Овај члан је писан поводом одузимања и приватизације српских предузећа на окупираној нашој јужној покрајини. Циљ је да се укаже на то ко је оснивач тих предзућеа.
Социјалистичка власт из Београда почела је са значајним улагањем на територији АП Косово и Метохија 1957. године јер је претходне године ова област проглашена неразвијеном. Посредством Фонда за подстицање бржег развоја неразвијених република и покрајине Косово од 1965. до 1990. године, на подручје Косова и Метохије непосредно уложено око 4.37 милијарди долара, при чему је просечно учешће Социјалистичке републике Србије у формирању ових средстава износило око 40 одсто, односно 1.75 милијарди долара.
Пећка пивара почела је са радом 1971. године (Бојовић 1979:202). Изграђена је при ПИК-у, заједно са фабриком шећера, фабриком рафинираног техничког алкохола, фабриком сточног квасца и фабриком слада (капацитета 8 000 хл) која је поред производње за потребе пиваре производила и за југословенско тржиште. Пивара је имала капацитет 300 000 хл пива, док је максимум каснији досегнут крајем седамдесетих био око 600 000 хектолитара пива.
У састав ПКБ корпорације Пећка пивара се нашла 1992. године заједно са "Косово вино", "Орвин" и "Метохија вино"2. Према подацима Центра за бонитет Народне банке Србије по последњим подацима из 1998. године Пећка пивара је била успешно предузеће1. Године 2001. рачунато је да пивара има око 700 радника (2001, 227). После једнострано проглашене независности Косовска поверилачка агенција (КТА) је огласила продају ПКБ Пећке пиваре као ново предузеће "Пећко пиво" А.Д. за 11 130 000 евра једном од финасијера ОВК, Екрему Луки3.
Социјалистичка власт из Београда почела је са значајним улагањем на територији АП Косово и Метохија 1957. године јер је претходне године ова област проглашена неразвијеном. Посредством Фонда за подстицање бржег развоја неразвијених република и покрајине Косово од 1965. до 1990. године, на подручје Косова и Метохије непосредно уложено око 4.37 милијарди долара, при чему је просечно учешће Социјалистичке републике Србије у формирању ових средстава износило око 40 одсто, односно 1.75 милијарди долара.
Пећка пивара почела је са радом 1971. године (Бојовић 1979:202). Изграђена је при ПИК-у, заједно са фабриком шећера, фабриком рафинираног техничког алкохола, фабриком сточног квасца и фабриком слада (капацитета 8 000 хл) која је поред производње за потребе пиваре производила и за југословенско тржиште. Пивара је имала капацитет 300 000 хл пива, док је максимум каснији досегнут крајем седамдесетих био око 600 000 хектолитара пива.
У састав ПКБ корпорације Пећка пивара се нашла 1992. године заједно са "Косово вино", "Орвин" и "Метохија вино"2. Према подацима Центра за бонитет Народне банке Србије по последњим подацима из 1998. године Пећка пивара је била успешно предузеће1. Године 2001. рачунато је да пивара има око 700 радника (2001, 227). После једнострано проглашене независности Косовска поверилачка агенција (КТА) је огласила продају ПКБ Пећке пиваре као ново предузеће "Пећко пиво" А.Д. за 11 130 000 евра једном од финасијера ОВК, Екрему Луки3.
1. Бојко Бојовић, Метохија, Приштина 1979.
2. Група аутора, Географска енциклопедија насеља Србије 3, Београд 2001.
3. Сандра Давидовић, Модели приватизације друштвених предузећа на Косову и Метохији под окриљем УНМИК администрације, Политичка ревија, Година (XXVIII) XV, vol. 50, Бр. 4/2016. стр. 115-132.
Линкови:
1. Слободан Аћимовић, Анализа процеса и модела приватизације на Косову, НСПМ 2008.
2. Д. Чабаркапа, Права има 50.000 породица, Вечерње новости 2005.
3. Ниска цена Пећке пиваре, Б92 портал 2006.
4. Данило Меденица, директор Пећке пиваре, извештај из 1996.
5. Биљана Радомировић, Српски радници траже правду, Политика 2010.
Нема коментара:
Постави коментар