23. јануара/4. фебруара 1878. године српска војска је, после ослобођења Бујановца, Прешева и манастира Св. Прохор Пчињски, ушла у Гњилане. Дан раније кнез Милан Обреновић је обавештен од главнокомандујућег руске војске да је Русија закључила са Османлијама примирје у Једрену. Тиме је и српска војска била обавезана да обустави војне операције.
Надомак Цариграда, на вест да је британска ратна флота запловила ка Мраморном мору, руски велики кнез Николај Николајевич, врховни заповедник војске и брат императора Александра Другог, закључио је у Једрену примирје са Портом 31. јануара 1878. године (по новом календару). Ово примирје се односило и на Србију и Румунију, док је текст примирја предвиђао да ће руска царска влада предложити Црној Гори да прихвати овај споразум. Једренско примирје је педвиђало да се између руске, румунске и српске, са једне стране, и турске садруге стране, повуче демаркациона линија. Велбужд, Ђуму и Врање требало је да запоседну српска или руска војска, Приштину османска. Комисија, састављена од турских и српских опуномоћених официра, уз учешће једног руског изасланика, требало је да повуче демаркациону линију. Кнез Милан Обреновић је 3. фебруара добио депешу из Једрена коју му је упутио велики кнез Николај Николајевич. У депеши је српски кнез обавештен да је Русија склопила примирје, да су интереси Србије узети у обзир и да се војне операције српске војске моментално обуставе.
У међувремену, после ослобођења Врања, српска војска је продирала даље према југу. Генерал Јован Белимарковић је 2. фебруара обавештен да се Асаф-паша са главнином војске повукао из Приштине према Скопљу. Услед тога, Друга шумадијска дивизија је, са два батаљона добровољаца, упућен кало да Приштини преко Гњилана, док је Прва шумадијска дивизија требало да се окупи код Бујановца и крене ка Куманову. Претходница Друге шумадијске дивизије, којом је заповедао мајор Радомир Путник, ушла је у Гњилане 4. фебруара без отпора, док су добровољци већ 5. фебруара стигли до Грачанице (на слици). Један вод коњице истог дана је допрео до Липљана. Ту се даље наступање Шумадијског корпуса зауставило пошто је стигло наређење о обустави непријатељстава.
Нема коментара:
Постави коментар