7. април 1992. Проглашена независност Републике Српске

После Словеније (25. јун 1991) и Хрватске (26. јун 1991) и крња влада Социјалистичке Републике Босне и Херцеговине прогласила је 5. априла 1992. године независност од СФР Југославије. Европска заједница признала је независност новостворене Републике Босне и Херцеговине, дан после, 6. априла 1992. године. Српски представници у Представништву Босне и Херцеговине Биљана Плавшић и Никола Кољевић дали су оставке на своје функције. Тек онда су Срби у Бања Луци прогласили своју независност 7. априла 1992. године. Тиме је створена основа за настанак Републике Српске. 

Радован Караџић, Биљана Плавшић и Никола Кољевић

На данашњи дан 1943. умро је српски песник, писац и дипломата Јован Дучић

Српски песник, писац и дипломата Јован Дучић рођен је 1871. године у Требињу, тадашње Османско царство. Основну школу завршио је у Требињу, а трговачку у Мостару. Учитељску школу похађао је у Сарајеву 1890-1891, и завршио је у Сомбору. Радио је у различитим местима као учитељ. Покренуо је часопис Зора заједно са Шантићем. На женевском универзитету завршио је права и онда долази у Краљевину Србију, где постаје 1907. године писар. Од 1910. године он је у дипломатској служби као аташеа у посланству у Цариграду. Исте године прелази у Софију на исту службу. Био је отправник послова у посланствима у Риму, Атини, Мадриду и Каиру, као и делегат у Женеви у Друштву народа. После тога био је пензији па је поново активиран на место отправника послова у посланству у Каиру. Редовни је члан Српске краљевске академије од 1931. године. Био је посланик у Будимпешти 1932-1933, у Риму и Букурешту 1933-1941, до распада Југославије био је посланик у Мадриду. После признања НДХ од стране Шпаније повлачи се у неутралну Португалију. Одакле је августа 1941. године прешао у САД. Живео је у граду Гери (држава Индијана) и ту је водио Српску Народну Одбрану до своје смрти 7. априла 1943. године.

Јован Дучић

Јован Дучић и Милан Ракић

6. АПРИЛ 1941. - ПОЧЕТАК АПРИЛСКОГ РАТА

Други светски рат почео је 1. септембра 1939. године, нападом Немачке на Пољску. До краја 1940. године Немачка је поробила Данску, Белгију, Холандију, Норвешку и Француску. Суседи Краљевине Југославије полако су приступали Тројном пакту, основаном 27. септембра 1940. године у Берлину (Немачка, Италија и Јапан). Тако су приступиле Мађарска (20.11.1940), Румунија (23.11.1940), Словачка (24.11.1940) и Бугарска (1.3.1941). Велики притисак је вршен на Краљевину Југославију да приступи Тројном пакту. Влада Цветковић-Мачек је то и урадила 25. марта 1941. у дворцу Белведер код Беча. Међутим, официри војске К. Југославије организовали су пуч у ноћи између 26. и 27. марта и збацили владу Цветковић-Мачек и прогласили краља Петра II Карађорђевића пунолетним. Вођа Трећег Рајха, Адолф Хитлер, одмах је наредио напад на Југославију. Тај напад је почео 6. априла 1941. године, немачким бомбардовањем Београда (који је три дана раније проглашен отвореним градом). У пола 7 ујутру 234 бомбардера и 120 ловаца напало је престоницу, и у наредна два дана бомбардовања погинуло је око 2 500 људи (немачки кодни назив за бомбардовање Београда био је Страшни суд-Strafgericht). Током првог дана од пола 7 до 8 часова немачка авијација бацила је 197 тона бомби. У током целог дана у 620 бомбардерских и 340 ловачких налета избачено је укупно 440 тона бомби. Уништено је 9 635 зграда међу којима је и Народна библиотека, у којој је изгорело око 350 000 књига, 500 000 свезака укључујући средњовековне рукописе и повеље, и друга дела непроцењиве вредности. Београда је тада имао 19 641 зграда и тешко су пострадали делови око Железничке станице, Славије, Сењака, Теразија, Дорћола, улице Кнеза Милоша и центра града. Небо Београда бранио је Шести ловачки пук са своја 43 ловца, као и 40 противавионских топова и 36 противавионских митраљеза. Ловци краљевске војске успели су да оборе 23 немачка авиона, али су изгубили 18 својих. Противавионска одбрана успела је да обори 27 немачка авиона, али је на крају тог 6. априла била уништена. Београд је пао 13. априла 1941, док је краљевска војска капитулирала 17. априла 1941. године.

Бомбардовање Београда 1941.

