Савски мост – Стари град, у троуглу између железничке пруге и пута. Предвече 24. септембра Шапчани су постројени и у колонама по пет сатерани преко моста на леву обалу Саве, у Кленак. На ливади, опкољени немачким и хрватским стражарима, Шапчани су провели две ноћи под отвореним небом. У сабирни логор код Кленка дотерани су 25. септембра разоружани жандарми, чиновници и група накнадно похватаних грађана. Према немачким изворима, укупно је стрељано током ове акције 47 Срба, а ухапшено је 4.410 Срба. До 26. септембра 342. дивизија је устројила концентрациони логор код села Јарак у Срему. По изјавама преживелих, на путу од Михајловца до Јарка ликвидирано је око 120 људи. 

Масовно стрељање у Шапцу од стране немачких војника
    Немци су похапшене становнике вратиле 30. септембра 1941. године у Шабац, у ново постављени концентрациони логор, који је по наређењу Врховног заповедника Србије, генерала Франца Бемеа успостављен у шабачкој јужној касарни. Немци су почетком октобра 1941. године стрељали у Шапцу око 2.100 Срба.

среда, 21. септембар 2016.

Литија до манастира Јошанице

У суботу, 10. септембра у 13.00 часова кренула је литија из Старе цркве до манастира Јошаница у циљу прославе манастирске славе Сабора српских светитеља. Српска омладинска културна организација учествовала је у литији.


Испред светиње манастира Јошанице


понедељак, 19. септембар 2016.

Хаџи Проданова буна, 19. септембар 1814.

У Пожешкој нахији у Смедеревском санџаку (Београдски пашалук), 19. септембра 1814. године, почела је Хаџи-Проданова буна. Устанак под вођством игумана Пајсија и војводе Хаџи-Продана Глигоријевића проширио се и на Крагујевачку и Јагодинску нахију, али није добио подршку Милоша Обреновића који је сматрао да је устанак преурањен. Милош Обреновић је чак понудио помоћ везиру Сулејману око гушења буне. И поред обећања да ће устаницима бити опроштено, Турци су погубили око 300 устаника међу којима и игумана Пајсија, а Хаџи-Продан је пребегао у Аустрију. 
Војвода Хаџи Продан Глигоријевић



четвртак, 15. септембар 2016.

15. септембар 1918 - Пробој Солунског фронта

У зору 15. септембра 1918. године кренула је општа офанзива Антанте на Солунском фронту. У пробоју предњачиле су незадрживо српске трупе, које су иза себе остављале своје савезнике. Осетивши да је одсудни бој, српски војник је муњевито јуришао са својом пушком и бајонетом. Отаџбина је ту, зове да се ослободи. Скопље је ослобођено 25. септембра, Врање 5. октобра, Лесковац 7. октобра, Ниш 12. октобра, Јагодина 25. октобра, Београд 1. новембра 1918. године. Српска војска је успела својим продором да избаци Бугарску из Великог рата, тј. Бугари потписују капитулацију 29. септембра 1918. године. Османско царство без помоћи Немачке империје, која је ишла преко Бугарске, капитулира 30. октобра 1918. године. Српска војска која је после повлачења преко Арбаније и Црне Горе бројчано ослабила и коју су Савезници отписивали, помогла је у одлучивању Великог рата. Херојска војска српског народа учинила је непотребном следећу годину рата (1919), све је одлучено тог септембра 1918. године. Поред тога српска војска је ослободила и ујединила цео простор од Битоља до Марибора.
Драгутин Матић, Око соколово

Можда је највећу похвалу српским трупама изрекао немачки кајзер Вилхелм у телеграму бугарском владару: „62000 српских војника одлучило је рат, СРАМОТА!“ 

среда, 14. септембар 2016.

1829 - Једренски мировни уговор, Срби добијају обећање аутономије и повратка шест нахија

Једренски мир је уговор о миру који су 2. септембра 1829. године потписали представници Русије и Османског царства. Овим уговором су се Османлије обавезале да дозволе да Србија анектира шест нахија које су током Првог српског устанка освојили српски устаници, као и да признају аутономију Грчке.
Тријумфална капија у Москви у спомен руској победи у руско-турском рату 1828-1829. године

