Сто десет година од ослобођења Јагодине у Првом српском устанку, 26. април 1804.

Сама варош имала је добре услове за прихват велике војске, а тиме и за дуготрајну одбрану. Јагодина је имала 160 турских и 60 српских кућа, 6 кафана, 7 пекара и осам ханова у чијим шталама се смештало 700-1.000 коња. У осталим шталама могло је да се смести још 1.400 коња. Према мосту на Белици, на путу ка Београду, налазио се четвороугаони шанац, са странама од 60 корака, ограђен палисадима, са каменом зградом од 30 корака дужине, одакле је могла да се пружи сигурна одбрана. Турци су по улицама изградили заклоне, а све прилазе оградили палисадом. Шанац према Ђурђевом брду су уредили, ископали нови ров, а од дењкова начинили заклон за одбрану. Према устаничком плану, требало је напад на Јагодину извршити 31. марта (13. априла) и то истовремено са Ђурђевог брда, Црвеног брега и из правца Липара. Приликом напада није дошло до потпуне координације. Када је Карађорђе са својом војском кренуо у напад, војске Милана Обреновића и Младена Миловановића нису се појавиле на уговореним местима. Турци су, спазивши Карађорђеву војску, кренули у напад, али су их устаници потиснули назад. У противнападу Карађорђева војска је успела да се приближи вароши и да заузме неколико првих кућа. Тек тада су друге две српске војске кренуле у напад, али због изненадног изливања Белице, само су мање групе успеле да приђу Јагодини. Турци су, видевши да ове две војске не могу озбиљније да их угрозе, окренули све снаге против Карађорђа и приморали га на повлачење. У другом нападу устаници су имали успеха и победили су турске снаге и приморали их на повлачење из Јагодине, 26. априла 1804. године. У тим борбама Јагодина је делимично изгорела.