Први светац српски и кнез Дукље Јован Владимир

Кнез Владимир управљао је српском кнежевином Дукљом од око 1000. до 1016. године. Његов отац је био, по Летопису Попа Дукљанина, кнез Петрослав. Византијски писац Јован Скилица и Поп Дукљанин описали су Владимира као човека пуног врлине, правичног, мирољубивог и мудрог. Његова блиска и мудра политика са Византијским (Ромејским) царством сметала је бугарском владару Самуилу, који је са браћом подигао устанак против Ромеја 976. године. Своју државу Самуило је брзо ширио на југу и истоку. Тако је под своју власт ставио Македонију без Солуна, Подунавску Бугарску, Тесалију, Епир и Драч. На реду су били савезници Ромеја на западу, Срби.

Цар Самуило шаље своје трупе на српске кнежевине Дукљу, Захумље, Босну, Рашку. Кнез Владимир се заједно са својом војском повлачи на планину Облик (данас Тарабош) недалеко од Скадра. Ипак, заробљен је и послат у Преспу где је стављен у тамницу. Цар Самуило оженио је Владимира својом кћерком Косаром у складу са својом политичком проценом. Наиме, враћањем бивших владара на њихове некадашње територије и њиховом женидбом за царску породицу, Самуилу се остављала могућност да не троши своју војску на гушење побуна него на борбу са ромејским трупама.

Остаци цркве Пречисте Крајинске у чијој близини је био двор кнеза Владимира

Кнезу Владимиру враћена је на управу његова кнежевина, Дукља, и додата су му пространства на северу Драчке теме и земље у сливу Таре и Пиве. Међутим, после неког времена преминуо је цар Самуило (1014. године) и десила су се тумбања у царској породици. Самуиловог сина Гаврила Радомира убија Јован Владислав, син рођеног брата Самуиловог. Он је хтео да убије и кнеза Владимира и у том науму је успео 1016. године. Кнез Владимир је убијен на изласку из цркве и поред уверавања цара Јована Владислава да му се неће ништа догодити. 

Балканско полуострво у 9. веку

Недуго затим тело кнеза Владимира пренето је у из Преспе у Крајину. Од 1381. године његове мошти чувају се у манастиру светог Јована Владимира код Елбасана, да би мошти биле пренете 1995. године у православну цркву у Тирани. Његово житије настало је у Дукљи негде између 1075. и 1089. године и он је први српски светац. Култ Јована Владимира нарочито је изражен у околини Елбасана и у Крајини. На иконама се представља у владарском руху где у десној руци држи крст а у левој своју главу.

Фреска кнеза Јована Владимира