Овде преносимо цео текст говора Васиља Грђића (1875-1934), повереника народне организације у Сарајеву и осуђеника на смрт у Бањалучком велеиздајничком процесу 1915-1916. године, којим је поздравио српску војску, када је она ушла у Сарајево 6. новембра (24. октобра по јулијанском календару) 1918. године.
Бели орлови,
Овјенчани вијенцима побједе долетесте нам данас и у наше лијепо Сарајево, да се разлетите Босном и Херцеговином, да се разлетите цијелом нашом Југославијом.
Бели орлови,
Раскидасте окове ропства, вјековнога ропства угњетаванога, гаженог народа од Соче до Вардара.
Бели орлови,
Донесосте слободу народу Срба, Хрвата и Словенаца и онђе гдје до сада није било. Причајте нам, Бели орлови, зашто у крви огрезосте! Знам, чујем одговор!
Требало нам је ослободити роба са Косова. Требало нам је преломити пјетвјековне печате ропства Српског Народа. Требало нам је љуте боје бити на Брегалници, да сломијемо, скршимо силу агарјанску!
И не починувши нити својих крила одморивши је требало нам је полетјети на север и запад, требало нам је крваве битке бити око Београда, Шапца, Црнога Врха и Ваљева, да код Аранђеловца сломијемо силу цара крвника народа, да задржимо бијес теутонски. Требало нам је код Битоља и на Вардару удружени са соколовима наших савезника скршити, уништити, згазити војске мрака да народима свијета донесемо свјетлост - свјетлост слободе.
Јесте ли се уморили Бели Орлови?
За умор ми од Косова не знадосмо!
Вијекове проводисмо по планинама и ломним горама чете четујући; народ у ропство соколећи. Прије сто година запалисмо луч слободе на Балкану, да под водством Хероја Тополскога Карађорђа Бесмртнога положимо темеље слободи јединственога народа Срба, Хрвата и Словенца.
Ко вас роди Бели Орлови?
Где је ваша храбра постојбина?
Где је ваша кула непобједна?
Српска нас је мајка породила,
Српство нам је мила отаџбина,
Шумадија - кула непобедна.
Смијемо ли вам приступити Бијели Орлови? Допуштате ли робу петовјековном починути у вашем загрљају? Жељно смо вас чекали као дијете мајку, као трава росу, као озебао сунца. За то се борисмо и крв своју вијековима лисмо. За то су нам и сада крваве ноге до колена и крила до рамена, за то у крви запливасмо.
Добро нам дошли Бијели Орлови!
Скините мрежу са очију наших! Одагнајте бојазан из срца, коју нагомила ропство, да се устручавају приближити Вам се!
Бели Орлови! Научите нас соколовати! Научите нас жртвовати се! Научите нас прегарати за слободу све - све.
Да сте на здрави Бели Орлови!
Господине потпуковниче. Све осјећаје, сву своју душу, желио бих у једној мисли исказати: Живио краљ Петар I Карађорђевић, врховни командант непобедних армија српске војске!"
Вечерње новости, Поздрав Васиља Грђића, 13, новембар 1918. бр 20.
Нема коментара:
Постави коментар