Долине тутње, а гора јечи
И грокћу пушке, бије се бој.
Додија ропство и љута патња,
Србин се диже за народ свој.
Душманска рука пали и руши,
У огњу пламти село и град.
Сунашце јарко с' неба се клони,
Неће да гледа тај голем јад.
Неслоге клете било је доста,
Доста је раздор давио нас.
Слога нек' стару подигне славу,
У слози лежи Србину спас.
Слободе златне, сунашце јарко,
Целоме Српству сини што пре.
За тебе Србин крвцу је лио,
За тебе живи, за тебе мре.
Од Товачовског, пре 1896. године
Нема коментара:
Постави коментар