Срушени мост витешког краља Александра I Карађорђевића

Срушени мост витешког краља Александра  I Карађорђевића (д. Бранков мост)

Немачки ловци над Београдом

Припадници 102. ескадриле Шестог ловачког пука у Мостару

Припадници Шестог ловачког пука

Последице бомбардовања

Цвети 1815. године - ДРУГИ СРПСКИ УСТАНАК

Данас 5. априла 2015. године православни хришћани славе Цвети - дан уласка Исуса Христа у Јерусалим. На данашњи празник пре двеста година (Цвети се тада падао 11. априла по јулијанском календару) српске старешине окупиле су се у Таково где су се одлучили на нови устанак јер османски зулуми нису престали. За вођу устанка изабран је Милош Обреновић, војвода Првог српског устанка (1804-1813) и обор-кнез Рудничке, касније Крагујевачке и Чачанске нахије. Он је предао барјак Сими Милосављевићу-Паштрмцу речима "Ево мене, ето вас, рат са Турцима". Глас о новом устанку брзо се пренео на све нахије Београдског  пашалука. О томе Вук Стефановић Караџић каже да је Милош Обреновић "врасписао књигу на све стране". Учешће у овом новом устанку узели сви учесници Првог српског устанка. Потом су уследиле битке на Љубићу (код Чачка), Палежу (Обреновац), Пожаревцу и Дубљу (у Мачви). Две велике војске упућене су на устанике, једна из правца Босне под командом Хуршид-паше а друга из правца Ниша под командом Марашли Али-паше. Милош Обреновић ступио је у преговоре са обојицом османских војсковођа. Преговори са Хуршид-пашом ишли су теже па је Милош Обреновић наставио разговоре са Марашли Али-пашом у селу Белици код Јагодине, крајем јула 1815. године. Срби су тражили 15. септембра од султана Махмуда II (1808-1839): 1) да се одреди нови везир који ће управљати по законима 2) да се омогући слобода вероисповести и ношење оружја  као у време везира Мустафе-паше 3) да се забрани Турцима да станују по селима и паланкама, као и да се дозволи српским кнезовима да суде мање спорове 4) да се забрани свим Турцима осим трговцима и куририма да улазе у Београдски пашалук 5) дозволу за трговање широм Царства, као и са другим земљама 6) да се забрани становање спахијама у српској средини, као и да убирају пораз од преко својих посредника 7) да се да овлашћење врховном кнезу, да са везиром, уреди земљу и одабере кнеза за сваку нахију 8) да се одобри да положај врховног кнеза буде наследан 9) да се одобри да 12 кнезова скупљају харач и да три представника везира носе харач у Цариград 10) да се одобри да један српски депутат буде у Цариграду 11) да данак буде 806 000 гроша. Док се чекао одговор из Цариграда усменим споразумом Милоша Обреновића и Марашли Али-паше у којима су Срби добили право да сами скупљају данак, да уз муселима буде српски кнез, да се врате српске избеглице из Аустрије и да се успостави Народна канцеларија са представницима свих нахија као врховног тела за решавање српских питања. Прокламацијом Народне канцеларије од 9. новембра 1815. године, после четири месеца борби завршио се Други српски устанак и ратни део Српске револуције и успостављен је мир у Београдском пашалуку.

Композиција "Таковски устанак", дело Петра Убавкића

Таковски устанак на Цвети 1815. године

Танаско Рајић на топу, главу даје а топ не даје

Ограничавање Русије

Теоријска база о потреби „ограничавања Русије“ појавила се још пре настанка СССР. Један од њених главних архитеката био је британски географ Хелфорд Макиндер, који се с правом сматра родоначелником геополитике као самосталне науке.

Он је 1904. године објавио чланак под називом „Географска оса историје“ (The Geographical Pivot of History).

У овом раду, Макиндер је увео термин „Xартленд“ (Heartland — срца света). Он је „Хартлендом“ називао централни део Евроазије, око ког су распоређени унутрашњи полумесец (Inner Crescent) Европа — Арабија — Индокина и периферни полумесец (Outer Crescent) Америка — Африка — Океанија.

Макиндер је дао велики геополитички значај Хартленду, због огромних залиха природних ресурса и, што је по његовом мишљењу још важније, његове неприступачности за сваку поморску силу. Хартленд, по мишљењу Макиндера, представља „велику природну тврђаву“.

Макиндер је имао много следбеника који су допуњавали и вршили корекције његових идеја. Један од најзапаженијих био је Николас Спајкман. Управо он се сматра оцем концепције „ограничавања“ Русије.

