Улице Јагодине: Митра Радановића

 Улица Митра Радановића налази се у јагодинској МЗ Табане и мањим делом у МЗ Стрелиште. Секу је улице Воје Марковића, Марка Радовановића, Живадина Смиљковића, Петра Кочића, Сарајевска, Лазе Лазаревића, Црновршка, Милана Премасунца, Живорада Костића.

Митар Радановић рођен је, пре Другог светског рата, у Турмету код Требиња, па је зато носио надимак Требињац. После одређеног времена прешао је да живи на подручје Горње Јабланице, у село Леце. Након завршетка Априлског рата, 17. априла 1941, у неком тренутку је Митар Радовановић приступио Жандармерији Владе народног спаса генерала Милана Недића. Добио је чин жандармеријског наредника али је сарађивао са партизанима. Он је помогао партизанима у нападу на рудник "Леце" септембра 1941. године и новембра 1941. у нападу на Лебане, Медвеђу и Леце. Вероватно је после тога приступио партизанском Јабланичком одреду. Као десетар Јабланичке чете Јабланичког НОП одреда Митар Радановић Требињац кажњен је, негде 1941-1942, опоменом пред стројем јер је у селу Лалиновцу одбио да руча јер је домаћица изнела само хлеб и со.

На планини Кукавици, у селу Калуђерцу, 7. фебруара 1943. године створен је Први јужноморавски НОП одред од Јабланичко-пасјачког одреда и Лесковачког одреда. За командира Друге чете Јабланичког батаљона  Првог јужноморавског НОП одреда одређен је Митар Радовановић Требињац. Јула 1943. године због већег прилива нових бораца створе још два ударна батаљона у оквиру Првог јужноморавског НОП одреда. За команданта Другог ударног батаљона је постављен Митар Радановић Требињац. Од Јужноморавског партизанског одреда 11. октобра 1943. године на простору формирана је Прва јужноморавска бригада на простору Пусте реке. За команданта Другог батаљона Прве јужноморавске бригаде одређен је Митар Радановић Требињац. На Пониквама, код Чајнича (дана Република Српска), од Шумадијске и Јужноморавске бригаде формирана је Трећа српска пролетерска ударна бригада фебруара 1944. године. Та бригада дошла је на простор Пусте реке августа 1944. године. У листу Борба, од 12. априла 1945. године, у делу Личне вести, наишли смо на обавештење Митра Радановића, сада капетана Југословенске армије, својој мајци и сестри у Требињу да је жив и здрав.

Ипак, након тог јављања мајци и сестри преко листа Борба, Митар Радановић није дуго поживео. Према подацима са његовог надгробног споменика погинуо је 1. маја 1945. године али није записано место страдања. Стоји да је био заменик команданта 47. дивизије и то у чину мајора Југословенске армије. 47. српска дивизија створена је 1. октобра 1944. године код Лебана. До пребацивања на простор Славонског Брода почетком маја 1945. године ова дивизија је имала задатак да чисти терене око Крагујевца и Краљева од заосталих припадника Југословенске војске у Отаџбини (четника). 

Надгробни споменик мајора Митра Радановића на јагодинском гробљу

Литература:

1) Д. Туровић, Горња Јабланица кроз историју, Београд 2002.

2) Н. Илић, Партизанско судство - фактор правде, морала и дисциплине у лесковачком крају 1941-1942, Лесковачки зборник 50 (2010), 273-288.

3) Лист Борба, од 12. априла 1945, бр. 90 страна 4.