Организација Дружина младежи српске основана је крајем јуна 1847. године на београдском Лицеју. Циљ овог омладинског удружења јесте "управљање у србском слогу, писменом и устменом, спјевном и простом". То показује и печат Дружине на коме се налази Свети Сава који благосиља два Српчета који се држе за руке као знак слоге а у овима им грб српски стоји. Од педесет ђака Лицеја двадесет је припадало Дружини, а председник је био Јеврем Грујић, док је секретар био Јован Ристић. Пошто су били генерација рођена у аутономној Књажевини Србији, нису памтили турско ропство и били су пуни националне самосвести и поноса.
Чланови организације су због свог родољубља и осећања заједништва помогли Србима у револуционарним годинама 1848-1849. у борби против мађарских одреда. Сам Јован Ристић је први из пиштоља поздравио избор Стевана Шупљикца за војводу Србске војводине.
Своје ставове организација је изнела у Невену слоге, зборнику радова родољубивих песама. Тражила је доцније од Правитељства, додуше неуспешно, да се отварају народне школе по Књажевини Србији да би се народ спремио за велике националне задатке. Чланови Дружине су одбијали да носе "немачка одела" и почели су да носе народна одела. Када су представници Хрвата дошли до Београда да би се са српском владом договорили о деловању у Јужној Угарској чланови Дружине су их сачекали са одушевљењем и великом бакљадом. Члан Дружине Јован Илић је ратовао на простору Србске војводине противу Мађара и њему је Дружина дала задатак да напише историју српског покрета у Војводини. Такође, Дружина је гледала да сарађује и са српским ђачким удружењима преко Саве и Дунава а све у циљу ослобођења Српства.
Како се Револуција 1848-1849. завршила тако је српска влада гледала да угуши деловање Дружине младежи српске. Поводом говора једног члана Дружине на Видовданској скупштини (1851) омладинског удружења у коме је изнео оштре критике на рачун владе уставобранитеља, попечитељство просвешченија је усмено наредбом прекинуло рад удружења. Дружина младежи српске је коначно затворена 1855. године
Нема коментара:
Постави коментар