Словенски дан (1913)

Словенски дан

Доћи ће одређени час,

Јекнуће моћни глас,

Од куд нама сунца зрака допада, 

Све док сунце запада,

Зваће Словене Ратибор

У бојну врсту, у бојни збор!

У бој јунаци! Храбру чету

У бој за завет, за мис’о свету

Које је наша Лаба родила,

Дунава силна струја водила, 

Где даљни тамо шуми Дон,

Где с’ наших звона чује звон’

Чујете л’ сада моћни глас? 

Дош’ о је - збори-онај час

Од куд нама сунца зрака допада

Све док сунце запада,

Словена име ко радо носи

Да се победом братском поноси.

Потоком крв се нештедно лије, 

Хладног срца међ' нама није, 

Отаца крв нас зове напред,

Ступимо смело у бојни ред -

Крв врашка нека земљу полије.

Нек тело врашко земљу покрије!

Па кад славе осване дан,

И барјак части буде завитлан,

Словен ће среће празновати час,

И песме лепе хориће се глас - 

Напред, о браћо, корак нам је знан,

Словенски, ево, освиће нам дан!

Ова песма изашла је у часопису "Балкански рат у слици и речи" 1913. године и аутор није потписан.