Мировни уговор из Једрена био је уговор којим је окончан Руско-турски рат (1828—1829). Уговор је потписан 14. јуна 1829. у Једрену. С руске стране потписници су били Алексеј Орлов и Фјодор Пален, а с турске Мехмед Садик и бег Абдул Кадир. Уговор је имао 16 тачака.
Према уговору је Отоманско царство морало Русији дати делту Дунава, а Русија је вратила градове Ахалцихе и Ахалкалаки, као и део обале Црног мора од делте реке Кубањ. Русији је признато право на део Грузије са Имеретијом, Мингрелијом и Гурија, те део Јерменије, тј. канате Јереван и Нахичеван, које је султан уступио Персији уговором из Туркманчана годину раније.
Уговором је Турска такође морала дозволити руским грађанима право слободне трговине на својој територији. Пловидба Дарданелима и Босфором отворена је свим трговачким бродовима. Турска је морала да исплати Русији у року од 18 месеци своту од 1.500.000 холандских гулдена на име ратне одштете.
Султан је такође морао дати аутономију Србији (у складу са Акерманском конвенцијом) и кнежевинама Молдавији и Влашкој, које су формално остале под Турском, али је Султан морао гарантовати њихов напредак и пуну слободу трговине. Србија је добила право и да припоји  шест нахија које су биле у саставу Карађорђеве устаничке државе. Руска војска је остала у Молдавији и Влашкој како би надгледала процес реформи. Турска се такође обавезала дати аутономију Грчкој.

петак, 2. септембар 2016.

Поклоничко путовање КАЈМАКЧАЛАН (2521 м) 10 - 17. септембра 2016.



УДРУЖЕЊЕ „КАЈМАКЧАЛАН“

ПОВОДОМ СТОГОДИШЊИЦЕ ОСВАЈАЊА КАЈМАКЧАЛАНА
 ОРГАНИЗУЈE ВИШЕДНЕВНУ АКЦИЈУ

КАЈМАКЧАЛАН (2521 м)
10. - 17. септембра 2016.

Први дан – субота 10.09.
Полазак аутобуса у 22,00 ч. са паркинга код «Плаве локомотиве“ (на Главној ж/с). Успутне паузе по договору.
Други дан – недеља 11.09.
Долазак у Прилеп око 7.00 Посета цркви Св. Ћирила и Методија у чијој је крипти костурница палих српских војника из балканских ратова и Великог рата. Ако буде могућа посета обићићемо Манастир Трескавац који се налази на живописном узвишењу изнад града. Наставак пута ка Крушеву где ћемо посетити музеј Крушевске републике, гроб Тошета Проеског и панорамски разгледати веома интересантан стари град.. Наставак пута преко Демир Хисара ка Битољу. Обилазак града, градског парка, културно-историјских споменика и знаменитости Битоља. Полазак за с. Скочивир. Смештај у конаку манастира Свети Архангели. Вечера. Ноћење.
Трећи дан – понедељак 12.09.
Доручак и припрема за рад на расчишћавању српских војних гробаља. Гробља се налазе у селима Груниште, Будимирци и локалитету Трново-Студена вода. Потребан алат за рад обезбедићемо заједничким договором. Пауза за ручак. Поподне наставак радова до вечере. Ноћење.
Четврти дан – уторак 13.09.
Доручак. Наставак целодневних радова на расчишћавању гробаља, са паузом за ручак. Вечера. Ноћење.
Пети дан – среда 14.09.
Доручак. Припрема за успон на Кајмакчалан. Вожња џиповима до летње карауле на око 1900 м н/в. Пешачка тура до врха. За оне који не могу пешице пут настављају џиповима до близу врха (исто важи и за повратак). Обилазак Спомен капеле и гробнице. Повратак истим путем до летње карауле. Дужина пешачке туре око 15 км. Висинска разлика око 600 метара. Повратак у Старавину. Вечера. Ноћење.
Шести дан – четвртак 15.09.
Доручак до 8 ч. Полазак за Битољ. Учешће на комеморацији на српском војном гробљу, поводом 100 година освајања Кајмакчалана. Полазак за Охрид. Долазак у Охрид, смештај у приватним кућама. Обилазак културно историјских споменика. Заједничка вечера, жива музика. Ноћење.
Седми дан – петак 16.09.
Слободан дан. Разгледање града, купање, посета знаменитостима…
Осми дан – субота 17.09.
Устајање. Полазак у 6.00. Долазак у Стругу, Доручак у некој пекари, кратко разгледање града и место где настаје река Црни Дрим - отока из Охридског језера. Наставак пута према Београду преко Дебра, панорамско разгледање Језера Глобочица и Дебарског језера. Посета Манастиру Свети Јован Бигорски у живописној долини реке Радике. Манастир је изузетне архитектонске вредности, са много значајних икона, дубореза и реликвија. Наставак пута ка Гостивару уз кратак одмор на Мавровском језеру. Долазак у Београд у касним вечерњим сатима.
Вођа пута задржава право на мање корекције плана у складу са конкретном ситуацијом.

ЦЕНА: 140 евра и 600 динара.  
У цену је укључено: превоз аутобусом,  4 пуна пансиона, ноћење и  вечера у Охриду, ноћење у Охриду и трошкови организације.
У цену није укључено: улазнице за музеје, превоз џиповима (20 евра) и путно здравствено осигурање.
Обавезно понети: личну карту или пасош.
Рок за пријављивање и уплату 05.09.2016.

Вођа пута: Станоје Стојковић, 


mob: 062/21-10-17;