Сто година од смрти Гаврила Принципа

У предвечерје обележавања века од смрти Гаврила Принципа, 27. Априла 2018. године, Српска омладинска културна организација „СОКО“ организовала је трибину у част овог револуционара и припадника Младе Босне.

О личности и судбини Гаврила Принципа, о Младој Босни и разлозима за атентат на надвојводу Франца Фердинанда, у пријатној атмосфери Алтернативног Културног Центра у Јагодини, говорила је Љиљана Јовановић, млада историчарка. Трибина је започета стиховима који су остали иза Гаврила Принципа у тамници, урезани на металној посуди за храну:

„Право је рекао Жерајић,
тај српски соко сиви:
Ко хоће да живи нек мре,
ко хоће да мре нек живи“

            Трибина је била својеврсни омаж лику Гаврила Принципа. Оно мало што знамо о њему потиче из сачуваних стенографских белешки са суђења и из психијатријских извештаја. На трибини смо имали прилике да чујемо о пореклу Гаврила Принципа, о друштвеном слоју из кога је долазио, као и о друштвеним и културним приликама у Босни и Херцеговини, у време аустро-угарске окупације и анексије. Љиљана Јовановић је изнела и ставове Младе Босне, правце у којима се њена идеологија кретала. Такође, било је речи о суђењу Принципу, о његовом тамновању у Терезину, у Чешкој и о начинима на које је био мучен. Мучење и оскудна храна, коју је добијао тек сваког петог дана, убрзали су његову смрт. Јовановићева нам је говорила и о слављењу лика Гаврила Принципа после Великог рата и о односу према његовом лику и делу у обе Југославије, током Другог светског рата и за време последњих ратова на простору бивше СФР Југославије. После трибине уследио је низ питања јер је публика била веома заинтересована за ову тему.