У новом парохијском дому Старе цркве у Јагодини одржана је трибина поводом 180 година од оснивања прве српске стакларе и почетка индустрије у Србији, на којој је говорила историчарка уметности и музејски саветник Завичајног музеја у Јагодини, Јасмина Трајков.
Трибину су организовали Архијерејско намесништво Беличко и Српска омладинска културна организација СОКО, са циљем да се јавности приближи богата индустријска и културна историја Јагодине. Догађај је изазвао значајно интересовање публике, што потврђује и добра посећеност.
Присутне је у име организатора поздравио један од старешина СОКО организације, проф. историје, Владимир Орбовић, који се захвалио Архијерејском намесништву Беличком на сарадњи, као и Јасмини Трајков, којој је дао реч.
Говорећи о почецима индустријског развоја у Србији, Трајков је истакла да је јагодинска стаклара представљала један од његових темеља средином 19. века.
„Прву стаклару отворио је Аврам Петронијевић, истакнута личност политичког живота Србије прве половине 19. века. Занимљиво је да је имао и кућу у Јагодини, где су му живели родитељи и супруга, и где су му рођена деца. Код њега је долазио и кнез Милош Обреновић, који му је био кум.
Фабрика се налазила у селу Мишевићу, на обронцима Црног врха. Главна зграда, названа ‘Стаклана’, била је изграђена од печене цигле и имала је пет пећи, од којих су две служиле за топљење стакла. У посебној згради вршена је израда стакла за прозорска окна, а за раднике и њихове породице подигнуто је више стамбених објеката. Опрема је набављена у Баварској, а мајстори су доведени из Баварске и Чешке, па је технологија израде била слична оној у чешким и баварским мануфактурама. Према сачуваним изворима, фабрику је посећивао и кнез Александар Карађорђевић. Након смрти Аврама Петронијевића, фабрика је престала са радом. Ипак, њено оснивање представљало је важан корак у развоју државе, која је у том периоду тежила економском осамостаљивању и преласку са аграрне на индустријску привреду“, истакла је Трајков.
Она је додала да су након затварања прве стакларе у Јагодини основане још две фабрике.
„Другу фабрику отворио је Јулије Позитовац, Србин из Пеште, а трећу наш суграђанин Нацко Јанковић. Ипак, производња није могла да задовољи потребе домаћег тржишта, па је стакло увожено, што је отежавало пословање домаћих фабрика". Предузећа су се суочавала са финансијским потешкоћама и дуговима. Након смрти Нацка Јанковића 1898. године, његов син Душан покушао је да одржи производњу и спречи пропаст фабрике, али упркос напорима у томе није успео. Тако је једина домаћа фабрика стакла продата ‘Првој српској повлашћеној фабрици стакла за прозоре’ у Костолцу“, закључила је Трајков.
Нема коментара:
Постави коментар