Краљевина Далмација је уставом од марта 1850. била посебна круновина у саставу Хабзбуршке монархије. На Бечком конгресу 1815. године Аустрија је добила територије некадашње Млетачке републике. Претходно је власт вековима имала Република Светог Марка. Француске власти су током окупације Далмације, 1805-1815, спровеле попис 1806. године и том приликом је у котару Задар било 77.990 становника (62.290 римокатолика; 15.700 православаца), у котару Шибеник 54.580 становника (37.140 римокатолика; 17.440 православаца), у котару Сплит 87.070 становника (85.410 римокатолика; 1.490 православаца) Макарска 36.110 становника (35.290 римокатолика; 820 православаца).
У оквиру аустријске круновине постојала су четири округа: задарски, сплитски, дубровачки и которски. Према проценама за 1818. годину Далмација је имала 297.912 становника. Број становника се повећа са 341.292 (1828) на 416.144 (1857). Те 1857. спроведен је први модерни попис у Далмацији од стране хабзбуршких власти. Римокатолика је било 338.394 или 81,32%, док је православаца било 77.065 или 18.52%, укупно 416.144. Од тог броја Италијана је било 13.702 (око 5%).¹
Године 1910. Срба и Хрвата је на попису било 610.649 (96.2%), док је Италијана било 18.028 (2.8%).
У оквиру аустријске круновине постојала су четири округа: задарски, сплитски, дубровачки и которски. Према проценама за 1818. годину Далмација је имала 297.912 становника. Број становника се повећа са 341.292 (1828) на 416.144 (1857). Те 1857. спроведен је први модерни попис у Далмацији од стране хабзбуршких власти. Римокатолика је било 338.394 или 81,32%, док је православаца било 77.065 или 18.52%, укупно 416.144. Од тог броја Италијана је било 13.702 (око 5%).¹
Године 1910. Срба и Хрвата је на попису било 610.649 (96.2%), док је Италијана било 18.028 (2.8%).
 |
| Копнена врата у Задру на којима се налази грб Млетачке републике |
У Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (настала уједињењем 1. децембра 1918) 1921. спроведен је попис на целокупној територији. Треба подсети да је Истра, Горица, Градишка, део Крањске, Задар као и неколико острва припали Краљевини Италији Рапалским споразумом 1920. године. Такође, Слободна држава Ријека припала је Краљевини Италији Римским споразумом (1924). Пописом 1921. покрајина Далмација је има 620.432 становника, Срба или Хрвата 611.323, Италијана 4.706². Према Историји Југославије Бранка Петрановића у Краљевини СХС је 1921. године било 11.630 Италијана или 0,1%.
Православних становника у Далмацији 1921. је било 106.132, док је римокатолика било 513.268. По срезовима: Бенковац (православних 25.433; римокатолика 18.664), Дубровник (православних 1986; римокатолика 36.001), Задар (православних 3.247; римокатолика 62.108), Имотски (православних 1.379; римокатолика 40.161), Книн (православних 29.572; римокатолика 25.402).
После увођења Шестојануарске диктатуре и Закон о називу и подели Краљевине на управна подручја 1929, када је уведен назив Југославија и бановине, дошао је и попис 1931. године. Приморска бановина је обухватала највећи део Далмације али и делове Херцеговине и Босне, Дубровник је био у саставу Зетске бановине.
Према ономе што би били срезови раније Далмације (од 1929. срезови Приморске и Зетске бановине): Бенковац (православних 31. 954; римокатолика 27.828), Биоград (православних 736; римокатолика 29.307), Брач (православних 30; римокатолика 17.294), Хвар (православних 295; римокатолика 22,834), Имотски (православних 1.440; римокатолика 41.327), Книн (православних 32.020; римокатолика 28.340), Корчула (православних 56; римокатолика 20.623), Макарска (православних 77; римокатолика 26.653), Сињ (православних 9.693; римокатолика 50.177), Сплит (православних 3.284; римокатолика 127.038), Шибеник (православних 10.028; римокатолика 57.762), Дубровник (Зетска бановина) (православних 2.342; римокатолика 47.132).³
Италијанска мањина углавном је живела по већим градовима и острвима далматинским. Према попису из 1948. године у Народној републици Хрватској живело је 76.093 Италијана. Треба напоменути да је оволики број Италијана у Хрватској последица припајања Истре после Другог светског рата и пораза Италије. Према попису из 1991. године Италијана је било свега 21.303. Република Италија је 2005. године увела дан сећања (Дан сећања на фојбе) на прогоне и убијања Италијана у Демократској Федеративној Југославији и Федеративној Народној Републици Југославији.⁴
Православних становника у Далмацији 1921. је било 106.132, док је римокатолика било 513.268. По срезовима: Бенковац (православних 25.433; римокатолика 18.664), Дубровник (православних 1986; римокатолика 36.001), Задар (православних 3.247; римокатолика 62.108), Имотски (православних 1.379; римокатолика 40.161), Книн (православних 29.572; римокатолика 25.402).
После увођења Шестојануарске диктатуре и Закон о називу и подели Краљевине на управна подручја 1929, када је уведен назив Југославија и бановине, дошао је и попис 1931. године. Приморска бановина је обухватала највећи део Далмације али и делове Херцеговине и Босне, Дубровник је био у саставу Зетске бановине.
Према ономе што би били срезови раније Далмације (од 1929. срезови Приморске и Зетске бановине): Бенковац (православних 31. 954; римокатолика 27.828), Биоград (православних 736; римокатолика 29.307), Брач (православних 30; римокатолика 17.294), Хвар (православних 295; римокатолика 22,834), Имотски (православних 1.440; римокатолика 41.327), Книн (православних 32.020; римокатолика 28.340), Корчула (православних 56; римокатолика 20.623), Макарска (православних 77; римокатолика 26.653), Сињ (православних 9.693; римокатолика 50.177), Сплит (православних 3.284; римокатолика 127.038), Шибеник (православних 10.028; римокатолика 57.762), Дубровник (Зетска бановина) (православних 2.342; римокатолика 47.132).³
Италијанска мањина углавном је живела по већим градовима и острвима далматинским. Према попису из 1948. године у Народној републици Хрватској живело је 76.093 Италијана. Треба напоменути да је оволики број Италијана у Хрватској последица припајања Истре после Другог светског рата и пораза Италије. Према попису из 1991. године Италијана је било свега 21.303. Република Италија је 2005. године увела дан сећања (Дан сећања на фојбе) на прогоне и убијања Италијана у Демократској Федеративној Југославији и Федеративној Народној Републици Југославији.⁴
¹ Š. Peričić, O broju Talijana/talijanaša u Dalmaciji XIX. stoljeća, Radovi Zavoda za povijesne znanosti HAZU u Zadru, 45 (2003), 327-355
² Дефинитивни резултати пописа становништва од 31. јануара 1921, Сарајево, Државна штампарија 1932.; на основу језика.
² Дефинитивни резултати пописа становништва од 31. јануара 1921, Сарајево, Државна штампарија 1932.; на основу језика.
³ Дефинитивни резултати пописа становништва од 31. марта 1931, Београд, Државна штампарија 1938.
⁴ Светлана Васовић-Мекина, Словеначке фојбе, италијански алиби за злочине фашизма, Политика, 10.02.2009.
⁴ Светлана Васовић-Мекина, Словеначке фојбе, италијански алиби за злочине фашизма, Политика, 10.02.2009.
Нема коментара:
Постави коментар