ПИСМО СТУДЕНАТА ПРАВОСЛАВНИМ ПАТРИЈАРСИМА-Спасимо Ваљевску Грачаницу

Ваша Светости,

Ми, млади српски студенти обраћамо Вам се у нади да ћете као осведочени пријатељи нашег народа саслушати наш апел и упознати се са варварским уништавањем средњеовековних православних светиња од стране државе, те у складу са великом мишљу Ф. М. Достојевског да смо сви одговорни једни за друге, учинити што је у вашој моћи.

У непосредној близини града Ваљева који је удаљен 100 километара од главног града Србије Београда, налази се на темељима манастира из 15. века, истог имена као славна косовска задужбина српске краљевске лозе Немањића посвећен светом Архангелу Михаилу – црква познатија као Ваљевска Грачаница. Постоји и народно предање према коме су овај манастир заједно са манастиром Јовањом и Пустињом саградила три старија брата светог Симеона (Стефана) Немање – Страцимир, Тихомир, и Мирослав. Зато се каже да су темељи ове чудотворне светиње из првих векова. У самој порти је сахрањено око 400 монаха мученика побијених од Турака крајем средњег века, што манастир сврстава у културно и верско добро од значаја за светску баштину. Међутим, манастиру прети потоп због изградње хидроакамулационе бране „Стубо-Ровни“.

Брана је почела да се гради 1987. године са туристичком наменом, а потом од 1992. године за потребе акумулације пијаће воде и воде за термоелектрану у Обреновцу. У међувремену, проблем водоснабдевања је решен тако да 2016. године нема потребе за браном, а детаљним анализама научници и хидрогеолози су доказали да је ова брана опасна. Та вода би била загађена рудама арсена и антимона из оближњег рудника, те би загадила висококвалитетне подземне воде и све највеће изворе Ваљева. Такође, сеизмолошке активности тла нису праћене на ваљан начин, иако је то основно правило при изградњи брана. Земљотреси или војна интервенција би могли да сруше брану, што би довело у велику опасност град Ваљево који је удаљен само 10км од бране и налази се на нижој надморској висини (за читавих 180 метара). На тај начин био би потопљен и сам град светих Јустина Поповића и владике Николаја Велимировића.

У септембру 2015. године, локални полицијски службеници уз одобрење локалне власти града Ваљева срушили су манастирски звоник, оскрнавили цркву и привели верни народ да би брана Стубо-Ровни била пуштена да се пуни водом. Ових дана због надолазећих поплава и киша, вода је дошла на сам праг манастира и ако се овако настави он ће ускоро бити потопљен, а са њим и део православне традиције на том страдалном подручју.

Српска православна црква и верни народ су све учинили да се сачува овај средњовековни манастир, али небригом локалне и републичке власти, у којима и даље има доста кадрова из комунистичко-атеистичке епохе и/или полујавних организација које стоје иза тога, силом државне принуде спровели су овај пројекат који почео да се планира одмах након Другог светског рата.

Зато се обраћамо вама у нади да помогнете братској православној Србији и немоћном српском народу у овом страшном искушењу и страдању! Управо по речима Светог владике Николаја Охридског и Жичког: „Кућа кад гори – гаси се споља, а не изнутра“! Ми као млади људи сматрамо, да ако изгубимо идентитет грађен вековима будућности сигурно немамо!

У овим критичним тренуцима када вода запљускује праг цркве, молитвама Господа Исуса Христа и вашом брзом интервенцијом молимо вас да утичете на власти Републике Србије како би се спасао манастир од потапања и испустила вода из бране. Након овога морале би да се спроведу озбиљне анализе о потреби за браном и начину заштите манастира, било евентаулним спуштањем нивоа воде у брани на 333м (тренутно је 375м) или премештањем манастирске цркве, што је већ неколико пута извођено са другим светињама Српске православне цркве (Пива и Дубочица).

Сам Христос је рекао: „…сазидаћу Цркву своју, и врата паклена неће је надвладати. (Матеј 16,18)“ Сада када су се паклени језици и библијски потоп надвили над Србијом и њеном зеницом ваљевском Грачаницом, позивамо гласом вапијућег за помоћ и спас овог манастира који припада целој православној васељени.

Српски студенти из Београда, Бањалуке, Новог Сада, Косовске Митровице, Бијељине, Источног Сарајева, Крагујевца и др.

*Писмо ће бити преведено на руски, грчки и енглески језик и биће упућено васељенском, руском, јерусалимском и другим православним патријарсима.