''...јер жртве и њене муке у растајању са животом
траже истину о томе...''
30. јуна ове године први пут смо посетиле меморијални комплекс
Госпић-Јадовно-Паг у Лици, један од највећих центара безумља и злочина над
невиним људима, већинским Србима и Јеврејима. Подстакнуте оним што смо у
Јадовну виделе и доживеле, осетиле смо искрени порив да дамо мали, лични
допринос култури сећања на погром невиних жртава усташког терора.
 |
| Личко поље изнад ког се уздиже Велебит |
Нападом Немачке на Југославију,
долази до слома државе. Независна држава Хрватска је проглашена 10. априла 1941
године као фашистичка творевина, на челу са поглавником Антом Павелићем.
Челници НДХ су сматрали да земљу треба очистити од Срба. Програм односно начин
је формулисао Миле Будак по коме је требало ''једну трећину Срба побити, једну
трећину покатоличити, једну трећину протерати''. Новоформирана држава је одмах
приступила ''решавању проблема''. Први логор формиран је код Копривнице
''Даница'', 15. априла 1941. У Лици, у Госпићу, злочини над Србима почели су
већ 11. априла, дан по проглашењу НДХ. Систем логора Госпић-Јадовно-Паг почео
је са радом почетком маја и то није био концентрациони логор већ прелазни у
који су људи свакодневно довођени и бацани у јаме. Људе су хватали као звери,
одводили их са њива, из кућа... Прво су одводили мушкарце од 16 до 60 година, а
потом су почели да одводе жене, децу, старце. Усташе су им говориле да им се
ништа неће десити, да их воде на покрштење, да ће добити нове легитимације.
Верујући, Срби су кренули са њима, они нису били ништа криви, поштовали су
власт и ону пређашњу, поштоваће и ову садашњу. Свакодневно су довожени сточним
вагонима на којима је писало ''покварено воће''. Довођени су са подручја Босне,
Херцеговине, Срема, из других делова Хрватске, чак и из Дубровника. Са
железничке станице, одводили су их у казнионицу госпићког окружног суда где је
могло стати до три и по хиљаде људи. Други део сабирног логора био је на три км
од Госпића у тзв. Овчару, коју су затвореници тако прозвали, ту су биле штале
српског трговца Максимовића кога су усташе опљачкале и убиле као и већи део
његове породице. Затворенике су везивали жицом два по два, између их све
повезали ланцима тако да их је у колони било и по двеста. Пешака су ишли ка
засеоку Јадовно, у атару села Трновац, на око двадесет и два км удаљеног од
Госпића. Они који нису могли да издрже, убијани су и бацани у јаме које су се
налазиле успут. Да би тортура била појачана, давана им је со. Сам логор
Јадовно, био је ограђен бодљикавом жицом. На сваких педесет метара постављане
су стражарнице где је био по један усташа или домобран. Логораши су били
смештени под ведрим небом, на хиљаду и двеста м надморске висине. Ноћи на
Велебиту су веома хладне, а дани изузетно топли. Под кровом су биле само две
бараке, једна за управника, а друга за усташе. Управник логора био је Руд Риц
(учитељ по професији) који је по доласку пописивао логораше.
 |
| Парастос поред Шаранове јаме |
Са железничке станице, део Срба,
Јевреја и Хрвата, директно је одвожен у Башке Оштрије, у Ступареву, где се
налази истоимена јама у коју је бачено око десет хиљада људи. У ограђеном
простору логора Јадовно могло је стати две и по хиљаде људи. Свакодневно су
доводили нове логораше и одводили оне који су већ били ту и бацали их у јаме.
Убијани су маљевима, камама или би их везане довели до јаме, првих неколико
убили који би пали у јаму и собом повукли остале везане. Ватрено оружје нису
користили. Физичка тортура, иживљавање над женама и свештеним лициа била је
свакодневна.Православне владике које су убијене у Јадовну су владика
горњокарловачки, Сава Трлајић и дабробосански Петар Зимоњић. Неки
од бачених у јаме су преживели, а после су усташе, ако чују гласове, бацали
бомбе у јаме.
 |
| "Улаз" у Шаранову јаму |
Лоциране су тридесет две јаме, а
обележено је неколико: Гргин Долац, Ступачево, Катина јама, Св Ана, Чачић
Долац, Крижац, Ваган јама, Јарина јама, Шевића јама, итд. И многе друге које
нису откривене.
Истовремено, на острву Паг постојао
је логор на рту Слана, ограђен бодљикавом жицом, један део је био намењен
Србима, а други Јеврејима. У месту Метајна отворен је први логор за жене и децу
у Другом светском рату.
Комплекс логора Госпић-Јадовно-Паг
за сто двадесет два дана постојања, од маја до 25. августа однео је четрдесет
хиљада сто двадесет три невина живота. Утроба Велебита постала је њихова вечна
кућа.
С обзиром да је на подручју Лике
букнуо устанак, Италијани уплашени због зверстава усташа над Србима, 8. августа
су најавили реокупацију подручја око Велебита. Усташе су од 15. до 25. августа
убијале све што су могле. Они који су преживели пребачени су у Јастребарско, а
неки у Јасеновац.
Мали број људи је преживео, неке су
из јама успели да извуку италијански војници. Једина испитана јама је Шаранова.
Енглески спелеолози су је 1957. године први испитали. Неколико десетина година
касније наши спелеолози су потврдили њихову причу, јама је широка око метар и
по, у дубини се шири, испод балвана и камења налази се пет и по метара људских
костију. Према прорачунима др Ђуре Затезала у њу је бачено од 9 до 11 хиљада
људи. Остале јаме нису испитане, нажалост никада није постојала ни воља за тим.
Обележја на некима су у последњем рату порушена.
Љиљана Јовановић, старешина "СОКО" организације
Нема коментара:
Постави коментар