СОКО: 11. новембар - Дан примирја у Великом рату

петак, 11. новембар 2016.

11. новембар - Дан примирја у Великом рату

Захваљујући српском пробоју Солунског фронта средином септембра 1918. године Бугарска је испала из рата (29. септембар), затим Османско царство (30. октобра) и најзад Аустро-Угарска (3. новембра). У рату од Централних сила остала је само Немачка царевина. У шуми код места Компијењ, у Француској, 11. новембра 1918. године Немачко царство је потписало примирје у железничком вагону у присуству представника Велике Британије и Француске. Тиме је окончан Велики рат или Рат који ће окончати све ратове.

У рату у коме је учествовало 65 800 000 људи, страдало је 20 милиона, исто толико је рањено и трајно онеспособљено. Краљевина Србија је током Великом рата изгубила четвртину становништва, док је Краљевина Црна Гора изгубила око 20 000 људи. Први погинули војник био је шеснаестогодишњи Душан И. Ђоновић, чиновник Железничке дирекције и четник у чети војводе Јована Бабунског. Последњи војник који је страдао у Великом рату био је Џорџ Лоренс Прајс, припадник 28. батаљона канадски експедиционих снага који се борио на Западном фронту.

Данас у свету 11. новембар обележава се у Уједињеном краљевству Велике Британије и Северне Ирске и земљама Комонвелта (Armistice Day и Remembrance Sunday), Француској (Le jour du Souvenir), Пољској (слави се као Дан независности), у Сједињеним америчким државама (Veterans day), Белгији, Србији (до Другог светског рата, затим поново од 2011. године, као Дан примирја)... Као амблем за обележавање Дана примирја у Републици Србији користи се Наталијина рамонда, у УК Велике Британије и Северне Ирске булка (мак), у Републици Француској различак а у Русији Георгијева лента. Обележја се носе у недељи која претходи 11. новембру.

Важно је напоменути да је српска застава 2008. године поново враћена међу савезничке заставе у месту Компијењ у Француској, где је потписано примирје у Великом рату. Власти Федеративне Народне Републике Југославије, након 1945. године, тражили су да у Меморијалном комплексу Компијењ буде постављена југословенска застава са петокраком, што је било одбијено уз образложење да ту може само да стоји српска застава.