Ево у сусрет нам иде још један Видовдан. За неке тотално исти као и
сваки Видовдан, за већину ово ће бити као и сваки други дан у
календарској години. На нашу велику жалост мало је данас оних који
заиста препознају овај величанствени и свети дан, а из године у годину
све их је мање и мање. Овај дивни празник који нам долази требало би да
нахрани душу и тело сваког искреног и часног потомка оних наших славних
предака који су 1389. баш на овај дан жртвовали своје животе да би ми
данас били то што јесмо. Када се сагледа ова данашња ситуација у
друштву као да је било залудно и сулудо гинути и проливати крв на Косову
Пољу. Зар је наш свети Српски Кнез Лазар улудо изгубио своју главу? Да
ли је и наш највећи Српски витез Милош Обелић требао да убије турског
тиранина Мурата? Јесу ли њихови потомци заборавили на њихову проливену
крв и на њих саме који су се вазнели на небеса и створили небеску Србију
као што су то чинили Стеван Немања, Стефан Првовенчани, Свети Сава,
Стефан Урош, Краљ Милутин и Цар Стефан Душан Силни. Њихови потомци иако
су били у тешким мукама и страдањима под Турцима нису могли да забораве
на славу својих предака и на свога Бога који им је зато и подарио
славног и неустрашивог вођу Карђорђа Петровића који се као цвет из
прегажене траве издигао и почео да пркоси исто онако како су пркосили и
његови преци на Косову Пољу. И тако су се смењивале генерације и
генерације које нису устукле нипредким већ само пред господом Богом који
их је створио. Но да се вратимо опет на овај дивни празник који нам се
ближи, а који нам је ове године веома битан бар нама којима из срца и
душе не излазе ови наши преци који су за наше тело и душу уз нашег
господа Бога који их је и створио наша духовна храна. Овај празник који
нам сада долази поред 1389. бележи још једну веома значајну годину 1914.
Данас је 2014. и тачно на Видовдан биће сто година од још једног веома
битног и славног догађаја који је истог тренутка уклесан златним словима
у Српској историји. 1914. Једна група младих људи која је чининила
тајну организацију „Млада Босна“ била је ношена оном истом идејом
слободе као и њени преци. Ови младићи живели су на окупираној територији
Српске земље која је тада била под окупацијом Аустроугарске монархије.
Превелика љубав за својом отаџбином и чежња за слободом довела их је на
једну тешку, али веома храбру одлуку. Знајући да ће у посету њиховој
земљи доћи престолонаследник Аустроугарске монархије Франц Фердинанд
иначе владар окупиране Српске земље коју је третирао као своју колонију
одлучили су да га убију и на тај начин покушају да дођу до слободе коју
је жело сав народ на простору тадашње Босне. 28. јуна те 1914. улицама
Сарајева у аутомобилу са својом женом шетао је Фердинанд и демонстрирао
своју моћ. Младићи су бацили бомбу на колону у којој је био Фердинанд
али је тај покушај био безуспешан. Један од момака из групе Млада Босна
био је опијен превеликом љубављу према слободи, својој отаџбини и свом
народу, а
његовим венама као да је текла она иста крв која је
текла и венама славног Српског витеза Милоша Обелића који је на исти дан
само давне 1389. бранио слободу своје отаџбине и свог народа. Младић је
стајао у колони која је поздрављала Аустроугарског престолонаследника и
у једном тренутку када је аутомобил пролазило поред њега он је изашао
из колоне и пуцао на Франца и његову супругу Софију. За име овог младића
чула је европа и свет. То је Гаврило ПРИНЦИП. Многи људи на ово име
данас желе да баце кривицу почетка Првог сведског рата иако сви знају да
је Аустроугарска тада за тако нешто тражила повод и једва је дочекала
овакву врсту догађаја која им је ишла у прилог. Једна од највећих
срамота је то да су га поједини страни медији пред стогодишњицу атентата
поредили са Осамом бин Ладеном и на тај начин покушавају да му налепе
етикету терористе иако сваки паметан човек зна да тада тероризам није ни
постојао.
Међутим име Гаврила Принципа, за нас младе Србе,
представља име највећег револуционара свог, а и данашњег доба. Ми Срби
смо поносни што смо имали таквог човека који није жело да дозволи да
његов народ који живи у срцу Европе буде нечија колонија. Поред Гаврила
Принципа Младу босну су чинили: Богдан Жерајић, Недељко Чабриновић,
Данило Илић, Боривоје Јевтић, Трифко Грабеж, Јездимир Дангић, Вељко
Чубриловић, Васо Чубриловић, Мухамед Мехмедбашић, Иво Крањчевић,
Добросав Јевђевић, Јаков Миловић, наш нобеловац Иво Андрић и идолог
организације Владимир Гаћиновић.
Веома је битно да се овај јубилеј
обележи у сваком делу наше земље јер би тиме младим нараштајима
представили праву слику организације Младе босне и лик Гаврила Принципа.
Зашто вам говорим о томе? Зато што пре свега на тај начин одајемо пошту
тим јунацима и указујемо на то да се њихова храброст и воља за слободом
није заборавила, а друга јако битна ствар је да у овим тренуцима
морамо онима који долазе да представимо праву слику овог догађаја, а не
ону слику коју ће у овим данима промовисати поједини страни медији. Не
смемо да дозволимо да се на име нашег славног и великог револуционара
Гаврила Принципа лепи етикета терористе. Ми смо свесни тога да он то
није, али ајде да научимо и оне који долазе ко је Гаврило ПРИНЦИП.
Ген. сек. и старешина „СОКО“ организације
РАЦИЋ Александар
Нема коментара:
Постави коментар