У својим радовима „Америчка стратегија у светској политици“ (1942) и „Географија света“ (1944) Спајкман наглашава да кључну улогу у светској геополитици и утицају у Евроазији не игра Хартленд, већ Римленд (Rimland) — појас територија који ће ограничавати утицај „срца света“, те да америчка спољна политика треба да буде усмерена на контролу ових територија и јачању америчког присуства и утицаја на њима.

Преузето са: http://rs.sputniknews.com/rusija/20150330/942197.html

Крвави Ускрс 1991. године на Плитвицама

На априлско-мајским изборима 1990. у Социјалистичкој Републици Хрватској победила је Туђманова Хрватска демократска заједница. Одмах су се почели појављивати усташки симболи и реторика (Фрањо Туђман је на првом заседању хрватског Сабора 30. маја 1990. најавио нови устав у коме би Срби изгубили статус конститутивног народа), па се српски народ осетио угроженим. На референдуму Срба у СР Хрватској од 17. августа 1990. године, 99,7 % гласача изјаснило се за аутономију унутар СР Хрватске. Срби су почели да запречују путеве ка својим местима и тиме је почела тзв. Балван револуција. Формирано је Српско национално веће на чијем је челу био Милан Бабић, председник општине Книн. Српско национално веће прогласило је аутономију српског народа на историјским и етничким територијама на којима живи у СР Хрватској. Новим уставом од 22. децембра 1990. године Срби су постали национална мањина у СР Хрватској. Хрватска полиција кренула је 31. марта 1991. године да успостави власт над подручјем општине Кореница и Националног парка Плитвичка језера. У томе су их спречили српски полицајци и при том су погинули српски полицајац Рајко Вукадиновић и хрватски полицајац Јосип Јовић.

Застава Републике Српске Крајине

Географске регије Републике Српске Крајине

Затварање НАТО штабова у Француској 1967. године

На данашњи дан 1967. године НАТО пакт затворио је све своје војне штабове у Француској пошто је председник Шарл де Гол повукао своју земљу из савеза. Још 1958. године Шарл де Гол упутио је меморандум америчком председнику Двајту Ајзенхауеру и британском премијеру Харолду Макмилану у коме је тражио стварање троделног директората НАТО пакта у коме би главну реч водиле САД, Велика Британија и Француска. Фебруара 1959. године Француска је повукла свог команданта Медитеранске флоте из команде НАТО пакта. Касније је стављена забрана и на допремање страних нуклеарних бојевих глава на тло Француске. До 1967. године повучени су и сви страни борбени авиони са француских аеродрома. 

ШАРЛ ДЕ ГОЛ

НАТО ваздушне базе до 1966. године

Србија признала анексију Босне и Херцеговине од стране Аустро-Угарске

На данашњи дан Краљевина Србија признала је анексију (припајање) Босне и Херцеговине од стране Двојне монархије. Аустро-Угарска је заузела Босну и Херцеговину у складу са одлукама Берлинског конгреса 1878. године. Након тридесет година А-У извршила је анексију 5. октобра 1908. године без питања других Великих сила (Русије, Велике Британије, Француске, Немачке, Италије), претходно је Бугарска, у договору са Аусто-Угарском, 4. октобра 1908. године прогласила независност од Османског царства и тиме повредила међународно право и Берлински уговор. У Краљевини Србији и Књажевини Црној Гори наступили су протести, паљене су аустроугарске заставе, окупљали су се добровољци за рат. Међутим, Велике силе су на крају попустиле и приморале Краљевину Србију да да изјаву којом признаје анексију (31. март 1909). Тиме је завршена Анексиона криза (1908-1909).

Грађани Сарајева читају Прокламацију о анексији

Комадање Османског царства

Војска Шесте коалиције улази у Париз 1814.

На данашњи дан, 30. марта 1814. године, војска Русије, Аустрије и Пруске после жестоке борбе поразила је Наполеонове трупе и ушла је у Париз. Војска од 155 000 коалиционих војника под командом руског генерала шкотског порекла Михаил Барклаја де Толиа била је далеко моћнија него француска војска коју је предводио брат цара Наполеона, Жозеф Бонапарта. Французи су имали око 30 хиљада војника. После тог пораза француски цар Наполеон Бонапарта је абдицирао и прихватио понуду да буде прогнан на острво Елба код Апенинског полуострва.

Руска војска улази у Париз 1814. године

На данашњи дан Русија продала Аљаску Сједињеним Америчким Државама

Царска Русија продала је 30. марта 1867. године Аљаску Сједињеним Америчким Државама за 6,7 милиона долара.

Ратификација споразума о продаји Аљаске од стране цара Александра II Романова